Kad ne znaš gde ćeš smeće, baci ga u reku – nepisano je pravilo u Srbiji, a upravo to je, kako kaže dekan Šumarksog fakulteta Ratko Ristić, jedan od glavnih problema u borbi za očuvanje reka. Tu je i loš tretman otpadnih voda i fekalija, kao i mini-hidrocentrale. Na Svetski dan, iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ podsećaju da je dan reka svaki dan, a ne samo 14. mart.
Učenici od petog do osmog razreda osnovnih škola iz Vranja imaće priliku da pokažu svoje znanje iz ekologije i da pobedom na opštinskom takmičenju “Eko kviz” koje počinje 13. marta u Omladinsko – kulturnom centru, steknu pravo učešća na polufinalnom takmičenju koje će početkom maja biti održano u Vršcu.
Za proizvode u plastičnoj, metalnoj i staklenoj ambalaži moraće da se plaća depozit na kasi u prodavnicama ukoliko bude izmenjen Zakon o ambalažama i ambalažnom otpadu. Depozit bi, predviđa Zakon, trebalo građanima da bude refundiran kada vrate otpad. Iz Udruženja za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN kažu da za izmene Zakona nedostaje period prilagođavanja, da nije definisano o kojim ambalažnim materijalima je reč, kao ni koje trgovine će učestvovati u depozitnom sistemu.
Niš i okolina godinama čekaju regionalnu deponiju koja će trajno rešiti problem odlaganja smeća, a odlukom gradskog parlamenta umesto Regionalne razvojne agencije Jug, posao preuzima Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Zapravo se čekao koncesionar nakon dva propala javna poziva, a kamen spoticanja u dogovorima bila je cena koja ne bi znatno uvećala račune građanima.
Divljih deponija ima svuda po Nišu, a procene iz Javnog komunalnog preduzeća Mediana kažu da na njima oko 4.500 kubika smeća. Da bi se sve one očistile, Gradsko veće je usvojilo predlog po kojem će za “veliko spremanje” biti potrošeno 5 miliona dinara za 50 divljih deponija.
Zaštita životne sredine oblast je u kojoj Srbija najviše zaostaje za zemljama u okruženju, ocenjuje član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. Dodao je da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.
Protestom ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine podsetili su ministra Gorana Trivana da ministarstvo na čijem je čelu više od godinu dana ne sprovodi rešenje o vađenju dela cevovoda za mini-hidroelektranu. Njih je primio Trivanov zamenik, a nakon sastanka, aktivisti kažu da nema pomaka.
Da će u prodavnicama na području Opštine biti zabranjeno korišćenje plastičnih kesa od 1. januara 2021. godine odlučili su doljevački odbornici. Odluka je usvojena početkom februara, a predsednik Opštine Goran Ljubić ističe da će svi morati da je poštuju, jer će kontrole i kazne biti rigorozne.
Zbog potencijalne gradnje mini-hidroelektrana na teritoriji opštine reagovali su meštani nekoliko sokobanjskih sela, a nakon njihovih zamerki na izmene Prostornog plana, predsednik Opštine kaže da će biti razmatrani uslovi i ograničenje za izgradnju novih mini-hidroelektrana. U sokobanjskom ekološkom društvu kažu da primeri postojećih mini-hidroelektrana govore da bi se dozvolom gradnje došlo do ekološke katastrofe, a gradnja ima negativan uticaj i na turizam
Zbog toga što se više od godinu dana ne sprovodi rešenje Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine kojim je naloženo vađenje cevi za mini-hidroelektranu u selu Rakita, aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine okupiće se ispred zgrade u kojoj se nalazi Ministarstvo zaštite životne sredini i tražiti od Gorana Trivana sprovede doneto rešenje.
Novim prostornim planom Sokobanje predviđene su lokacije za 16 mini-hidroelektrana, a prošle godine već su izgrađene 2 na reci Moravici. Dok su meštani sela Vrmdže zabrinuti zbog potencijalne gradnje objekta za proizvodnju struje na njihovoj reci, ali i na drugim lokacijama u opštini i traže odgovore od lokalne samouprave, od nadležnih zasad nema odgovora na njihove zahteve, kao i na pitanja novinara Južnih vesti.
Da je predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji se nalazi pred poslanicima Skupštine Srbije namerno napisan preširoko, te da time ostavlja mogućnost da se mini-hidrocentrale grade i van prostornih planova, smatraju u Inicijativi Odbranimo reke Stare planine i pozivaju poslanike da ne glasaju za ovaj predlog zakona.
Učenici gimnazija “Stevan Sremac” i “Bora Stanković” zajedno sa drugarima iz Umetničke škole u akciji “Što nam teško” sređuju gimnazijsko dvorište. Inspirisani aerozagađenjem i umetnošću, posadiće osam tuja, stare grafite nameravaju da dorade, a crtaju i nove.
“Moram da pitam šefa” – bilo je jedno od objašnjenja predsednika Radne grupe Gorana Milosavljevića na ponudu da gostuje u emisiji “60 minuta” na temu aerozagađenja. Gostovanje nije prihvatila ni gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Krstić, a direktor Toplane Predrag Milačić nije želeo da bude jedini predstavnik Grada u debati.
Učenici OŠ “Bora Stanković” iz Tibužda, kod Vranja predstaviće zainteresovanim sugrađanima svoje radove na temu ekologije u maloj sali Galerije Narodnog muzeja. Izložba “Karavan za klimu” će biti otvorena do 28. decembra.
Podizanjem zelene zastave koja će ubuduće da se vijori pored Osnovne škole “Car Konstantin” – ozvaničeno je priznanje za eko-školu koju su dobili zbog brojnih aktivnosti i radionica kojima podižu svest najmlađih o značaju zaštite životne sredine. Ubuduće će učenici, nastavnici, ali i roditelji nastaviti da recikliraju i brinu o planeti, kako bi sačuvali važno priznanje “zelene škole”.
Srednjoškolci niške Gimnazije “Svetozar Marković” i Medicinske škole, imali su priliku da prošlog vikenda u Jetropolju prisustvuju radionicama o ekologiji u organizaciji NIIT iz Niša i YMDRAB iz Botevgrada.
Niška „Eko gerila“ je u nedelju čistila prostor spomen-parka Bubanj, a kažu da su pronašli čitav enterijer automobila, kao i automobilske gume, fotelju i drugi kabasti otpad.
Izjava premijerke Srbije Ane Brnabić da je potpuno besmisleno zabranjivati gradnju mini-hidroelektrana, izazvala je brojne reakcije. Od onih sa društvenih mreža da je neinformisana, a izjava paušalna do poslednje koja je stigla iz Svetskog fonda za prirodu (WWF). Oni kažu da se premijerka svojom izjavom oglušila na brojne analize i upozorenja organizacija civilnog društva, javnosti i akademske zajednice.
Radioaktivni gromobrani trebalo bi konačno da postanu prošlost narednog proleća, a to će koštati 15 miliona dinara, najavljeno je i usvojeno na Gradskom veću. Biće uklonjeno 26 gromobrana sa 18 lokacija u Nišu, a najavljeno je i postavljanje novih i bezbednijih za građane.
