U Nišu je u trećem kvartalu ove godine prosečna cena stanova u starogradnji iznosila 923 evra po kvadratu, što je za oko 130 evra više nego u isto vreme prošle godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Znatno je poskupela i novogradnja jer je, prema podacima RGZ-a, prosečna cena kvadrata 1.057 evra, dok je prošle godine bila 937.
„Nemerljiv je uspon Bele Palanke u poslednjih 5 godina“ – reči su Darka Glišića, najnovijeg Počasnog građanina ove varoši i visokog funkcionera Srpske napredne stranke. Da situacija nije baš takva kakvom je opisuje kažu Belopalančani, a osim nedostatka posla, žale se i na male plate i penzije. Za novog „sugrađanina“ retko ko je uopšte i čuo, barem ne oni koji su pristali da učestvuju u anketi Južnih vesti na ulicama te varoši.
U radnoj zoni „Nevena“ gradiće se objekti za pakovanje svežih i dehidriranih poljoprivrednih proizvoda, piše portal eKapija. Planirana izgradnja svih objekata će se prostirati na 1.738 kvadrata, a objekat će imati i deo za sklapanje kartonskih kutija i gajbica, kao i skladišni prostor za poljoprivredne proizvode.
Vlasotinačka kompanija „Šar-Prom“ koja je u vlasništvu porodice Šarić koja u ovom mestu ima brojne maloprodajne objekte, kupila je na licitaciji celokupnu imovinu preduzeća „Vinarska-podrumi“ iz Vlasotinca po početnoj ceni od 41,5 miliona dinara.
Veliki problem oko Trga predstavlja to što mi praktično ni ne znamo kako izgleda vlasnik „Bauvezena“, rekao je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, potvrdivši da je još pre 2 meseca pokrenuo priču o raskidu ugovora, ali da ga stalno uveravaju da će ova nedelja biti ta u kojoj će radovi krenuti punom parom. Prvobitno, krajnji rok za završetak Trga u centru Leskovca bio je novembar 2020. godine, međutim ti rokovi su nekoliko puta pomerani, a izvođač je ista firma koja je radila Trg kralja Milana u Nišu, a sa kojom je ugovor raskinut zbog kašnjenja radova.
Onako kako poznaje znamenitosti u skoro pola sveta, licencirani turistički vodič i vlasnik agencije u Nišu Dejan Senćanski u 45. godini uči nazive i lokacije svih gradskih ulica. Zaposlio se kao taksista nakon 22 godine rada u turizmu, koji je, kaže, pandemija „sahranila“ i ostavila ga bez prihoda.
Saradnjom između biznis i civilnog sektora mogu se rešiti ključni izazovi sa kojima se susreću zemlje Zapadnog Balkana: nezaposlenost mladih, nedostatak preduzetničkih inicijativa i razvoj socijalnog preduzetništva, zaključak je sesije poslednjeg dana konferencije Move.Link.Engage, održane preko Zoom-a, a u organizaciji Beogradske otvorene škole.
Da je pandemija virusa korona naročito uticala na ekonomiju, pa su javni, privatni i civilni sektor u potpunosti promenili način poslovanja, a drugi poput ugostiteljstva i turizma pretrpeli velike gubitke, i da je neophodno da država pomogne najugroženijim sektorima, neki su od zaključaka konferencije koju je organizovala Beogradska otvorena škola. Smatraju da su solidarnost i međusektorsko partnerstvo važni kako bi se savladale ekonomske posledice pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.
Virus korona vodi u recesiju – to su prognoze svetskih ekonomista i ona se očekuje u poslednjem kvartalu ove godine, a Ivana Božić Miljković sa Univerziteta “Singidunum” u Nišu kaže da će kriza stvoriti nove ekonomske probleme u vidu povećanja broja nezaposlenih, pada životnog standarda stanovništva i porasta aktivnosti koje se obavljaju u neformalnom sektoru ekonomije.
Od 5,1 milijarde evra izdvojenih za pomoć srpskoj privredi pogođenoj posledicama virusa korona, samo 0,4 % predviđeno je za poljoprivredu. Prema rečima predstavnika opozicione Grupe građana „Za Leskovac zajedno“, program je u potpunosti zapostavio potrebe poljoprivrednika, a ovaj iznos samo oslikava nezainteresovanost vlasti za one koji se bave proizvodnjom hrane.
