Četvrti roman Stefana Tićmija „Tata kaže gambit“ – škakljive porodične teme prenete na šahovsko polje

„Ono što guramo pod tepih određuje naše hodanje po njemu“ – objašnjava jednu od poruka svog novog romana Tata kaže gambit leskovački pisac Stefan Tićmi. Kaže da je ovom knjigom pokušao da priču sa životnog polja prenese na šahovsko, gde je na prazna polja postavio škakljive porodične teme kojima se često prilazi s rezervom.

Nakon knjiga Ja sam Aikiko, Kaput od mahovine i Guguto memeto, Tićmi donosi novu dirljivu i duhovitu priču za koju i sam kaže da je najzrelija do sada. Roman je izdala Laguna krajem oktobra.

Oni koji su već pročitali roman poslali su mi gotovo identičnu poruku: ovo je tvoj nazreliji roman. Iako na koricama preovladava zeleno-nedozrela boja, slažem se sa utiskom prvih čitanja: jeste najzreliji. Prvo sam dugo, dugo promišljao o njemu, a onda sam dugo, drugo radio na njemu. Prva verzija je otišla u kantu, druga verzija je otišla u kontejner, a treća je otišla u štampu. Ako moje prethodne romane krasi jezičko poigravanje, ovaj krasi gustina događajnosti. Ako moji prethodni romani nisu smešteni u Ovde i sada, roman Tata kaže gambit i te kako jeste: Beograd, ulica Jelenov žleb, porodica Žakula – kaže Tićmi.

A mašte nikada ne manjka u Tićmijevim delima – tako ova porodica uplovljava u nesvakidašnji poduhvat i to u svojoj dnevnoj sobi – da od pokućstva naprave šahovske figure i otpočnu šah nameštajem.

Međutim, ovo nije priča o šahu. Ovo je priča o porodici Žakula – majci Seleni, ocu Adamu, sinu Davidu i baki Darji.

Ovo je pokušaj da se priča sa životnog polja prenese na šahovsko. Tome šah ovde i služi. Kao sredstvo, kao baldahin, kao skrama. U samom naslovu stoji reč gambit. Izraz potiče od italijanske reči gambetto što znači podmetnuti nogu. U stvari, predstavlja žrtvovanje figure na samom početku partije kako bi se zavarao protivnik. Tako i biva: u ovoj priči neko nekoga zavara. Sve postane iluzija i svi igraju više uloga, delikatesna je radnja. Iz toga slede pitanja: Može li naivnost biti neoprostiva? Može li mrak biti u boji? Da li nameštaj ima sećanje? Da li je ljubav sanjarija ili svinjarija? I ono ključno: Ko je, u stvari, prokleti starac Kabaljeho? – objašnjava pisac iz Leskovca.

Roman govori o iluzijama i razbijanju iluzija.

Mislim da svako od nas živi neku svoju iluziju, neku svoju sopstvenu zabludu. I samo je pitnje koliko smo tih iluzija i tih zabluda svesni. Ne postoji PP aparat za gašenje požara unutar samog čoveka. PP aparat je, u tom slučaju, samospoznaja, svetospoznaja, mir. Ono što guramo pod tepih određuje naše hodanje po njemu – poručuje Stefan Mitić Tićmi.

Tićmijev prvi roman Ja sam Aikiko, za koji je nagrađen, pretočen je u predstavu, a kako kaže pisac, možda slična sudbina čeka i novu knjigu.

Postoje lepe šanse da roman „Tata kaže gambit“ režira sjajni Petar Pejaković. Ali da ne ureknemo: pu, pu, pu – kaže Tićmi.

Stefan Mitić Tićmi nagrađivani je književnik – za roman Ja sam Akiko dobio je nagradu „Politikinog zabavnika” i plaketu „Dečja knjiga godine” na Međunarodnom festivalu „Trg od knjige” u Herceg Novom. Dobitnik je „Zmajevog pesničkog štapa” za 2023. godinu. Nagrada Grada Niša za književnost za decu i mlade „Maleni cvet“ za najbolju knjigu u 2023. godini pripala mu je za roman Guguto memeto

Njegove knjige Ja sam Akiko, Kaput od mahovine i Guguto memeto našle su se među najboljih 200 knjiga za decu na svetu.