– Budim se mokar, strašni bolovi svuda u telu, pakao… Nisam shvatao da je to kriza. Kao što ste gledali na „Rekvijemu za snove“, samo mnogo strašnije. Stidim se dok ovo pričam – bez ulepšavanja gimnazijalcima govori osuđenik niškog Kazneno-popravnog zavoda.
Dok građani sve češće negoduju, jer policija najčešće hapsi one koji prodaju po nekoliko grama droge, a ne one koji trguju kilogramima, u policiji kažu da je bitnije dokazati delo, nego meriti zaplenjenu količinu.
Carinarnica Niš je u 2014. godini zaplenila 914 komada različitih vrsta lekova, dok je samo u prvih 7 meseci 2015. oduzeto 2.534 komada, što je skoro trostruko više.
Iako uglavnom oni koji konzumiraju marihuanu imaju stav da lake droge ne vode u zavisnost, doktor Čedomir Šagrić iz niškog Instituta za javno zdravlje kaže da lake i teške droge ne postoje, već postoje samo one koje pre ili kasnije daju svoj negativan efekat.
Iako je Niš označen kao grad na “balkanskoj ruti droge”, ni policija ni Kazneno-popravni zavod nemaju nijednog psa obučenog za traženje narkotika, što, kako kažu nadležni, otežava borbu protiv krijumčarenja narkotika.
Iako najveći broj osuđenih u niškom KPZ-u robija zbog samo nekoliko grama droge čija vrednost na crnom tržištu može biti i nekoliko desetina evra, njihovo zakonom propisano trogodišnje služenje kazne državu košta preko 15.000 evra.
Od uzimanja prve vrste droge, za koju stručnjaci kažu da je najčešće marihuana, pa do prestanka konzumiranja opijata, zavisnik prođe 5 faza, a najteža je pretposlednja u kojoj ima i “skidanja na suvo”.
Unos droge u niški Kazneno-popravni zavod, u prvih 9 meseci 2015. godine je 10 puta manji u odnosu na prošlu godinu. Upravnik zatvora Aleksandar Grbović kaže da su razlog za to rigorozne kontrole.
Nešto manje od 1.000 zavisika je tokom 10 godina “prošlo” kroz Odeljenje za narkomaniju u bolnici u Gornjoj Toponici. Ipak, čak 10 odsto njih se i po 7 puta vraćalo na ovo odeljenje, kaže načelnik Dragan Vukadinović.
Mučnine, povraćanje, razdražljivost i bolovi u mišićima neki su od simptoma apstinencijalne krize u koju upadaju zavisnici nakon što prestanu sa konzumiranjem narkotika i zbog koje često odustanu od lečenja.
Jedan od najbizarnijih načina na koji osuđenici niškog KPZ-a unose drogu u zatvor je tako što je sakriju u analni otvor, a kada zatvorski lekar ne može da je izvuče odatle, službenici KPZ-a moraju da čekaju da osuđenik obavi veliku nuždu.
Čuvari niškog KPZ-a, poučeni iskustvom sa osuđenicima koji drogu u zatvor krijumčare na najrazličitijim mestima, pregledavaju pakete do detalja, pa tako kontrolišu i dupla dna kutija, stranice novina, ali i fabrički zapakovane namirnice.
Odbornik Dejan Jovanović iz Niša i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović deo su Zajedničkog konsultativnog odbora pri Komitetu regiona Evropske unije.
Nakon 15 godina konzumiranja heroina, dva predoziranja, nekoliko hapšenja i višegodišnje robije, osuđenik niškog zatvora Aleksandar iz Vranja kaže da je heroin najveće zlo koje ga je snašlo u životu.
Marihuana je droga koja se, prema izveštajima policije, najčešće može naći na niškim ulicama i klubovima, a načelnik Odeljenja za narkomaniju Specijalne bolnice u Gornjoj Toponici Dragan Vukadinović upozorava da ona nije nimalo bezazlena.
Iako policijske istrage pokazuju da veliki broj Nišlija diluje heroin po Evropi, novinar Stevan Dojčinović, autor knjige o Šariću, kaže da je evropskom tržištu više namenjen kokain, a da se heroin dobro prodaje i po Srbiji.
Među Srbima, koji sa Albancima i Švajcarcima “drže” tržište heroina u Švajcarskoj, ima i dilera iz Niša koji tamo uglavnom odlaze kao turisti i studenti. Kako je „Južnim vestima“ rečeno u švajcarskoj policiji, Nišlije najčešće “rade” na istoku ove alpske zemlje.
Iako drogu u znatno većoj meri pronalaze po privatnim kućama i stanovima, u prethodnih godinu i po dana policija je drogu nalazila i po niškim kafićima, i to najviše kokaina i amfetamina.
Tokom 2014. i u prvih 6 meseci 2015. godine niški policajci su uhapsili 23 maloletnika kod kojih su pronašli neku vrstu droge.
Pri pokušajima da prošvercuju drogu krijumčari je skrivaju na različitim mestima, pa tako za šverc većih količina često prepravljaju automobile, dok manje gramaže kriju i u mobilnim telefonima, ali i donjem vešu.
