Dok u zemljama Evropske unije Vlada konsultuje javnost kada donosi odluke koje se tiču njihovih života i trošenja njihovih para, u Srbiji se to radi, kaže jedan od članova Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ Mladen Jovanović, samo kada je reč o pitanjima “bezbednim” za Vladu Srbije. Najbolji primer za to da se najvažnije odluke donose “iza zatvorenih vrata”, smatra Jovanović, je poklanjanje Aerodroma “Konstantin Veliki”.
Godinama su gradski i opštinski konkursi za finansiranje medija na jugu Srbije sporni, kako zbog članova komisije, tako i zbog raspodele para i finansiranja uglavnom prorežimskih medija, a ovaj problem uočila je i Evropska komisija. Šefica političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Nora Heirinen rekla je u niškoj Gradskoj kući da Srbija na polju slobode medija nimalo nije napredavala, te da je “neophodno da se obezbedi transparentnost finansiranja medija”.
Okrugli sto na temu „Šta znači biti građanin Evrope“, održan u Nišu, građani su iskoristili i da skrenu pažnju na neke nedostatke Evropske unije, poput toga što institucije ostaju gluve za probleme na medijskoj sceni Srbije. Takođe, sociolog Srđan Barišić je kao problem istakao što svi govore o nekim pravima i slobodama, ali zato ne uzimaju u obzir dužnosti i obaveze.
Ekonomičnost, ali i zaštita životne sredine, glavni su razlozi što se iz meseca u mesec u zapadnoj Evropi povećava broj onih koji kupuju električna kola, poput “tesle”. Iako ih zasad nema u velikom broja na ulicama Srbije, ali i regiona, kako kaže saradnik Fakulteta strojstva i brodogradnje iz Zagreba Borna Doračić i tu će se vremenom, sa padom cene stanje popraviti.
Radionicama za najmlađe, šetnjama gradom uz stručne vodiče, te posećivanjem ustanova kulture i Niš se pridružio proslavi Evropske godine kulturnog nasleđa. Ipak, dok su u Nišu aktivnosti uglavnom namenjene samim Nišlijama, Evropska unija pomaže svojim članicama da uz pomoć svog kulturnog nasleđa razvijaju turizam, pa one i profitiraju.
Iako se na nivou cele države sprovode različiti projekti i programi koji manjinskim zajednicama, naročito romskoj populaciji, pomažu da se uključe u većinsko društvo, prema rečima eksperta za socijalnu inkluziju Brankice Jeremić, problemi često leže u nekontinuiranom radu sa ovim zajednicama. To nije slučaj u Evropskoj uniji gde su prava manjina regulisana i posebnim konvencijama.
Povodom Dana potrošača, koji se obeležava 15. marta, Centar za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša je skrenuo pažnju na problem sa sportskom obućom jer, kako navode, “i najskuplji artikli traju 2 do 3 meseca”, a reklamacije se odbijaju. Krajnja instanca u borbi za prava potrošača je sud, ali u beogradskom Udruženju „Zaštita potrošača“ smatraju da, iako je srpski Zakon dobar i u skladu za zakonima Evropske unije, neophodno je uvesti kolektivne tužbe.
Za razliku od Srbije gde praksa pokazuje da oni koji plagiraju doktorate, među kojima su i političari, profesori i funkcioneri, obično prolaze nekažnjeno, kako kaže profesor i konsultant Saveta Evrope Denis Farington na predavanju u Nišu, u zemljama Evropske unije, u najmanju ruku takvi ljudi ostaju bez posla.
Proizvođači i prerađivači hrane iz Leskovca i okoline najzainteresovaniji su za kupovinu novih mašina i opreme, a šansu za nabavku vide u IPARD programu Evropske unije, kojim je za poljoprivrednike iz Srbije predviđeno 230 miliona evra bespovratnih sredstava. Novac koji bi dobili puno im znači, jer bi tako, kako kažu, povećali proizvodnju i osavremenili mehanizaciju.
Sudeći po pitanjima, koja su postavljale Nišlije šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Semu Fabriciju, oni EU vide kao instituciju koja može pomoći da se uredi Srbija. Ipak, i dalje postoje sumnje vezane za to na koji način će Unija doprineti boljem kvalitetu života, ali i kako će članstvo uticati na odnose sa Kinom i Rusijom.
