Osim vazduha, Nišlije svakodnevno dišu razne štetne čestice koje mogu izazvati niz zdravstvenih problema i čije vrednosti su često i po nekoliko desetina puta veće nego što je dozvoljeno, kaže profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu Slobodan Milutinović. On je u emisiji “15 minuta” govorio i o nedovoljnom angažovanju vlasti u rešavanju ovog problema, […]
Upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji – ističe profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević, koja se inače bavi zaštitom životne sredine. Da bi se situacija u Nišu promenila, zajedno sa kolegama je uradila elaborat još pre dve godine, a predložili su bolji monitoring kvaliteta vazduha kako bi građani mogli da preduzmu adekvatne mere da se zaštite od zagađenja, ali ističe da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru, jer su nadležni predlog ignorisali.
Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, na koju se u vezi sa izgradnjom dalekovoda u Brzom Brodu poziva „Elektromreža Srbije“, ima niz nedostataka, tvrdi profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu Dejan Krstić. Neprecizni podaci o merenju elektromagnetnog zračenja i to što među obrađivačima nema stručnjaka za zaštitu životne sredine – neke su od njegovih zamerki. U međuvremenu, Brzobrođani najavljuju novi protest za nedelju, 23. oktobar, od 17 sati.
Dve godine od kako su zbog epidemiološke situacije, akademska predavanja prešla u virtualni svet, studenti se ponovo vraćaju u svoje amfiteatre i učionice. 13 fakulteta niškog Univerziteta prvi semestar otpočeće 3. oktobra kada će na većini njih biti organizovana i svečana dodela indeksa.
Nova akademska godina se bliži, a mnogi niški studenti još uvek ne znaju kako će se nastava odvijati. Na pojedinim niškim fakultetima odluka je doneta, pa će Ekonomski i Pravni fakultet imati onlajn nastavu, dok će na Fakultetu zaštite na radu i Filozofskom nastava biti kombinovana.
Koliko su zgrade u Nišu bezbedne od požara i ko to proverava, pitanje je koje se nameće posle više požara koji su se dogodili poslednjih meseci. Stanari kojima je nedavno izgoreo stan u ulici Nikole Pašića kažu da su jedva izvukli žive glave i da su spasavani sa terase jer protivpožarnih stepenica nema. Zgrade su, kažu stručnjaci, pravljene od lako zapaljivog materijala i instalacije su loše, dok upravnici zgrada kažu da su u mnogim zgradama otvaranje vrata i prozora jedina moguća ventilacija.
Kako nije moguće da se daju adekvatne mere protiv zagađenja, jer nema preciznih podatke o tome šta je uzrok, te da je neophodno da se boljim monitoringom utvrdi koji su izvori zagađenja u svakom delu grada, objašnjava profesorka Amelija Đorđević. Zato je predlog profesora niškog Fakulteta zaštite na radu i PMF-a da se postavi do 14 mernih mesta kvaliteta vazduha u Nišu, koji bi uz pomoć matematičkih modela u realnom vremenu pokazali koliko je zagađujućih čestica i mogli da predvide koliko će ih biti i narednog dana.
Od prošle godine broj prijava protiv građana zbog buke nije u porastu, a u stanovima ih je najviše zbog glasne muzike. Iako je 2019. sada već bivši ministar Goran Trivan najavio izmenu Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji uključuje novu nadležnost komunalne policije – merenje buke, profesor Mihajlov kaže da ta ovašćenja po trenutnim propisima nemaju i da nisu obučeni, pa da merače nivoa buke nose inženjeri.
Odluku da studenti prostor u slušaonicama zamene virtuelnim iz svih fakulteta u Nišu čije dekane i prodekane za nastavu su novinari uspeli da kontaktiraju, doneli su zbog pogoršanja epidemiološke situacije i u tom režimu radiće, kako kažu, dok se stanje sa virusom korona u zemlji ne poboljša.
Kompletno onlajn, kombinovana, ali i tradicionalna nastava na nekim departmanima biće način kako će niški fakulteti organizovati nastavu u jesenjem semestru u vreme epidemije virusa korona. Ono što je za sve njih zajedničko je da će početak nove akademske godine zavisiti od odluka nadležnih i mera koje oni donesu u zavisnosti od situacije sa koronom.
