Biomasa je trenutno ekološki najpoželjniji energent jer najmanje zagađuje vazduh, a niška Toplana je, kako je rekao direktor Predrag Milačić, pokrenula ideju da 3 kotlarnice prebace sa mazuta i gasa na biomasu. Projekat bi realizovali sa privatnim partenrom, a odobrenje da nastave sa tim planom dali su i niški odbornici.
Akciji masovnog čišćenja smeća „Zavrni rukave“ koju u nedelju, 25. aprila, širom Srbije organizuje „Eko straža“ pridružila se i „Eko gerila Niš“ koja je zakazala tri akcije – uklanjanje divlje deponije na kraju ulice kod Hitne pomoći, čišćenje okoline vrtića „Vilin grad“ u naselju Čalije i čišćenje smeća kod stadiona „Železničar“.
Dva dana nakon „Ekološkog ustanka“ koji je bio tema u emisijama sa nacionalnom frekvencijom, a na kojima je gostovala premijerka Ana Brnabić, iz Udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ pozivaju je na TV duel na Javnom servisu. Kako navodi predstavnik Aleksandar Jovanović Ćuta, premijerka je u jučerašnjem Hit Tvitu za okupljene ljude na protestu izjavila da su, kako on kaže, strani plaćenici, te očekuje da će vrlo brzo suočiti argumente licem u lice na televiziji.
O šteti koja je već učinjena životnoj sredini, ali i o konkretnim postupcima kojima svaki pojedinac može da pomogne kako bi se poboljšalo trenutno stanje životne sredine, biće reči na onlajn radionici „Kako biti EKO“ 17. aprila, navode organizatori.
Iz Udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ od nadležnih je zatraženo zaustavljanje izgradnje mini-hidroelektrana, obustava seče šuma po Srbiji i pojačano pošumljavanje. Organizatori su pozvali su predsednika Srbije Aleksandra Vučića, resorne ministre i direktore javnih preduzeća zadužene za brigu o životnoj sredini da o bitnim ekološkim temama razgovaraju uživo na Javnom servisu. Ekološke organizacije napravile su dokument u kom su iznele 13 zahteva državi u vezi sa ekološkim pitanjima.
Nakon što je pre dva meseca na inicijativu Udruženja „Južna Morava Lalinac“ uklonjena divlja deponija u tom niškom selu, pokrenuta je i druga velika akcija u kojoj su učestvovali meštani i posadili 1.100 topola upravo na mestu gde je bilo smeće – između reke Južne Morave i fudbalskog terena. Iz Udruženja navode da su uspeli da podignu ekološku svest meštana, te planiraju u narednim mesecima da naprave sportske terene i postave dečije mobilijare.
Solarni panel napravljen od iskorišćenih limenki koji služi za zagrevanje vazduha, proizvod je kojim će se učenici niške Gimnazije „Bora Stanković“ predstaviti na takmičenju iz preduzetništva, a cilj ove učeničke kompanije koju čini petoro mladih entuzijsta jeste da ovi paneli na tržištu zažive i time doprinesu smanjenju zagađenosti vazduha u gradu.
Dvadestak mladih zasadilo je tuje u dvorišta Gimnazije i Dnevnog boravka za decu i omladinu sa invaliditetom “Sunce” u Lebanu. Ova volonterska akcija za njih, kažu, nema samo ekološki značaj, već ističu i međusobno i druženje sa decom iz boravka koja nisu često uključena u aktivnosti van boravka.
Sa jasnim zahtevima koji se tiču zaštite prirode, šuma i voda u Srbiji i zbog nezadovoljstva građana jer država godinama ignoriše ekološke probleme u zemlji, počevši od izgradnje mini-hidroelektrana, pokret “Odbranimo reke Stare Planine” planira da 10. aprila održi u Beogradu protest “Ekološki ustanak”.
Ukupno 30 opština u Srbiji dobiće merne stanice kvaliteta vazduha od „Zelenog razvojnog centra“ koji je otvorio prijave za donaciju, vrednu 20.000 evra, do 1. februara. Prva među njima, kažu, sigurno će biti niška Opština Palilula, jer se prva prijavila i bila najaktivnija u sadnji belog jasena prošle godine. Ističu da im je cilj da gradovi i opštine prodišu, jer će uz stanicu donirati i aplikaciju koja će u realnom vremenu prikazivati koliko je vazduh zagađen, ali i još novih sadnica drveća.