Učesnici onlajn tribine “Pandemija i ekonomija – realnost iza brojeva” ocenili su i da se Srbija zadužila po daleko nepovoljnijim uslovima, jer kredit EU zahteva potpunu transparentnost i kontrolu potrošnje, te vlast nije htela da prihvati „jeftiniji” novac.
Popunjavanjem poreske prijave kojom se naplata poreza odlaže do 2021. godine i otvaranjem namenskog računa za uplatu 3 minimalca, privrednici u Srbiji, kako kažu u Ministarstvu finansija, stiču pravo na pomoć koju im je država namenila zbog posledica vanrednog stanja i pandemija virusa korona.
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da naprednjačka vlast namerava da iz budžeta svim punoletnim građanima Srbije podeli po 100 evra, stručnjaci kažu da je reč o populističkoj meri, marketinškom potezu i kampanji koja nikad nije ni stala, iako je vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa.
Prosečna godišnja plata polukvalifikovanog i obučenog radnika, cena iznajmljivanja kancelarijskog i industrijskog prostora, kao i troškovi električne energije, izvoza, uvoza i stopa poreza na dobit – neki su od kriterijuma na osnovu kojih su Niš i Leskovac stavljeni na listu malih evropskih gradova budućnosti. Objavio je britanski FDI magazin, a urednica Kortni Fingar kaže da su gradovi rangirani na osnovu kriterijuma isplativosti i da lista nije sponzorisana.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu ove godine je opala za 6,1 % u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2018. godine manja je za 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku, a prenosi niški odbor Pokreta slobodnih građana. To govori, kako kaže niški poverenik PSG Predrag Jovović, da su silna otvaranja fabrika, kojima se vlast hvali, zapravo samo marketinški potezi.
Niški rukometni klub “Železničar” koji je u novu sezonu ušao sa finansijskim problemima, pokušaće da ih reši pozajmicom od 2,5 miliona dinara koju su tražili od JKP “Naissus” – preduzeća koje je “pod kreditima” i na čijem je čelu bivši predsednik kluba Igor Vučić. Novac im je neophodan za svakodnevni rad, kaže prvi čovek kluba Ljubomir Pavlović, a tražili su ga i od drugih preduzeća, ali je samo Vodovod na to pristao.
Šta je BDP, kad nastupa kriza, kako se povećava životni standard i zaposlenost, šta je inflacija, zašto je novac to što jeste i šta zapravo znači tržište, samo su neka od pitanja na koja su u knjizi “Makroekonomija i makroekonomski menadžment” pokušali da daju odgovore Slobodan Cvetanović i niški SPS funkcioner Igor Novaković. Promocija ove knjige zakazan je za 12. novembar u Velikoj sali Niškog kulturnog centra (NKC).
U poslednjih 12 godina nikad više zaposlenih u Nišu i rekordna nezaposlenost – to je nedavno pokazala statistika, što je za gradonačelnika Darka Bulatovića činjenica za koju su, kaže, mahom zaslužne nove fabrike. Da one jesu popravile statistiku slaže se i urednica Nove ekonomije Ivana Pavlović, ali naglašava da je država milione dala da bi fabrike uopšte bile otvorene, a ističe da su brojke bolje i zbog masovnog odlaska ljudi iz zemlje.
Ukoliko prosečna plata u Srbiji na kraju ove godine bude 500 evra, Milan Ćulibrk podneće ostavku na mesto glavnog urednika NIN-a, obećao je u emisiji “15 minuta”, jer tvrdi da je to obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića – nerealno. Ćulibrk kaže i da stranim kompanijama ne treba davati subvencije za zapošljavanje, već ih osloboditi poreza na dobit.
Leskovčanin Ljubiša Ranić se u poslu proizvodnje i restauracije nameštaja obreo slučajno, a zadržao namerno pronašavši, kako kaže, svoj istinski životni poziv. Pokretanju sopstvene firme kumovalo je nezadovoljstvo majstorima i uslugama koje su pružali. A onda su vreme i entuzijazam učinili svoje.