Međunarodni sastav „Barcelona Gipsy balKan Orchestra“ obeležava deset godina postojanja, a na spisku gradova u kojima nastupaju je i Niš. Kontrabasista benda Ivan Kovačević kaže da ga za taj grad vezuje „Nišvil“, ali i niška publika, koja sluša njihove koncerte i u drugim državama. Ideja im je da ruše granice i koriste muziku kao sredstvo komunikacije, a osim poznatih pesama, sada imaju i nekoliko novih, autorskih.
Poznanstvo sa najvećim srpskim pesnikinjama i pesnicima Radmilu Bakri, rođenu Leskovčanku, podstaklo je da komponuje muziku na stihove Desanke Maksimović, Miroslava Mike Antića, Stevana Raičkovića i drugih. Nišlije su imale prilike da prvi put čuju ovu umetnicu kako muzikom dočarava neke od najlepših pesama na festivalu Constantinus, a osim što ih rado izvodi u Srbiji, čuva ih od zaborava i pred publikom u Francuskoj i mnogim drugim državama.
Komponovanjem muzike za stihove najpoznatijih srpskih pesnika, obradom i interpretiranjem narodnih pesama sa ovih prostora umetnica Radmila Bakri čuva vrednosti zemlje u kojoj je rođena i prenosi ih u Pariz, gde živi decenijama, ali i širom sveta. U radu je, kako kaže u emisiji „15 minuta“, pokreće ljubav o kojoj i najviše peva, a to je mogla da čuje i prvi put publika u Nišu na otvaranju festivala klasične muzike Constantinus.
Kako bi doprinela očuvanju pisane reči u vreme interenet tekstova i sažetih prikaza, Ksenija Nikolić rešila je da pokrene književni časopis u virtuelnom svetu. Tako je nastao Bookhub, stranica koju su ljubitelji knjiga na mrežama brzo pronašli, a naročito je obradovala lokal patriote jer jedan deo prikazuje nišku kniževnu scenu.
Pre skoro godinu dana nastala je ideja da niško naselje Durlan na potezu od vrtića do škole „Miroslav Antić“ dobije uređen međublokovski prostor i prvi park u ovom delu grada. Sada već imaju i idejna rešenja koja su uradili studenti. Koji su dalji koraci u emisiji „15 minuta“ govorila je jedna od aktistkinja „Zelenog zida“ Marija Peternel.
Kako su na jednom izbornom mestu u Nišu dobili zahtev za glasanje kod kuće, van zakonskog termina od osobe koja je preminula, šta je posao i koji su motivi kontrolora da se prijave za ovaj zadatak, u emisiji „15 minuta“ govorio je kontrolor Dušan Aleksić.
SOS telefon Udruženja Osvit već 17 godina dostupan je 24 sata za sve žene koje žele da prijave nasilje, bilo na srpskom ili romskom jeziku. Zašto je važno da ovakvi centri podrške postoje i šta su sve uradili, u emisiji 15 minuta govorila je osnivačica i direktorka Ana Saćipović.
Da kompanija „Rio Tinto“ još nije u potpunosti otišla iz Srbije, ali i da građani vode protiv nje i korumpiranih državnih predstavnika koji pokušavaju da je vrate, rekao je direktor kampanje „Kreni-promeni“ Savo Manojlović. Smatra da narod sve može i da ne postoji magični štapić da od našeg društva napravi Švajcarsku, već da je potrebno da se zajedničkim snagama menjaju zakoni i rešavaju problemi u zemlji.
Kandidat za premijera na listi „Boris Tadić – Ajmo, ljudi“ Goran Radosavljević kaže da lista koju predstavlja želi da stavi fokus na poljoprivredu i energetiku, jer su te dve oblasti temelj razvoja. Bez domaćeg preduzetništva i investicija nema ekonomije, rekao je u emisiji „15 minuta“.
Fondacija “Alek Kavčić” pripremila je besplatne audio udžbenike za sve strane jezike koje učenici u Srbiji uče u prvom, kao i tri verzije udžbenika engleskog jezika za peti razred. O novim dostupnim knjigama, izdanjima koje planiraju ali i o tome zašto većina osnovnih škola u Srbiji ne koristi njihova izdanja u emisiji “15 minuta” govorio je osnivač Fondacije Aleksandar Kavčić.
