Stručnjaci iz oblasti političkih nauka, sociologije, kulture, medija, kao i predstavnici civilnog sektora govoriće sutra u Nišu, na okruglom stolu Helsinškog odbora za ljudska prava, pod nazivom „Šta znači biti građanin Evrope“.
Premda je Drugi svetski rat zvanično završen septembra 1945. godine, kako kaže niški istoričar Aleksandar Dinčić, kao Dan pobede nad nacizmom i fašizmom u Evropi, slavi se 9. maj, kada je nacistička Nemačka kapitulirala. Pored toga, u zemljama Evropske unije se ovog dana obeležava i Dan Evrope. I u Nišu će se, uz brojne programe, obeležavati ovaj datum.
Dan kada su u Drugom svetskom ratu pobeđeni fašistička Nemačka i njeni saveznici – 9. maj obeležava se kao Dan Evrope. Kroz razne kulturne manifestacije ovaj dan biće obeležen i u Nišu.
Evropski parlamentarac iz Švedske Jasenko Selimović ocenio je da Srbija „samo tone“ kada je reč o slobodi medija. Ipak, Selimović odbacuje glasine da Evropska unija toleriše pritiske vlasti na medije zarad „rešenja kosovskog pitanja“.
Oni koji naprave “selfi” sa primerom srpske i evropske kulturne baštine, mogu učestvovati na foto-takmičenju tako što će tu fotografiju do 21. maja okačiti na Instagram uz određene “haštagove”.
Poslanik partije GERB, bugarskog premijera Bojka Borisova u Evropskom Parlamentu Andrej Kovačev, kazao je da Srbija ne može da očekuje da joj se vrati Kosovo, ali i da se od nje ne očekuje da prizna nezavisnost ove teritorije.
Novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže da dok država priča o pomirenju, istovremeno ne čini ništa da sankcioniše nekoga ko očigledno i direktno promoviše jezik mržnje i gazi tuđe zastave. On je ovo rekao u emisiji “Kvaka 23” u kojoj se, između ostalog, govorilo o tome da li je Šešelj mera izvesnog napretka Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
Do Brisela dopiru glasovi o gušenju medijskih sloboda u Srbiji, navodi potpredsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom Dubravka Šuica. Ako srpska vlast sama ne unapredi slobodu medija, moraće to da uradi u procesu pridruživanja, kao uslov za ulazak u EU, tvrdi Šuica.
Specijalizovane vesti i TV intervju novinske agencije „FoNet“ na temu političkih kriterijuma koje bi Srbija trebalo da ispuni za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, a koje su startovale juče pod nazivom “Kvaka 23”, prenosiće i „Južne vesti“.
Proizvođači i prerađivači hrane iz Leskovca i okoline najzainteresovaniji su za kupovinu novih mašina i opreme, a šansu za nabavku vide u IPARD programu Evropske unije, kojim je za poljoprivrednike iz Srbije predviđeno 230 miliona evra bespovratnih sredstava. Novac koji bi dobili puno im znači, jer bi tako, kako kažu, povećali proizvodnju i osavremenili mehanizaciju.
Koji su sve programi Evropske unije putem kojih mladi mogu da putuju i studiraju u inostranstvu, gde mogu dobiti informacije o njima i kako se prijaviti, teme su info-sesije koja će biti održana u nedelju 24. februara u niškom selu Vrtište.
Sudeći po pitanjima, koja su postavljale Nišlije šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Semu Fabriciju, oni EU vide kao instituciju koja može pomoći da se uredi Srbija. Ipak, i dalje postoje sumnje vezane za to na koji način će Unija doprineti boljem kvalitetu života, ali i kako će članstvo uticati na odnose sa Kinom i Rusijom.
S obzirom na to da se veliki broj projekata, poput Kliničkog centra i modernizacije pruge do Dimitrivgorada, realizuje parama iz kredita koji je Srbija uzela od Evropske investicione banke, ali i bespovratnim novcem, šef Delegacije Evropske unije ambasador Sem Fabrici smatra da je između Niša i EU, “dobra saradnja”.
Evropska unija pomno prati situaciju kada je reč o srpskim medijima, kaže šef Delegacije Evropske unije ambasador Sem Fabrici koji obilazi Niš i Aleksinac, i dodaje da će aprila 2018. godine objaviti niz preporuka za poboljšanje situacije u medijima.
Neizvesna budućnost, nesigurni poslovi određeni ugovorima na određeno, privremeno-povremeni rad i beznađe neke su od odlika društvenog staleža poznatijeg kao prekarijat. Za razliku od Evropske unije, gde su se preko raznih pokreta organizovale velike akcije da bi se skrenula pažnja na ovaj problem, u Srbiji, sem sporadičnih istupa, među kojima su i niški stanari, kako kaže sociolog Miroslav Ružica, nije bilo prave “pobune” prekarijata.
Predstavnici Evropske unije, prema pisanju medija, dobili su uveravanja od srpskih vlasti da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu neće biti ni vojni ni regionalni. Brisel je, takođe, zatražio od Beograda da budući status Centra bude u “duhu pristupnih pregovora sa EU”.
Ekonomski razvoj Vranja, dosadašnji projekti i planovi dalje saradnje bile su teme razgovora ambasadora EU u Srbiji Sema Fabricija sa gradonačelnikom Vranja Slobodanom Milenkovićem. Fabrici je u Vranju i Bujanovcu obišao infrastrukturne, ekonomske i zdravstvene projekte koje finansira Evropska unija i naglasio da će ta saradnja u budućem periodu biti ojačana.
Praksa strukturiranog dijaloga, koja se u zemljama EU primenjuje već 8 godina, a podrazumeva da se mladima redovno pruža šansa da kažu ljudima na vlasti sa kojim se problemima susreću i ponude rešenja, mogla bi da zaživi i u Srbiji.
Imenovanje ratnog komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i haškog osuđenika generala Vladimira Lazarevića za predavača na Vojnoj akademiji odstupa od načela EU, ocenjuje portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić i traži da politički lideri Balkana poštuju žrtve prošlih sukoba.
Nakon što su istražili kako funkcioniše obrazovanje i kultura u zemljama Evropske unije, 28 mladih iz Niša, Kruševca i Novog Pazara izabrali su ono najbolje što žele da vide u svojoj zemlji, a preporuke će proslediti donosiocima odluka.