Pored toga što sadrži više ugljen-monoksida od najnekvalitetnijih cigareta, rezani duvan koji se ilegalno prodaje na pijacama u Nišu i širom Srbije pun je i komadića kanapa, najlona, kokošijih pera i drugog đubreta, čije je sagorevanje opasno po zdravlje.
Sve više pušača zbog uštede odlučuje da “mota” rezani duvan koji na niškim pijacama košta oko 2.000 dinara po kilogramu. Ipak, zato što nije prošao industrijsku obradu, količina štetnih materija u njemu brzo dovodi do hroničnog trovanja.
Jedan od glavnih uzroka ilegalne trgovine je, prema mišljenju Centra za zaštitu potrošača Forum, to što su marže u Srbiji među najvišima u Evropi, jer zbog slabe konkurencije naši trgovci često prodaju robu i po četvorostruko većim cenama od nabavnih.
Krijumčari koji pokušavaju da ilegalno prevezu robu preko granice sa Bugarskom i Makedonijom, neretko je skrivaju na neobičnim mestima, u prostoru za bateriju mobilnog telefona, u donjem vešu, ispod pazuha, a dešava se i da čitavo vozilo “preprave” za šverc.
Visoke marže, porezi i komplikovane procedure, kao i niska građanska svest, neki su od glavnih uzroka sive ekonomije protiv kojih se treba boriti i novinarskim izveštavanjem, zaključak je seminara koji je održan u niškom “Media centru”.
Na graničnim prelazima na jugu Srbije u poslednjih godinu dana, pored narkotika, cigareta i deviza, pokušavan je šverc i nesvakidašnje robe poput usoljenih creva, elektromotora i testosterona, a među “neprijavljenim putnicima” carinici su nalazili i kornjače i ptice.
Milijarde evra manje u bužetu, roba nepoznatog porekla i kvaliteta koja nije prošla sanitarne i druge kontrole, nelojalna konkurencija – samo su neke od posledica šverca i sive ekonomije koja prema procenama stručnjaka čini skoro trećinu ekonomije Srbije.
Iako ne postoje precizni statistički podaci o sivom tržištu, prema procenama stručnjaka Srbija zbog šverca godišnje gubi oko 4 milijarde evra. Za taj novac bi se moglo izgraditi preko 2.000 kilometara auto-puteva.
Kako Srbija vidi Evropsku uniju i kako Evropska unija vidi Srbiju predstavili su na svoj način srpski karikaturisti, a izložba najboljih radova biće otvorena u četvrtak, 6. novembra u niškoj Galeriji Salon 77.
Sistem školovanja podređen pojedincu i uslovi kakvi su za istraživače i naučnike u Srbiji još nezamislivi ono su što je dr Niko Radulović, vanredni profesor PMF u Nišu doživeo u Nemačkoj.
Perionica veša Nišlijke Emilije Milisavljević uskoro će moći da opere i osuši mnogo više veša, jer je vlasnica od nemačke organizacije „Help“ dobila grant kojim će kupiti 2 mašine većeg kapaciteta i jednu za sušenje.
Da oni koji se školuju u Trondhajmu „dobiju sve što zasluže“, da se tamo „živi bez stresa“, a ulica bezbedno prelazi i dijagonalno, uočili su studenti Univerziteta u Nišu na razmeni u Norveškoj.
Dok je pre dvadesetak godina u Srbiji bilo ukupno 300 visokoobrazovanih Roma u Srbiji, danas toliko njih upiše fakultet u jednoj godini. Među njima je Nišlijka Fatima Šabanović koja studira farmaciju.
Delegacija Evropske unije u Srbiji otvorila je Informacioni kutak u Nišu koji je privremeno smešten na prvom spratu Tržno-poslovnog centra “Kalča”.
Dok se sve veći broj Evropljana okreće biciklu kao osnovnom sredstvu prevoza po gradu, Nišlije se i dalje suočavaju sa nedovoljim brojem biciklističkih staza, njihovom lošom povezanošću i malim brojem „češljeva“ za vezivanje bicikala.
Za 5 poslednjih godina na „Nišvilu“ je dobrovoljno radilo skoro 2.000 mladih ljudi. Mnogi kažu da je volonterizam danas ono što su radne akcije bile nekad.
„Nišvil“ džez festival već 20 godina u svetu gradi sliku o Nišu i Srbiji uopšte, a izvođači koji ponekad teško prihvate ponudu za nastup, posle požele da se vrate i ponovo učestvuju.
Lokalnim samoupravama i civilnom sektoru iz Srbije na raspolaganju je oko 185 miliona evra za projekte razvoja, saradnje i promociju evropskog građanstva kojima mogu u 2014. godini da apliciraju kroz program „Evropa za građane i građanke“.
Trenutno je nepoznanica koliko Grad Niš ima nepokretne imovine. To bi trebalo da bude rešeno uz pomoć Evropske unije, koja će finansirati projekat popisa zemljišta, stanova i lokala lokalnih samouprava.
Studenti muzičkih akademija, učenici muzičkih škola, kao i samouki muzičari mogu se prijaviti za učešće u besplatnim radionicama koje su deo Nišvil džez festivala.