Pet osoba dalo je krv kako bi postali eventualni donatori koštane srži, a 20 ljudi je doniralo krv u Nišu, na Svetski dan dece obolele od raka. Broj nije mnogo veći ni u ostalim gradovima, što se uklapa i u statistiku da samo 3 od 100 potencijalnih davalaca donira krv. NURDOR nastavlja kampanju, jer iz ovog udruženja smatraju da bi broj davalaca bio mnogo veći kada bi češće govorili da su obe procedure bezbolne i bezbedne – a deci mogu spasiti život.
I pored brojnih dokumenata i bogate arhivske građe koja broji preko 900 fondova, o istoriji niške Tvrđave koja je simbol grada, ipak se mnogo toga ne zna. Zbog toga će Istorijski arhiv Niš u narednom periodu početi sa prikupljanjem podataka iz Beča i Istanbula.
Da se publika uželela pozorišta i druženja dokaz je i telefon koji u niškom Narodnom pozorištu ne prestaje da zvoni, nakon što je predstava Neki to vole vruće po drugi put otkazana. Dok čekaju da epidemiološka situacija dozvoli da opet ispred publike izađu na binu, glumci vežbaju za premijeru.
I dok se sve manje ljudi opredeljuje za život na selu, reper Nišlija Borko Marjanović odlučio je da muzičku karijeru i gradski život zameni poljoprivredom i pokrene mali biznis. Kako je taj put bio pun rizika i izazova, kaže da su mu tamo gde prestaje podrška države, porodica i prijatelji najviše pomogli da uspe.
Vakcinu koja, prema istraživanjima, u 90 odsto slučajeva sprečava rak grlića materice i penisa, od 2022. godine u Srbiji će besplatno moći da dobiju dečaci i devojčice od 9 do 19 godina, dok je o svom trošku mogu primiti stariji.
Sa 6 godina Mila Nikolić iz Leskovca uspela je da u 2021. godini postane evropski karate prvak u disciplini kihon-kumite, dok je u katama osvojila srebrnu medalju. Mila i njen trener Jelena Stanojević imaju zajednički cilj – medalju na Olimpijskim igrama, a to će uspeti, kako kažu, samo ako nastave vredno da rade.
Stara planina i izletište iznad Niške banje ove godine bila su najopasnija mesta za nepripremljene izletnike na jugu Srbije, kažu iz Gorske službe spasavanja. Kako bezbedno istraživati prirodne lepote, šta sve aktivisti rade i ko može biti deo ove ekipe možete pogledati u emisiji 15 minuta.
Priču o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj publika u Srbiji trebalo bi da vidi na proleće, za kada je planirana premijera filma „Logor smrti u Karašoku“. Deo o filma, kao i svedočenja potomaka, snimani su i u niškom Logoru na Crvenom krstu, odakle je veliki broj logoraša odveden.
Nišlijka Emilija Đorđević sa 19 godina zaigrala je za prvi tim holandskog košarkaškog kluba Martini sparks, nakon uspešne karijere u niškom Studentu. Školovanje je nastavila u Groningenu, gde je upisala Prostorno planiranje i dizajn. U šali kaže da iako je prvotimac, košarka je sada njen hobi, ali da bi svakako svojim najveći uspehom smatrala da zaigra za reprezentaciju Srbije.
U svoj grad i dom tokom 2021. godine Emilija Anastasijević donela je na desetine nagrada i shodno tome i očekuje i poklone ispod jelke. Od kada se takmiči za nekih godinu i po dana osvojila je 38 prvih i 2 druga mesta. Na „Sibirijadi“ u Rusiji proglašena je za najbolju u kategoriji do 12 godina, na Internacionalnim susretima violinista u Novom Sadu osvojila je čak tri priznanja – 100 poena za nastup, specijalnu nagradu „Ružica Kovač“ a proglašena je i laureatom svih kategorija osnovnih muzičkih škola.