Niš proslavio 75 godina rukometa – nekada rukometni grad, sada sa željom da vrati staru slavu

Davne 1949. godine u Nišu je osnovan Rukometni klub Železničar i to je bio začetak rukometa na malom terenu, naslednika velikog rukometa. Niš je ne tako davno bio „grad rukometa“, ali pogrešne odluke, ljudi ili loša sreća uticali su da „omiljena baza najboljih srpskih i jugoslovenskih rukometaša“, mesto gde publika koja postaje osmi igrač, grad koji je ovom sportu poklonio legende, bude samo grad sa lepim uspomenama. Da se to mora i hoće promeniti, žele oni koji su prvo prolili znoj na terenu, a sada daju sebe zbnog nekih novih klinaca Nemanja Pribak i Miloš Srle Milošević.

Istorija rukometa počinje 29. oktobra 1917. godine kada su Karl Šelenc, Maks Hajzer i Erih Konaj u Berlinu obajvili skup pravila ovog sporta, a u Jugoslaviji se pojavio tridesetih godina prošlog veka. Godine 1949. osnovan je Rukometni savez Jugoslavije, a iste godine u Nišu osnovan je i Železničar.

Taj Železničar, uz Naisu (nekadašnji DIN) „kriv“ je što je Niš bio grad rukometa, grad gde su prve korake započele brojne legende, što igračke, što trenerske.

Video je ovaj grad mnoge uspehe – Naisino osvajanje Čelendž kupa, jedinog evropskog trofeja niškog kolektivnog sporta, ali i Naisinu titulu i Kup, „Željine“ kupove i evropske utakmice, ali i prepunu halu i pobede reprezentacije.

Ovaj sport je uvek bio tesno vezan za Niš, od Rovčeta koje su gradili i rukometaši, preko Doma rukometa koji je ostavio najpriznatiji sportski radnik u istoriji Niša Petar Seratlić, do evropskih uspeha Naise, Željinih trofeja i pune hale kada igra reprezentacija.

Veliki jubilej, 75 godina niškog rukometa, proslavljen je uz ne tako malu svečanost.

Nekada rukometaši, sada na čelu novog kluba Železničar jug, Nemanja Pribak i Miloš Milošević podsetili su Niš, Srbiju i nekadašnju Jugoslaviju na 75 godina uspeha, sreće, trofeja, evropskih dana i svetskih uspomena.

Ovih 75 godina nisu teret. Ovaj sport nam je puno dao, oblikovao nas je kao ličnosti i verujemo u njegovu svetlu budućnost. Niš sigurno može da ponovo bude centar rukometa. Niš je postao rukometni grad pre 75 godina, sada je mala pauza, ali ponovo će to biti – rekao je Pribak.

Mnoga značajna imena koja su ostavila traga u ovom sportu okupila su se u VIP sali hale „Čair“, mesta gde su nastali mnogi uspesi i prolivene reke suza, a svečanost je počela filmom gde su govorili, između ostalih, Zoran Tuta Živković, Časlav Grubić, Svetislav Jovanović, Vesna Milošević, Nikola Karabatić, Bojana Popović, Biljana Bandelije (nekada Filipović), Ivan Lapčević, Veselin Vujović, Mladen Dugi Bojinović, Dalibor Čutura…

Dok onaj pravi Železničar postoji samo u sudskim papirima i na spisku dužnika, novi klub Železničar jug pokušava, potpuno novom pričom, da ispiše nove stranice istorije.

U tome će mu trebati i pomoć Grada, a veće finansije je na ovom skupu obećao zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević.

Niš će ponovo biti baza srpskog rukometa

Na svečanosti je bio i predsednik Rukometnog saveza Srbije Božidar Đurković koji kaže da je važna stvar ovih 75 godina rukometa u gradu koji ima toliki ugled i tradiciju u regionu i Evropi.

Ne mogu da zaboravim šta je Niš uradio za srpski rukomet po svim pitanjima, organizacionim, igračkim i selektorskim. Zna se ko je sve ponikao ovde. Rukometni savez Srbije će pružiti punu podršku ljudima koji rade u rukometu u Nišu – rekao je Đurković.

Ne tako davno Niš je, prema rečima srpskih reprezentativaca bio omiljena baza i mesto za igranje. Ti dani mogu da se ponove.

Bio je velika baza. Srpski rukomet pamti velike utakmice koje su se ovde igrale, evropska prvenstva, Svetsko prvenstvo, pamte sve uspehe koje je niški rukomet beležio. Mogu da obećam da ćemo se ubrzo vratiti u Niš i da će reprezentaciji ovo opet biti dom i da će igrati pred svojom publikom – dodao je Đurković.

Muška rukometna reprezentacija poslednji put je igrala u „Čairu“ juna 2021. godine kada je pobedila Severnu Makedoniju, a septembra 2022. godine trebalo je da igra Finskom, ali je meč pomeren u Novi Sad zbog problema sa svetlom u hali.

Piki – legenda koja živi

Posebno emotivno, čak i za onakve grmalje koji visinom i snagom mogu da stanu na crtu najboljima, bila je dodela specijalnog posthumnog priznanja Vladimiru Stanojeviću Pikiju, igračkoj legendi, a nekada i treneru Železničara.

Pre skoro četiri godine on je iznenada preminuo u Kini u svojoj 51. godini, a njegovo ime sa ponosom novi škola rukometa Železničara juga.

Priznanje je primila njegova ćerka Nađa, a u publici je bio i njegov otac.