Unapređenje sistema zaštite od požara, efikasnije usluge ka građanima i preduzećima, mapiranje košnica, očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa razvoj turizma – samo su neki od projekata koje će u 19 gradova i opština u Srbiji, među kojima su i Niš, Leskovac, Aleksinac i Vranje, unaprediti Geografski informacioni sistem, a čiju implementaciju podržava EU.
Svi oni koji bi da čuju nešto o Erazmus+ programu, koji predviđa finansiranje projekata iz oblasti mladih, sporta i obrazovanja, moći će to učine u niškom hotelu “Tami residens”, 15. novembra.
Više od 40 % stanovnika Babušnice je nezaposleno. Ipak, za neke u ovom gradiću na jugu Srbije stvari su se promenile donacijom plastenika. Mahom se gaji paprika i sprema ajvar, ali Jasmina i Miroljub Ćirić planiraju da svoju proizvodnju unaprede i to gajenjem retke šumske jagode, od koje bi pravili slatko.
Oni koji žele da nauče da kvalitetno debatuju, a pritom su srednjoškolci ili studenti mogu da se prijave na konkurs do 3. novembra. Izabrani kandidati će pohađati radionice o veštini debatovanja, argumentaciji, javnom nastupu i Evropskoj uniji.
Evropska priča o nasleđu pirotskog sela Gostuša – radionice izrade crepulja i pečenja hleba kao pre 7.000 godina, tradicionalne građevinske tehnike obnove objekata i druge aktivnosti, donele su Eleni Vasić Petrović i Fondaciji „Arhitekta Aleksandar Radović“ nagradu Saveta Evrope. Selo na obroncima Stare planine čuveno je po svojim kućama prilikom čije gradnje nije korišćen vezivni materijal, a krovovi su od kamenih ploča. Projekat zaštite sela Gostuša je dobitnik nagrade Evropa Nostra i gran-prija EU za 2016.godinu.
Ajvar, pinđur, ljutenica i razni džemovi iz Babušnice nalaze se na trpezama u Nemačkoj i u drugim zemljama EU, a organsko voće i povrće prerađuje se u pogonu ženske zadruge u selu Gorčinci kod Babušnice. Pogon i Udruženje Lužničke rukotvorine koje njime rukovodi, posetila je zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Mateja Norčič Štamcar, zajedno sa 19 zamenika i zamenica ambasadora Evropskih zemalja kako bi podržali osnivanje prve ženske zadruge na jugu Srbije u Babušnici i uverili se kako ona funkcioniše u praksi.
Na debati „Pitaj me bilo šta o državljanstvu EU“, koja je koncipirana tako da prisutni mogu direktno da postave pitanja gostima, učestvovaće Lucija Dumančić i Martina Horvat iz Hrvatske, zemlje koja je članica Evropske unije od 2013. godine. Prisustvo razgovoru koji se održava u petak 4. oktobra je besplatno, ali je neophodna prijava.
Četrdesetak mladih Roma iz Niša, kako kaže većnica za socijalna pitanja Tijana Đorđević Ilić, imaće priliku da rade, edukuju se i steknu praksu u određenim oblastima privrede. Vrednost projekat je 74.000 evra, a većinski je finansiran od strane Evropske unije.
Kroz program Evropske unije – EU Pro, u Sokobanji se sprovode dva projekta vrednosti skoro milion evra. Pored uvođenja i razvoja geografskog informacionog sistema, u Sokobanji se novcem EU rekonstruiše postrojenje za preradu pitke vode „Carina“.
Par stotina metara puta do novoizgrađenog Vizitorskog centra, koji je na otvaranju bio neprohodan, konačno je dobio asfalt, kažu u Opštini Pantelej, a tek sada će turistima Cerjanska pećina i okolina ovog kraja biti dostupnija za obilazak. Najavljene su i tematske ture i obilazak neistražene pećine kraj Niša.
Među skoro 400 radova pristiglih na konkurs “Evropski dnevnik” najbolji je bio video „Zagađenje“, koji su osmislile i snimile učenice niške Umetničke škole – Sara i Maja Mladenović, Milica Bojanić i Anja Ilić, uz mentorstvo profesora Borisa Kandolfa. Ovo je video o ekologiji u kome su svi predmeti napravljeni od recikliranog materijala, sem figura ljudi koji su od plastelina.
Iako mnogi u svetu misle da mit o vampirima potiče iz Rumunije, zbog romana „Drakula“ Brema Stokera, 12-godišnji Nikola Mihailovski u svom kratkom animiranom filmu objašnjava da je zapravo reč o zastrašujućim nemrtvim bićima koja potiču iz Srbije. Ovaj animirani film pod nazivom “Vampiri među Srbima”, nagradio je Savet Evrope, pa će omladinac iz Niša novembra putovati u Strazbur.
Višegodišnji projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, za koji je još 2005. godine podignut kredit, a gradnja počela 2008, prema najnovijim obećanjima, trebalo bi da bude završen za godinu dana. I pored problema poput propadanja cevi gradskog kolektora, smene rukovodioca projekta zbog ugrožavanja radova i loše komunikacije, nadležni najavljuju da će postrojenje početi da radi naredne godine.
Čak 133.000 evra koštaće radovi na obnovi fasade, stolarije, podova, sanitarnih čvorova i postavljanje grejanja na pelet u Osnovnoj školi “Jastrebački partizani”, u selu Balajnac kod Merošine. Sve finansira Evropska unija, a škola će već u novoj školskoj godini biti energetski efikasnija.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, rodom sa juga Ivica Tončev, komentarišući za Radio Slobodna Evropa potencijalno okretanje Srbije ka Rusiji, rekao je da Evropska unija za Srbiju nema alternativu i da su sa Rusijom bratski odnosi.
Bolje uslove na Zelenoj pijaci dobili su kupci, a rad je posebno olakšan onima koji ovde rade, pošto je aleksinačka pijaca od danas natkrivena, toaleti su sanirani, a prodavci robu izlažu na novim tezgama. Od 37 opština i gradova koliko ih je u razvojnom programu EU PRO, kako sami kažu, Aleksinac je prvi završio sa projektom.
Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU nije najpozitivnije primljen kod srpskih vlasti, a Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, u emisiji „Kvaka 23“ kaže da je Komisija uradila ono što je njen posao – uočila je šta ne valja i tu ne bi trebalo da bude ljutnje.
Kada dobijete lošu ocene u školi, ne možete da kažete da je profesor protiv vas – tako je, kaže Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, i sa poslednjim izveštajem o napretku Srbije ka EU koji održava sve ono na šta su organizacije civilnog društva ukazivale kao problem i predlagale promene kako bi se krenulo napred.
Fotografije Stefana Navrata koje su nastale od februara do maja 2017. na putovanju kroz 15 evropskih zemalja biće izložene 31. maja od 17 sati u EU info kutku u Nišu. Nakon otvaranja, na istom mestu počinje debata o Evropi juče, danas i sutra.
Među brojnim problemima koji se javljaju u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i dalje je udarni uključenost i shvatanje građana o tome kako integracije utiču na njihov svakodnevni život. Razumevanje je ključ za podršku i uključivanje, a građani moraju biti fokus svih aktivnosti vlasti, medija i organizacija, zaključak je konferencije “Glasno i jasno o Evropskoj uniji”.