Zbog toga što su bez odobrenja Skupštine grada investitoru mini-hidroelektrane u Toplom Dolu omogućili pravo prolaza za nove trase podzemnih kablova i podzemnog cevovoda na Rakitskoj reci, kako smatraju u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), i na taj način prekršili zakon, protiv načelnika Gradske uprave i gradonačelnika Pirota podneli su krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja.
U pesmi Mome Kapora „sevap“ znači činiti dobra dela, a ostati nepoznat, što je inspirisalo grupu mladih iz Vlasotinca da tako nazovu svoje udruženje, a glavni cilj im je da pomognu najugroženijima kroz humanitarni rad, kao i da kulturnim, sportskim i ekološkim akcijama ožive grad i poboljšaju kvalitet života u njemu. Plan im je, kažu, da dobra dela prošire i na ostale gradove na jugu, ali i da ta groznica zahvati čitavu Srbiju.
Niš sa najzagađenijim vazduhom i dalje ima javne ustanove koje za grejanje koriste ugalj, a tim povodom reagovao je Centar za zaštitu potrošača koji traži kontrolu kotlarnica, ali i goriva koje se koristi u njima. Napominju da su prema nekim procenama to najveći zagađivači vazduha u gradu, koji je jutros ponovo prema merenjima najzagađeniji u Srbiji i da je zato neophodno da institucije reaguju.
U najlepšoj zelenoj oazi u parku Čair u Nišu, kako je nazivaju u više rotari klubova u gradu, niški rotarijanci zasadili su 20 stabala javora i jasena. Akcijom su želeli da u doba korone učine skromni doprinos kako bi građani disali punim plućima.
Dečaci i devojčice koji su prošli edukativni kamp i nakon provera i testova stekli zvanje i legitimacije, sada su kvalifikovani da odraslima skrenu pažnju na loša postupanja sa prirodom, kažu iz Opštine Vlasotince.
Umesto na javnoj raspravi, planiranoj za 6. novembar u prostorijama SO Pirot, ekološke organizacije i meštani sela Belo Polje kod Pirota prigovore o najavljenoj izgradnji pogona za preradu i odlaganje otpada u njihovom selu, Ministarstvu zaštite životne sredine mogu predstaviti poštom ili mejlom. Ekolozi kažu da je reč o opasnim materijama, pa meštani brinu za svoju bezbednost.
Putem Fejsbuk stranice Media i reform centra Niš svi zainteresovi u utorak, 20. oktobra, mogu da prate Gradski forum „Klimatske promene – kako se prilagoditi?“, a organizatori pozivaju građane da učestvuju, iskažu stavove, postavljaju pitanja i daju predloge.
Da investitor ipak nije dužan da izvadi cevi iz Rakitske reke piše u presudi Upravnog suda, koji je odlučivao o žalbi investitora na rešenje Ministarstva zaštite životne sredine, kojim mu je naloženo da izvadi cevi u dužini od 350 metara. Cevi za sada ostaju, a predmet je vraćen u inspektorat na ponovnu analizu. Investitor mini-hidroelektrane Goran Belić zadovoljan je presudom, dok iz inicijative Odbranimo reke Stare planine kažu da će se oglasiti nakon konsultacija sa advokatima.
Zbog toga što 2 godine od datuma dobijanja građevinske dozvole za gradnju mini-hidroelektrane ‘Rastovnica’ kod Prokuplja, investitor nije krenuo sa radovima, Gradska uprava donela je rešenje da ona prestane da važi. Kako kažu iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je podneo zahtev za donešenje ovog rešenja, nadležni u Prokuplju su o ovome odlučili više od dve i po godine od zakonski propisanog roka.
Na reci Vlasini i njenim pritokama do sada je izgrađeno više od 10 mini-hidroelektrana, a da su ingerencije lokalne samouprave male, smatra predsednik Opštine Bratislav Petković, a situaciju je na sednici skupštine opisao rečima „mogu samo da gledam u Vlasinu“. Petković je rekao da Vlasinom gazduju Srbijavode, a energetsku dozvolu izdaje Ministarstvo za energetiku.
