Rukovodilac istraživanja na lokalitetu od izuzetnog značaja Medijana Nadežda Gavrilović Vitas, govoriće u Nišu o nasleđu Konstantina Velikog i rezultatima dosadašnjih istraživanja. Njeno predavanje će biti održano u ponedeljak 14. maja, na niškom Univerzitetu.
Zgrada koja je napravljena 1936. godine, a koja je oštećena kada je pravljena konstrukcija koja prekriva arheološko nalazište Medijana, uskoro bi, kako najavljuju iz Narodnog muzeja, trebalo da bude rekonstruisana.
Ljubitelji antičke istorije Medijanu ove godine mogu posetiti još nekoliko dana, jer će taj arheološki park neće raditi od 1. novembra. Kako navode iz niškog Narodnog muzeja, nadležnog za ovu lokaciju, kapije ovog istorijskog kompleksa biće otvorene ponovo u proleće 2018.
Svi zainteresovani građani, ljubitelji istorije, posetioci Narodnog muzeja i ostalih kulturno-istorijskih spomenika, imaće na raspolaganju kustose koji će ih “voditi” kroz bogatu istoriju Niša tokom oktobra, sredom od 12 do 15 sati.
Da bi kulturno-istorijsko blago bilo što dostupnije posetiocima iz zemlje i sveta, kako kažu u niškom Narodnom muzeju, od utorka 19. septembra njihovi objekti rade duže. Tako će posetioci ubuduće i ponedeljkom moći da obiđu Ćele-kulu, a duže će raditi Arheološka sala, Medijana i Logor “12. februar”.
Jedan od najposećenijih objekata niškog Narodnog muzeja Ćele-kula će, prema najavama, od 7. avgusta biti otvorena za posetioce i ponedeljkom, od 10 do 15 sati. Od 1. avgusta se menja i radno vreme Arheološke sale, a posetioci mogu da obiđu i lokalitet Medijana, koji je zimi inače zatvoren za posetioce.
Detalji istraživanja arheoloških lokaliteta od 1. do 6. veka, od antičkog Niša, preko ranohrišanske nekropole, do naselja Mediana sa carskim letnjikovcima biće prikazani na izložbi u prokupačkom Narodnom muzeju u sredu od 18 sati.
Oni koji su planrali da vide mozaike na Medijani ove godine, imaće prilike da to urade još nekoliko dana. Od nedelje 30. oktobra delovi arheoloških nalazišta biće pokriveni, a lokalitet će biti zatvoren za javnost do aprila sledeće godine.
Škole iz Novog Sada, Kovačice, Zaječara, kao i škola “Sreten Mladenović Mika” iz Niša prisustvovale su času o Konstantinu Velikom putem “Skajpa” koji su za njih po prvi put sa Arheološkog nalazišta Medijana pripremili đaci Osnovne škole “Čegar”.
Nišlija Milan Reljić u svojoj porodičnoj arhivi ima fotografiju sa početka arheoloških iskopavanja na nalazištu “Medijana” uslikanu tridesetih godina prošlog veka. Njegovi preci su dali značajan doprinos razvoju kulturnih i obrazovnih ustanova u gradu.
„Svastiku“ ili „kukasti krst“ mnogi vezuju za ozloglašenu nacističku ideologiju, dok je ovaj znak milenijumima ranije simbolizovao Sunce ili solarna božanstva i kao takav nalazi se na mozaiku niškog arheološkog nalazišta Medijana.
Pre 5 godina Niš je usvojio Strategiju održivog razvoja turizma, danas je fascikla u fioci. Informisanost stranih turista u Nišu i dalje zavisi od turističkih vodiča, jer je većina info-tabli napisana samo na ćirilici, bez prevoda na strani jezik.
Zato što je skoro 1.000 kvadrata antičkih mozaika iz Letnje rezidencije Cara Konstantina konačno dostupno javnosti arheološko nalazište Medijana trenutno se smatra jedinstvenim mestom u Srbiji. Na restauraciji i konzervaciji ovih iskopina radi se 5 godina.
Iako će posle 4 godine jedan deo Arheološkog nalazišta Medijana biti otvoren za turiste, mozaici će i dalje biti nedostupni. Kako kažu u Narodnom muzeju, do okončanja radova Zavoda za zaštitu spomenika kulture, mozaici neće biti izloženi.
Po drugi put otkako je pre 4 godine zatvoreno za posetioce, vredno arheološko nalazište kraj Niša će povodom gradske slave biti otvoreno – na 3 dana.
Četiri od devet mozaika na antičkom arheološkom nalazištu Medijana u Nišu, koji potiču iz 4. veka, konzervirani su, a u toku 2016. godine 80 % svih mozaičkih podova biće otkriveno, te će zainteresovani moći da ih vide.
Kako bi Niška tvrđava i arheološko nalazište Medijana došli na listu Svetske baštine UNESCO, u pripremi za molbu Nišu svojim iskustvom će pomoći francuski grad Arl.
Nakon što su lukovi zaštitne krovne konstrukcije na Medijani podignuti tako da prolaze kroz krov muzejske zgrade iz 1936. godine, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Elena Vasić Petrović priznaje da projekat ima nedostatke, ali tvrdi da je to najbolje rešenje.
Iako direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika Elena Vasić Petrović tvrdi da se natkrivanje Vile na Medijani odvija prema projektu, stručnjaci Republičkog zavoda sutra će posetiti lokalitet kako bi utvrdili da li ima propusta.
Kako je došlo do toga da zaštitna konstrukcija nad Vilom sa peristilom na Arheološkom nalazištu Medijana ošteti krov i uruši zgradu Narodnog muzeja iz 1936. godine pitanje je na koje niški Narodni muzej čeka odgovor od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