Velika distanca i nepovreljivost, prema oceni rukovodioca deska „Kreativna Evropa“ Dimitrija Tadića koju je izneo u Leskovcu, postoji između javnog i civilnog sektora u kulturi u Srbiji, što dovodi do toga da se često finansiraju samo oni projekti koje osmisle institucije osnovane od strane lokalne samouprave. Ovime se, kako kaže, guši civilni sektor koji često ima dobre društveno angažovane i korisne ideje i mogućnost za apliciranje kod EU fondova.
Neizvesna budućnost, nesigurni poslovi određeni ugovorima na određeno, privremeno-povremeni rad i beznađe neke su od odlika društvenog staleža poznatijeg kao prekarijat. Za razliku od Evropske unije, gde su se preko raznih pokreta organizovale velike akcije da bi se skrenula pažnja na ovaj problem, u Srbiji, sem sporadičnih istupa, među kojima su i niški stanari, kako kaže sociolog Miroslav Ružica, nije bilo prave “pobune” prekarijata.
Iako mogu da dobiju ozbiljne pare koje bi uložili u neke infrastrukturne projekte važne za građane, kako kaže dugogodišnji saradnik na Evropskim projektima Dragan Petković, nedavne izjave predsednika niških opština da nemaju dovoljno para da uopšte konkurišu na njima, pokuzuju da su neodgovorni i da nisu na vreme isplanirali da iskoriste mogućnost koju ovi fondovi nude.
Dok Srbi koji odu u inostranstvo moraju dodatno da plate pozive, SMS-ove ili „surfovanje“ na internetu, u zavisnosti od toga u koju državu odu, za građane koji žive u Evropskoj uniji i putuju u neku od zemalja članica, ove usluge su besplatne.
I dok vozači već decenijama, najčešće bezuspešno, pokušavaju da izbegnu udarne rupe u skoro svim delovima Niša, gradska vlast kaže da čini sve što je u njihovoj mogućnosti da ih zakrpi, pa i da poboljša kvalitet asfalta. Međutim, iznova se javljaju nove rupe, zakrpe pucaju, a stučnjaci kažu da je to zbog toga što se za razliku od gradova Evropske unije, niške ulice ne saniraju stručno i što se „krpljenje“ ne kontroliše.
Organizovanje građana, njihova veća aktivnost usmerena ka lokalnoj samoupravi, ali bolji rad nadležnih jedini je način da Niš stane rame uz rame sa evropskim gradovima, zaključak je arhitekte Ivana Redija, aktiviste Ivana Cvetanovića i Srđana Nonića iz sportskog kluba “Oxygen” u debati Južnih vesti.
Nigde u razvijenim evropskim zemljama ne postoji izborni sistem kao naš, navodi Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, ni na lokalnom ni na centralnom nivou. Ako bismo direktno birali gradonačelnika ili odbornike, kako kaže, imali bismo vlast koja odgovara Nišlijama, a ne Aleksandru Vučiću, kao predsedniku trenutno najjače stranke u Srbiji.
Iako je vazduh u Srbiji među najzagađenijim u Evropi, Nišlije, delom zbog ekonomske situacije, delom zbog navike i slabe alternative, biraju najjeftiniji ogrev koji je, kaže gradski energetski menadžer Branko Andrejević, i najštetniji za životnu sredinu i zdravlje. U Evropskoj uniji je, kako kažu stručnjaci, situacija daleko bolja, a uvodi se i standard koji neće dozvoliti da se prodaju uređaji za grejanje koji prekomerno zagađuju vazduh.
Dok je nekome ko je rođen u Španiji za upis na osnovne ili postdiplomske studije u Italiji potrebno samo da aplicira i preseli se, onaj ko dolazi iz Srbije mora da prikupi veliki broj papira, kako bi dobio vizu. Njihovo prikupljanje iziskuje mnogo vremena, ali i novca, što usavršavanje u inostranstvu umnogome otežava onima koji nisu državljani neke od zemalja Evropske unije.
Iako modernizacija sistema daljinskog grejanja u Nišu još nije stigla do ekološki najpovoljnijih energenata i obnovljivih izvora kakva je i biomasa, iz rukovodstva ovog preduzeća najavili su da bi u Pasi Poljani mogla da bude izgrađena kotlarnica koja koristi ovaj energent umesto mazuta.