Sa vrha niške Tvrđave zavijorio se transparent na kome je ispisano “Kalemegdan”, dok su table sa natpisom “Reka Nišava”, prelepljene novim – “Reka Sava”. Ovo je deo akcije niških gerilaca, koja je usledila iz revolta zbog odluke gradske vlasti da pokloni Aerodrom “Konstantin Veliki” Državi.
Propali košarkaški teren i dečiji mobilijar, kao i prostor oko igrališta kod Vojničkog groblja na Trošarini, uredili su mladi okupljeni u neformalnoj grupi “Radne akcije Delijski vis”. Omladinci su pokrenuli inicijativu, a pomogli su im i radnici Parking servisa i JKP Mediane.
Novi poduhvat Udruženja „Prijatelji Brzog Broda“ je veštačka trava na terenu za mali fudbal, a kako su najavili iz Gradske opštine Medijana, sledeće što će se finansirati iz opštinskog budžeta za uređenje ovog naselja su venjak, pešačke staze, prskalice i teren za basket.
Dok u zemljama Evropske unije Vlada konsultuje javnost kada donosi odluke koje se tiču njihovih života i trošenja njihovih para, u Srbiji se to radi, kaže jedan od članova Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ Mladen Jovanović, samo kada je reč o pitanjima “bezbednim” za Vladu Srbije. Najbolji primer za to da se najvažnije odluke donose “iza zatvorenih vrata”, smatra Jovanović, je poklanjanje Aerodroma “Konstantin Veliki”.
Okrugli sto na temu „Šta znači biti građanin Evrope“, održan u Nišu, građani su iskoristili i da skrenu pažnju na neke nedostatke Evropske unije, poput toga što institucije ostaju gluve za probleme na medijskoj sceni Srbije. Takođe, sociolog Srđan Barišić je kao problem istakao što svi govore o nekim pravima i slobodama, ali zato ne uzimaju u obzir dužnosti i obaveze.
U skladu sa odlukom gradske vlasti da pokloni Aerodrom “Konstantin Veliki” Državi, za koju smatraju da “ostavlja odličan utisak kod političkih patrona”, niški „urbani gerilci“ predlažu da se niška Tvrđava i reka prekrste, ali i da se spomenik “Tri pesnice” sa Bubnja preseli na Bubanj potok.
Sađenje cveća, proslava rođendana ili pecanje iz udarne rupe, farbanje Tvrđave, samo su neke od akcija „Niške urbane gerile“ koja dela iz ananimnosti. Oni su se na Gradskom forumu u Media i reform centru, ne otkrivajući svoj identitet, po prvi put obratili javnosti, uz obećanje da Nišlije mogu da očekuju još akcija i sa apelom na građane da se i sami aktiviraju.
Godinu za nama u Nišu, obeležile su “gerilske” akcije nepoznatih Nišlija koji su na komunalne i društvene probleme u gradu ukazivali sađenjem cveća ili pecanjem ribe u udarnim rupama, kao i predlogom da se Tvrđava ofarba u roze. Kako kažu, svojim akcijama žele da utiču na gradsko rukovodstvo, ali i na građane koji moraju da budu proaktivniji.
U punoj sali niškog “Deli” centra aktivisti, novinari i građani, došli su do zaključka, u okviru foruma koji je organizovao “Istinomer”, da građanske inicijative danas, kada institucije ne funkcionišu, od države traže samo da se zakoni poštuju.
Iako je gradska vlast obećala da će uključiti Nišlije u kreiranje budžeta, kako tvrdi aktivista Milan Stefanović, do sada to nije urađeno, a i verovatno neće do kraja godine. Građani kažu da žele da se više pitaju, jer su to ipak njihove pare.
Farbom roze boje, građanski aktivisti planiraju da prefarbaju zidine niške Tvrđave i da na taj način, kako kažu, doprinesu “lepšem i modernijem” izgledu grada, u skladu sa odlukom lokalne vlasti da se uklanjanjem dela granitnih kocki, izmeni izgled Kazandžijskog sokačeta. Ovom akcijom, dodaju, pokušavaju da skrenu pažnju na gradsku vlast da se bolje ophodi prema istorijskim simbolima Niša.
Iako se nekad mogu čuti komentari da je omladina inertna i da slobodno vreme provodi uz društvene mreže ili TV, suprotno dokazuju mlade Nišlije koji se svakog vikenda druže sa mališanima na Dečijoj internoj klinici, reaguju u vanrednim situacijama, brinu o bezbednosti posetilaca javnih skupova i pomažu lekarima Hitne pomoći.
U Ulici Patrisa Lumumbe, jedna veća udarna rupa stoji, kako kažu meštani, više od godinu dana. Grupa građana poznata po brojnim akcijama koje su privukle pažnju Nišlija, odlučila je da u rupi peca ribu, kako bi skrenuli pažnju nadležnih na ovaj komunalni problem.
Dok je u brojnim zemljama Evropske unije učešće građana u kreiranje lokalnih budžeta normalna stvar, u Srbiji to još nije zaživelo, a na jugu Srbije će Leskovac biti prvi grad koji će građane pitati kako žele da se potroše njihove pare. Građani mogu da popune onlajn anketu koja je postavljena na sajtu Grada.
Grupa građana, sada već poznata po brojnim akcijama u Nišu, postavila je tablu pored puta za Nišku Banju koja, kako kaže pokazuje smer iseljavanja iz okolnih sela, a sve sa namerom da se skrene pažnja na gašenje sela koja se nalaze svega desetak kilometara od urbane sredine.
Iako aktuelna vlast i država Srbija uzimaju najviše para iz fondova Evropske unije i drugih stranih organizacija, građanski aktivisti u Srbiji se etiketiraju kao strani plaćenici i protiv njih se vodi neprestana orkestrirana medijska hajka, kaže jedan od lidera inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” Dobrica Veselinović.
Grupa građanskih aktivista iz Niša postavila je ormariće sa prvom pomoći na tri lokacije u Nišu gde se tokom leta najčešće igraju mališani. Kako kažu, žele da ukažu na nebezbedna igrališta za najmlađe i apeluju na Grad da se pozabavi ovim problemom.
Nezadovoljni stanjem terena za mali fudbal u niškoj Osnovnoj školi “Njegoš” koji je, kako kažu, već godinama zapostavljen i od nadležnih iz škole i od nadležnih iz grada, grupa Nišlija je rešila da teren obnovi o svom trošku. Sada i oni i deca iz ovog dela Niša mogu bezbedno da se bave sportom.
Članovi Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, koji je jedan od osnivača Građanskog fronta Srbije, odlučili su da podrže kandidaturu Saše Jankovića za predsednika Srbije.
Temelji na kojima je sazdano naše društvo su vladavina prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije, ljudska i manjinska prava i slobode. Kršenje prava jednog čoveka se duboko tiče prava i sloboda svih drugih građana. Opširnije informacije o tome možete pronaći u poslednjoj epizodi serijala „Moje pravo“.
