Pravilnik niškog taksi udruženja kojim preporučuju svojim vozačima da ne primaju Rome kruži društvenim mrežama uz osudu javnosti, ali autentičnost još nije potvrđena. O kom je prevozniku reč i da li će biti sankcionisan pitaju građani, a iz Povereništva za zaštitu ravnopravnosti pozivaju organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, udruženja Roma i građane koji su bili diskriminisani da se zvanično žale.
Samo tokom 2018. i početkom 2019. godine, prema rečima učesnika rata 1999. godine Dejana Miloševića iz Kuršumlije, na ime sudskih troškova u procesima koje borci rata vode protiv države, iz Ministarstva odbrane isplaćeno je više od 70 miliona evra. Pošto se zastarelost potraživanja različito tumači, mali procenat tih para je otišao borcima, a troškove su naplatili advokati, često preko izvršitelja.
Da je žena pre svega genetski programirana za produženje vrste, te da rođenjem dobija čari i lepotu što je njen kapital, kao i da one sa uspešnom karijerom nemaju mnogo toga što ih čini srećnim – samo su neke od izjava odbornika SRS Nikole Savića na sednici niške Skupštine. Od više niških odbornica u sali, reagovale su samo dve i govor Savića nazvale neprimerenim.
Zbog uvođenja takozvanog “stuba srama” kao sistema kažnjavanja đaka, kada su dve učenice u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Mladost“ po kazni morale da se drže za stub u holu škole i nisu smele na odmor, reagovala je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, a Savez Roma Srbije podneo je krivičnu prijavu protiv rukovodstva škole. Direktorka bez komentara „po preporuci Ministarstva obrazovanja“.
Homoseksualci, transrodne osobe, Romi, invalidi, samo su neke od grupa koje se svakodnevno susreću sa različitim oblicima diskriminacije. Iako ovo više nisu tabu teme, već nešto o čemu se otvoreno priča, kažu u leskovačkom Edukacionom centru, diskriminacija “različitih” i dalje je prisutna u našoj okolini. Kako bi “razbili predrasude i stereotipe”, mladi iz ovog centra konstantno organizuju predavanja i radionice, ali i razgovore sa “drugačijima”.
Koji sve oblici diskriminacije postoje, kroz šta sve prolaze određene društvene grupe i koja su njihova iskustva u borbi protiv stereotipa i predrasuda, moći će da saznaju Leskovčani kroz razgovor sa svojim sugrađanima danas, 30. januara od 12 do 15 sati u holu Leskovačkog kulturnog centra. Ulaz je slobodan.
Da je skandalozno što su novinari nekoliko lokalnih medija iz Leskovca bili diskriminisani, jer nisu imali mogućnost da postave pitanja zvaničnicima i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na svečanom otvaranju fabrike “Aptiv Packard”, upozorava Koalicija novinarskih i medijskih udruženja i napominju da vlast mora imati isti tretman za sve novinare.
Za 1. decembar koji se već 30 godina obeležava u svetu kao Dan borbe protiv HIV-a i side, organizacije koje se bave ovom bolešću i lekari pozivaju ljude da se testiraju na virus. Napominju da su u Srbiji dostupni lekovi novije generacije, te da oni koji se leče mogu da žive i do 50 godina bez problema.
Upozoravajući na odredbe novog Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom koje ugrožavaju egzistenciju i diskriminišu mnoge majke u Srbiji, pokretačica Inicijative „Mame su zakon“ i narodna poslanica Tatjana Macura istakla je i da su mnoge radnice nevidljive za sistem, te da i zbog njih obračun naknade za porodiljsko mora da se promeni. Predlog ove Inicijative je da sve porodilje primaju minimalac, a da se uvede i varijabla koja bi uzimala u obzir i radni staž majki.
Revoltirani novim Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je stupio na snagu 1. jula, prema rečima organizatora, stotinak ljudi izašlo je na Trg kralja Milana u centru Niša i parolama i govorima izrazilo svoje nezadovoljstvo.
Trudnice, mame, porodilje, kao i očevi i ostali građani koji su oštećeni novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici, kako je najavljeno iz Inicijative „Mame su zakon“, okupiće se danas od 17 sati na Trgu kralja Milana u Nišu.
Zbog nobog Zakona o finansijkoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu 1. jula, a pokrenuo je lavinu negodovanja i protesta majki, trudnica i očeva, i mame u Nišu su najavile da će izaći na ulice. Kako najavljuju protest „Mame su zakon“ zakazan je za četvrtak 11. oktobar od 17 sati u centru Niša.
Pre nego što je pogon fabrike „Cumtobel“ i zvanično pušten u rad, predsednik Aleksandar Vučić je sa predstavnicima kompanije obišao pogon, a ovo su mogli da isprate samo pojedini mediji. Kako su kazali iz Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike, kompanija „Cumtobel“ je odlučila da obilazak pogona snimi samo pet medija – RTS, Tanjug, Pink, Prva i Belami. Novinar i bivši član Saveta za štampu Petar Jeremić, kaže da je takvo postupanje sa medijima protivzakonito.
Osobama sa invaliditetom zbog nepostojanja odgovarajuće infrastrukture, otežano je ili čak onemogućeno kretanje Nišom. Međutim, u mnogim situacijama, prema svedočenju Ivana Novkovića, i sugrađani budu ti koji ljudima u kolicima otežavaju kretanje.
Zbog toga što je 2016. godine LGBT aktivistu Stefana Radovića iz Kuršumlije za skupštinskom govornicom nazvao bolesnom osobom, Apelacioni sud u Nišu osudio je odbornika i lokalnog lidera radikala Zvezdana Ristića da na ime sudskih troškova plati 36.000 dinara, kao i da o svom trošku presudu objavi u Službenom glasniku Skupštine opštine Kuršumlija.
Diskriminacija Roma je svakodnevica na koju su ovi ljudi navikli, a kako smatra Nišlija Osman Balić iz Lige Roma, ovakvu situaciju nije moguće promeniti bez promene kulturne politike i kulturnih obrazaca. Da su u Srbiji kršena ljudska prava pokazali su i izveštaji globalnog pokreta Amnesty international, a kako smatraju predstavnici romskih organizacija, položaj Roma se čak i pogoršava.
Zato što nekoliko novinara nije moglo da prisustvuje današnjoj svečanosti koju je organizovala BIA, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otkazao učešće i stao uz novinare. Osim ovog gesta, on je poručio i da “pravo na izveštavanje i slobodu informisanja nikome ne može da bude uskraćeno”.
Po tužbi Stefana Radovića iz Kuršumlije, kog je predsednik lokalnih radikala i odbornik Zvezdan Ristić za skupštinskom govornicom nazvao „bolesnom osobom“, pred Višim sudom u Prokuplju održano je završno suđenje prvog ovakvog spora u topličkom kraju.
Svi koji smatraju da su zbog svoje nacionalnosti, pola, vere, političkog ubeđenja diskriminisani, a nemaju para za advokate i savete, od 23. februara će dva puta nedeljno moći da dobiju besplatnu pravnu pomoć u okviru Pravne klinike.
Postoje ljudi koji žive pored nas, nepoželjni da budu komšije, saradnici na poslu, da nam postanu supružnici. Više od drugih strahuju od fizičkog nasilja i psihičke torture, jer postoje ljudi kojima je normalno da se prema „drugačijima“ odnose bez poštovanja. O ovoj temi diskutuju sagovornici 9. epizode serijala „Moje pravo“.