Planirani budžet grada za narednu godinu iznosi 4,45 milijardi dinara i veći je u odnosu na ovogodišnji za oko 170 miliona. Najviše prihoda očekuje se od poreza na zarade, kaže šefica Odeljenja za finansije Marija Milosavljević, i to zbog povećanja minimalne cene rada, kao i od nenamenskih i kapitalnih transfera. Nakon pristanka Gradskog veća, budžet treba da izglasaju i odbornici na sednici Skupštine 14. decembra.
Uprkos obećanjima da će država ulagati u razvoj niškog aerodroma posle preuzimanja, u srpskom budžetu za 2019. godinu, o kojem raspravljaju narodni poslanici, on se ne pominje, upozorio je u Skupštini Srbije niški poslanik Milan Lapčević, a srpski ministar finansija Siniša Mali odgovorio je pričom o otvorenim fabrikama, ali bez reči o aerodromu.
Građani, civilna društva i mediji, kako kaže gradonačelnik Niša Darko Bulatović, od 7. do 10. decembra imaće prilike da predlozima aktivno učestvuju u stvaranju niškog budžeta za 2019. godinu, a sve što treba da urade je da popune formular i pošalju na naznačene mejl adrese.
Za prvih devet meseci u 2018. godini u leskovačku kasu najviše novca se slilo od poreza na dohodak, dobra i imovinu i to 1,37 milijarde dinara, a ukupni prihodi ostvareni su za 62 miliona više u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane najviše novca, nešto više od 900 miliona potrošilo se za plate zaposlenih, kao i za nabavku robe i usluga.
Na šta su milioni iz budžetske rezerve potrošeni u Nišu je tajna. Ove informacije skriva Gradska uprava, uz obrazloženje da to nije informacija od javnog značaja i da građani nemaju opravdan interes da to znaju. To su naveli i u odgovoru na zvaničan zahtev „Transparentnosti Srbija“, a Zlatko Minić iz ove organizacije kaže da ovim potezom ili pokušavaju nešto da sakriju ili su lenji da dostave podatke, što pokazuje njihov odnos prema građanima.
Javna rasprava o niškom budžetu prošle godine održana je u poslednji čas, a da bi građani bili upućeniji u način kako se troše njihove pare, organizacije civilnog društva na okruglom stolu predložile su gradonačelniku Darku Bulatoviću dve javne rasprave do usvajanja ovogodišnjeg budžeta. Zatražena je i mogućnost da građani daju komentare na budžet preko gradskog sajta, ali i izradu dugo očekivanog pisanog građanskog vodiča kroz budžet.
Kako bi se radnicima „Gorice“ isplatio zarađeni novac i kako bi bili prekinuti sudski sporovi i troškovi koji idu uz njih, Gradsko veće je rebalansom budžeta ovom javnom preduzeću dalo novih 70 miliona dinara.
Budžet Grada Niša u prvih 9 meseci ove godine najviše je napunjen porezima građanima na zaradu i na imovinu, a ukupni prihodi Grada veći su za 270 miliona dinara u odnosu na isti period prošle godine. Najviše se iz gradske kase, kako kažu iz Sekretarijata za finansije, trošilo na robu i usluge i plate zaposlenih, ukupno blizu 3 milijarde dinara.
Da se javne rasprave o najvažnijem godišnjem dokumentu lokalne samouprave održavaju samo „radi reda“, pokazuje primer Gadžinog Hana, gde je javnost pozvana da da svoje predloge samo dan i po pre ovog događaja. Stručnjaci iz „Transparentnosti Srbija“ kažu da je zakonski rok 15 dana, kako bi svi koji žele da učestvuju u raspravi imali dovoljno vremena da se informišu.
Izvršenje buđžeta Opštine Prokuplje za prvih 6 meseci ove godine, izazvalo je na današnjoj redovnoj Skupštini opštine Prokuplje polemiku i potpuno suprotno tumačenje brojki odbornika vlasti i opozicije, jer je po prvima ostvaren višak prihoda, dok je za opoziciju ostvaren deficit u pomenutom periodu za oko 100 miliona dinara.
Iako je plan bio da se za prvih 6 meseci u ovoj godini realizuje polovina planiranog budžeta, ukupni prihodi i rashodi realizovani su u nešto manjoj meri. U prvoj polovini godine gradska kasa najviše je prihodovala od poreza na zarade, dok je na rashodnoj strano najviše novca otišlo upravo na zarade zaposlenih u gradskim ustanovama.
U prvih šest meseci ove godine u bužet Grada Niša se na ime raznih poreza i kazni “slilo” oko 3,5 milijardi dinara, što je oko 84 % od planiranih sredstava za taj period, a prema rečima Danijele Spasović iz Sekretarijata iz finansije to je za oko 10 % više u odnosu na isti period prošle godine.
Iako su javna preduzeća i ustanove i dosad mogle da predlažu na šta će novac da se troši, zbog nove uredbe Vlade Srbije, pojašnjava načelnik KLER-a Milan Ranđelović, Grad je formirao Komisiju za kapitalne investicije, koja treba da određuje prioritete i prati realizaciju projekata u Nišu.
Nakon izmena Zakona o lokalnoj samoupravi građani će moći više da se pitaju o trošenju svojih para, jer mogu da učestvuju u kreiranju budžeta i planiranju investicija u gradovima i opštinama u kojima žive. Pored toga, imaće priliku da sa 100 potpisa traže javnu raspravu za bilo koju odluku koju donosi lokalni parlament.
Dok gradonačelnik Niša Darko Bulatović, vodeći se visokim procentom relizacije prošlogodišnjeg budžeta, kaže da su gradske finansije konačno stabilizovane i najavljuje da će budžet biti razvojni u 2019, opozicija kritikuje nedostatak izgradnje i investicija, navodeći da grad nazaduje.
Pare svih građana Niša i na ovogodišnjem medijskom konkursu otišle su televizijama i agencijama, koje su u vlasništvu porodica Gašić i Radomirović. Od 54 miliona dinara, para svih Nišlija, koliko je Grad opredelio za projekte, čak 37,4 miliona dobili su „Zona plus“, „Niška televizija“, „Belami“, „Narodne novine“ i povezana PR agencija. „Južne vesti“ neće prihvatiti novac koji im je dodeljen, jer bi time dali legitimitet korupciji.
Zbog većih prihoda od poreza na zarade, samostalnih delatnosti i prihoda od transfera iz republičkog, leskovački budžet je za ovu godinu rebalansom uvećan i on sada iznosi 4,28 milijardi dinara.
Posle samo jednog rebalansa gradskog budžeta tokom 2017, i to kada su se “slile” pare iz republičke kase, skoro 80 % onoga što je planirano od prihoda i rashoda u Nišu je i ostvareno. U poslednjih nekoliko godina, ovo je, sudeći po realizaciji, bilo najrealnije planiranje gradskih finansija.
Informacija o trošenju novca iz budžeta Pirota odnedavno je dostupna svim građanima na zvaničnom sajtu Grada, a cilj javnog budžetskog portala je, kako kažu nadležni, da omogući da se na mesečnom nivou prati izvršenje budžeta i da se vidi šta se dešava sa parama svih Piroćanaca u svakom trenutku.
Opština Pantelej nema blizu 4 miliona dinara za učešće u evropskom IPA projektu, pa će im Grad dati taj novac iz svoje rezerve, odlučeno je na Gradskom veću. Istom odlukom i Opštini Crveni Krst dato je 24 miliona dinara, za projekte kojim će, kažu, poboljšati turizam, puteve i izletišta.
