Zaboravljeni as iz Prokuplja – od ringa u malom gradu do šampionskih visina u Berlinu

Prokuplje je grad koji pamti zlatno doba jugoslovenskog boksa i čija su imena, poput Bratislava Ristića i Fazlije Šaćirovića, urezana u istoriju tog sporta. U senci tih velikana, pomalo zaboravljen, ostao je još jedan vrhunski bokser iz Prokuplja – Dragan Asanović, osvajač brojnih medalja, petostruki šampion Jugoslavije u svojoj kategoriji, reprezentativac i kapiten beogradskog Partizana. Asanović je karijeru gradio od malog ringa u rodnom gradu do šampionskih visina koje je dostigao u Berlinu.

Asanović je rođen i odrastao u Prokuplju, gde je već sa 15 godina prvi put stavio bokserske rukavice. Njegov prvi trener bio je Slobodan Mitić, poznat i po tome što je bio selektor reprezentacije nekadašnje Jugoslavije. 

Upravo pod njegovim vođstvom mladi Dragan je načinio prve korake i odmah pokazao talenat i srčanost. Postao je jedan od najperspektivnijih boksera svoje generacije, u prvoj godini bavljenja boksom bio je prvak jugoistočne Srbije u Nišu, a odmah zatim i prvak Srbije u Jagodini.

Godina 1986. bila je moja prekretnica, jer sam postao omladinski prvak Jugoslavije u kategoriji do 48 kilograma, u papir kategoriji. Sa svega 17 godina, kao čudo od deteta, dobio sam specijalnu dozvolu da nastupam među seniorima i ubrzo sam se našao na spisku reprezentacije, kao najmlađi član među iskusnim borcima. U ringu sam se uvek borio srcem i davao sve od sebe predstavljajući svoju zemlju, klub i grad – priseća se Asanović.

Njegov talenat, volja i upornost došli su do izražaja 1987. godine, kada je na Balkanskom prvenstvu u Prištini osvojio srebrnu medalju, postavši najmlađi bokser u istoriji Jugoslavije kome je to pošlo za rukom. 

Konkurencija je bila jaka, okupila je najbolje boksere Balkana, a mladi Prokupčanin je pokazao da je ravnopravan takmičar i u finalu je na poene izgubio od rumunskog boksera. Asanović se priseća anegdote koja je prethodila tom meču i njegove “borbe” sa težinom i vagom.

Merenje za meč je bilo od 7 do 8:30, a ja sam se veče pre toga merio na nekoj netačnoj vagi koja je pokazala manje kilograma. Kada sam ujutru stao na zvanično merenje, imao sam 800 grama više i vrlo kratko vreme da dovedem težinu na propisanu. Pokušao sam da obučem trenerke i trčim, ali sam već bio iscrpljen, jer sam skidao sa 50 na 48 kilograma i hteo sam da predam meč. Međutim, moj cimer, tadašnji olimpijski osvajač medalje Redžep Redžepovski, pomogao mi je. Ušao sam u kadu sa skoro vrelom vodom, uradili smo tri serije po 15 minuta i tako uspeo da skinem višak – priseća se Asanović problema sa težinom.

Na meč sa rumunskim bokserom izašao je dodatno iscrpljen i izgubio na poene, ali je ipak uspeo da osvoji srebrnu medalju kao najmlađi učesnik Jugoslavije i još uvek tada bokser BK Topličanina.

Nakon tog uspeha prešao je u Boks klub Partizan, gde je bio kapiten tadašnje ekipe i vođa generacije, a kasnije je otišao u inostranstvo, gde je postao deo ekipe berlinske Herthe BSC. Sa tim klubom osvojio je šampionsku titulu u Prvoj nemačkoj Bundesligi, što je bio ogroman uspeh ne samo za njega lično, već i za jugoslovenski boks.

Ja sam jedini jugoslovenski, a kasnije i srpski bokser koji je nastupao u Prvoj Bundesligi kao državljanin Srbije. Ponosan sam što sam u ringovima širom Nemačke predstavljao ne samo klub i sebe, već sam uvek, gde god je to bilo moguće, isticao i ime svog Prokuplja, grada u kojem sam ponikao – kaže Asanović.

Bio je petostruki šampion Jugoslavije i Srbije, osvajač prestižnih turnira, poput Zlatne rukavice i Beogradskog pobednika, a u dresu reprezentacije beležio je uspehe širom Evrope i sveta, gde se takmičio na Evropskom i Svetskom prvenstvu, kao i u kvalifikacijama za Olimpijske igre, a posebno se pamti njegova titula vicešampiona Balkana.

Međutim, i pored velikih uspeha, njegovo ime danas se retko pominje u Prokuplju, iako je ostavio dubok trag u boksu i ostao ponos grada među starijom populacijom koja se seća slavnih dana i imena prokupačkog boksa.

U gradu odakle je sve krenulo stariji ljubitelji sporta ga pamte, dok mlađe generacije tek ponešto čuju o momku koji je iz male bokserske sale uspeo da stigne do svetske scene.

Asanovićeva priča podseća na neka prošla vremena, kada je boks bio jedan od najpopularnijih sportova, kada su se u dvoranama širom Srbije pa i Prokuplja okupljale hiljade gledalaca, a svaki meč bio pravi doživljaj za publiku koja je imala sreće da zauzme mesto u uvek prepunim salama. 

Prokupčani ispisivali istoriju jugoslovenskog i srpskog boksa

Prokuplje je dalo neke od najuspešnijih jugoslovenskih boksera. Bratislav Ristić i Fazlija Šaćirović upisali su se u istoriju sporta kao osvajači srebrnih medalja na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1978. godine, čime su postali simboli jednog zlatnog doba boksa.

Njima rame uz rame stajali su i Dragan Asanović, Dragoljub Nikolić, Jane Baktijarević, Džafer Ališanović i drugi, koji su medaljama sa evropskih i balkanskih šampionata Prokuplje ucrtali na sportsku mapu sveta.

U to vreme ovaj grad je bio rasadnik talenata, a mečevi prokupačkih boksera punili su hale širom bivše Jugoslavije.

Njihovi uspesi ostali su trajno zabeleženi kao deo sportske tradicije Toplice, na koju su i danas ponosni mnogi ljubitelji boksa.