Poslednji podaci Instituta za javno zdravlje pokazuju da je na jugu Srbije najviše zaraženih u Nišu – 1.158. U vrhu su i Leskovac i Aleksinac sa 222, odnosno 180 obolelih, dok je virus korona najmanje prisutan među stanovnicima Crne Trave, gde je svega jedan pozitivan.
Srbija je kupila novih 90.000 tetsova na virus koronu, od kojih je, navode u Vladi, 30.000 namenjeno stanovnicima juga Srbije i oni će ići u Niš. Kako bi se što više uzoraka analiziralo, Vlada je najavila i izgradnju montažne laboratorije u Nišu, ali ona će, kažu, biti gotova za mesec i po dana.
Svakog sedmog dana u aprilu obeleževa se Svetski dan zdravlja, a ove godine posvećen je medicinskim sestrama i babicima, značaju usavršavanja i njihovom nedostatku u zdravstvenom sistemu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2030. godine u svetu biti potrebno još 9 miliona medicinskih sestara i babica. U Srbiji trenutno ima 85.347 medicinskih sestara i tehničara.
Deset dana do javnosti nisu dolazile informacije o broju obolelih i umrlih od gripa u Nišavskom okrugu. Epidemiolog Marina Kostić iz niškog Instituta za javno zdravlje je konačno otkrila da je u ovom reonu od početka godine od gripa preminulo 7 ljudi, a da je od toga u Nišu bilo 5 smrtnih slučajeva. Jedna osoba preminula je u Topličkom okrugu.
Od početka godine u Srbiji je preminulo 29 osoba od posledica gripa, od toga 14 njih u poslednjoj nedelji za koju je Institut “Batut” objavio podatke. Međutim, u današnjem saopštenju “Batuta” ne navodi se u kojim gradovima je bilo smrtnih slučajeva, tako da i dalje ostaje misterija ima li i koliko novih žrtava gripa na jugu Srbije.
Nakon Pirota, epidemija gripa prijavljena je i u Nišu, a ranije su posete već zabranjene pacijentima u niškom Kliničkom centru. RTS prenosi podatke Instituta za javno zdravlje prema kojima je do sada registrovano više od 3.800 slučajeva sa simptomima sličnim gripu., duplo više nego protekle nedelje, a od posledica gripa u Nišu su do sada preminule 3 osobe.
Zbog velikog broja novoobolelih građana Pirotskog okruga od virusa gripa, Zavod za javno zdravlje u Pirotu prijavio je epidemiju. Novi uzorci poslati su u Institut za javno zdravlje „Batut“, koji odlučuje o proglašenju epidemije.
Glavni izvori štetnih PM čestica u Nišu su auspusi i dimnjaci, i te čestice uvek su povećane u zimskim mesecima loženja, kaže direktor Instituta za javno zdravlje Miodrag Stojanović. Za smanjenje aero-zagađenja, što je dugotrajan proces, Stojanović predlaže i da autobusi na struju zamene postojeće u niškom javnom prevozu.
Kako je do kraja 2018. godine važio ugovor sa Institutom za javno zdravlje Niš o kontroli kvaliteta vazduha, ta ustanova trenutno ne obavlja ovaj posao za Grad. Međutim, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine navode da koncentraciju štetnih PM čestica, kojih je poslednjih dana previše u vazduhu, prate uz pomoć republičke Agencije za zaštitu životne sredine.
Zbog čestica koje su manje od čađi, pa samim tim i opasnije jer mogu da uđu u pluća, a kojih ovih dana u Nišu ima više nego što je dozvoljeno, vazduh je okarakterisan kao “jako zagađen”. Ipak, u Institutu za javno zdravlje kažu da je tako zbog sezone loženja.
Mart je mesec borbe protiv raka, a crne statistike i ove godine “opominju” građane da treba da vode računa o svom zdravlju. Prema podacima Instituta za javno zdravlje u Nišu, godišnje oko 4.200 ljudi u Nišavskom okrugu oboli od nekog oblika raka, a svaki peti stanovnik umre od raka.
Iako se mnogi građani sa periferije Niša žale da uveče ponekad ne vide grad od smoga, prema ocenama na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine niški vazduh okarakterisan je kao “prihvatljiv”, dok u Institutu za javno zdravlje kažu da ne pokrivaju merenjima čitav grad, pa i ne mogu da ocene kvalitet vazduha u svim delovima Niša.
Potvrđeno je da skoro 3 puta više ljudi u Nišu ima male boginje, u odnosu na period od pre dve nedelje, kaže načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zoran Veličković, a od 14 njih, 8 je zaraženo na Dečijoj klinici gde je proglašena epidemija, i uglavnom niko od obolelih nije primio vakcinu.
Načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zoran Veličković kaže da petoro dece u Nišu, koja inače nisu vakcinisana, ima male boginje, što je potvrdio Institut “Torlak”. Osim toga, dodaje, poslati su uzorci krvi za još njih četvoro, zbog sumnje na morbile.
Statistike Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazuju da je najmanje dece MMR vakcinu primilo u Nišu, tek 51% od ukupnog broja, a da bi se postigao kolektivni imunitet neophodno je da, kako kažu, bude vakcinisano minimum 95% mališana. Iz Ministarstva zdravlja podsećaju da je vakcina najjeftinija mera prevencije kojom se kontrolišu mnoge zarazne bolesti.
