U okviru Festivala dečijeg stvaralaštva koje organizuje niška Opština Medijana, mališani su pozvani da se u petak 22. marta od 12 sati druže sa srpskim piscima u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Nišu. U razgovoru pod nazivom „Detinjstvo večno traje“ učestvovaće, između ostalih i Ljubivoje Ršumović, Dušan Pop Đurđev, Gordana Timotijević i Slobodan Stanišić.
Da bude više priča sa juga Srbije, posebno o “običnim” ljudima, te da se o Pirotu, Vranju ili Lekovcu ne izveštava na javnom servisu samo kada su predizborne kampanje i poseti ih neki državni zvaničnik, već i kada ima problema sa divljim deponijama ili nešto ne funkcioniše u bolnici – neke su od preporuka građana koje su kao pismo poslate Programskom savetu RTS-a.
Sve duži je spisak univerzitetskih nastavnika i saradnika koji podržavaju građanske proteste koji se nedeljama održavaju u Srbiji, a svoje potpise na proglas stavili su i niški profesori. Od preko 250 potpisnika, više od 50 ih je sa niškog Univerziteta, najviše sa Filozofskog fakulteta.
Koliko u srpskim medijima ima lažnih vesti, kako one utiču na publiku, da li ih brže „šire“ tradicionalni ili novi mediji, kako se država bori sa njima i kako da građani pravilno shvate medijske poruke, teme su dokumentarnog serijala koji će publika moći da pogleda u četvrtak 29. novembra od 19 sati, na niškom Filozofskom fakultetu.
Svi oni koji žele da čuju nešto o oslobođenju i ujedinjenju nakon 1918. godine, imaće prilike da to učine u amfiteatru Fulozofskog fakulteta u Nišu, 19. novembra, na predavanju profesora beogradskog Univerziteta Miloša Kovića.
Već prvog dana naredne sedmice, od 15 do 17 sati, oni koji žele da studiraju nemački jezik i književnost imaće prilike da polažu prijemni ispit na Filozofskom fakultetu. Na studijsku grupu koja je tek akreditovana, moći će da se upiše 30 brucoša, od kojih petoro neće plaćati školarinu.
Studije nemačkog jezika, o kojima se u Nišu godinama govori, konačno postaju moguće na Filozofskom fakultetu u ovom gradu. Kako je saopšteno iz ove visokoškolske ustanove, dobili su akreditaciju za studije Nemačkog jezika i književnosti, a uskoro će budući studenti moći da konkurišu.
Tezu da je pedagogija u Srbiji starija od one nastaloj u Grčkoj zastupaće autori knjige “Pedagogija kod Srba i njeni antički koreni” na tribini u Nišu, na kojoj će pored njih, govoriti i pseudoistoričar Jovan I. Deretić. Promocija knjiga i predavanje će se održati u gradskom prostoru, u Oficirskom domu, a dekanica Filozofskog fakulteta kaže da je neprimereno da Grad daje prostor za ovakva dešavanja. U SANU ne znaju ništa o predavačima, iako se oni predstavljaju kao akademici.
Reagujući na štrajk nastavnika u osnovnim i srednjim školama, koji traže da budu u istoj platnoj grupi kao i lekari, Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta u Nišu ukazuje na loš položaj univerzitetskih profesora i traže da država i njih rasporedi u devetu platnu grupu, kao i da ne dozvoli da oni sa nižom stručnom spremom rade za minimalac.
Evropski dan jezika, 26. septembar, biće obeležen na Filozofskom fakultetu u Nišu programom koji su pripremili studenti i profesori, kao i “Polyglot” kafeom gde će zainteresovani moći da vežbaju strani jezik kroz razgovor.
Nakon dugogodišnje “borbe” i pripreme niški Filozofski fakultet će, prema najavama Ministarstva prosvete, uskoro dobiti akreditaciju za studijski program nemački jezik i književnost. Dekanica Filozofskog Natalija Jovanović kaže da se očekuje da prijemni bude u drugom upisnom roku u septembru i da prvi studenti nemačkog u Nišu budu u klupama od oktobra.
Da bi građane bliže upoznali sa digitalnim marketingom i njegovim značajem, studenti Deprtmana za komunikologiju su osmislili tribinu koja će biti održana u utorak 29. maja, u Oficirskom domu u Nišu. „Značaj digitalnog marketinga u 21. veku“ je naziv tribine na kojoj će, prema najavama, govoriti direktor i operativac marketing tehnologija, kao i suosnivač konsultantske […]
Pre 11 vekova su Ćirilo i Metodije – slovenski apostoli jezika, kako ih nazivaju, počeli da šire pismenost među pravoslavcima, te se u njihovu čast danas obeležava Dan slovenske pismenosti i kulture. Filozofski fakultet u Nišu poziva nadležne da ovo postane državni praznik u Srbiji, kao što je i bilo najavljeno pre godinu i po dana.
Zahvaljujući profesorima Nedeljku Bogdanoviću i Miroljubu Stojanoviću od 1987. godine se srpski jezik izučava na niškom Filozofskom fakultetu. Najveće blago ovog departmana su, kažu profesori, studenti koji su postali cenjeni predavači, lektori, kao i novinari, a najviše je onih koji rade u prosveti.
Đaci koji septembra budu krenuli u 5. razred mogli bi da uče iz udžbenika koji su napisale Nišlijke. Profesorke Filozofskog fakulteta u Nišu osmislile su Čitanku, dok su Gramatiku zajedno uradile docent sa Departmana za srbistiku i nastavnice iz niških osnovnih škola. Kažu da je ovo prvi put da udžbenike za osnovce piše neko van beogradskog Univerziteta.
Preko 40 Srba mlađeg uzrasta iz dijaspore bilo je u mogućnosti da uči srpski jezik tokom 3 meseca putem Skajpa pod mentorstvom studenata niškog Filozofskog fakulteta. Časove srpskog jezika učili su mladi iz SAD, Australije, Velike Britanije i još 10 zemalja sa svih kontinenata.
Francuz sa srpskim državljanstvom Arno Gujon poziva na sabornost, a napominje da aktuelna politička dešavanja oko Kosova utiču i na njegove humanitarne aktivnosti. Ipak, kako kaže, nema političkih ambicija uz obrazloženje da ima previše podela u Srbiji. On je u Nišu predstavio svoju knjigu “Svi moji putevi vode ka Srbiji”.
Francuski humanitarac i osnivač organizacije “Solidarnost za Kosovo“ Arno Gujon, gostovaće večeras na tribini na niškom Filozofskom fakultetu koja nosi ime njegove knjige – “Svi moji putevi vode ka Srbiji”.
Studenti Filozofskog fakulteta i učenici srednjih škola govoriće stihove na svih 11 jezika koji se izučavaju u ovoj niškoj visokoobrazovnoj ustanovi, a biće upriličeno i predavanje o maternjem jeziku, u sredu 21. februara u amfiteatru u prizemlju niškog Filozofskog.
Uz poruku da “iako je ne pišemo, svi živimo poeziju”, 13 studenata srbistike niškog Filozofskog fakulteta okupljenih u trupi „Književna boemija“ na nešto drugačiji način pokušava da čitanje “vrati u modu”.
