Iako to, kako kaže, nije njegov posao, prvi čovek Leskovca Goran Cvetanović obišao je danas nekoliko gradilišta gde kasne radovi, kako bi “pritisnuo” izvođače. Većina projekata sa kojima se kasni radi leskovačka firma, a Cvetanović kaže da je izvođač novčano kažnjen, ali da ne zna kada će radovi biti završeni.
Danska kompanija koja se bavi izradom radnih uniformi za ugostiteljstvo, zdravstvo i prehrambenu industriju, “Kentaur Balkans” otvorila je pogon u Slobodnoj industrijskoj zoni u Vranju i uposlila 150 ljudi, a plan je da u narednih nekoliko godina bude zapošljeno ukupno oko 350 radnika.
Da će se ponovo pokrenuti pogon u prostorijama ruskog Spilita – Nefa nameštaja, čiji je vlasnik “preko noći” krajem maja ove godine napustio Vranje, najavljuju iz Kabineta gradonačenika. Prema podacima sa gradskog sajta, u novom pogonu će do kraja 2019. godine posao naći 50, a u narednoj godini još 100 ljudi.
FDI magazin, koji je deo najvećeg poslovnog časopisa Fajnenšl Tajms, dodelio je Slobodnoj zoni Pirot 4 nagrade – za podršku okolnim područjima, povezanost, proširenje i za podsticaje investitorima. Po prvi put se 11 hektara teritorija Slobodne zone proširuje na nerazvijene i devastirane susedne opštine Dimitrovgrad i Babušnica, a proširenje će, navodi se u obrazloženju, omogućiti otvaranje 121 radnog mesta.
Da su investitori iz Turske pomogli oživljavanje industrije na jugu Srbije, smatra predsednik Aleksandar Vučić. Najzaslužniji za to je, kaže, sam turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je u dvodnevnoj poseti Srbiji i koji je na srpsko-turskom poslovnom forumu najavio nova ulaganja. Iako deo turskih kompanija posluje i na jugu Srbije, da situacija nije sjajna kako je Vučić opisuje kažu radnici čija je plata često minimalac.
I pored povećanja minimalne cene rada za 11,1%, što bi trebalo da se obračunava od januara 2020, prema mišljenju sindikata, to je i dalje dovoljno samo za preživljavanje za većinu onih koji primaju minimalne zarade, kao i za zaposlene kod stranih investitora koji primaju i 20% više. Ekonomisti kažu da inostrane kompanije dolaze samo zbog svog interesa i velikih subvencija, a za predstavnike vlasti to je i dalje prvi primer poboljšanja životnog standarda.
Kako bi privukli još investitora, Opština Dimitrovgrad namerava da proširi industrijsku zonu Beleš za još 11 hektara, gde bi investitori gradili svoje fabrike. Do sada je prodato 5 parcela i investitori će, nakon što dobiju sve potrebne dozvole, krenuti sa izgradnjom proizvodnih pogona.
U blizini novog kružnog toka, na raskrsnici bulevara Heroja sa Košara i Nikole Tesle, kako je najavljeno iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte (KLERP), trebalo bi d bude izgrađen tržni centar na 16.500 kvadrata, a kompanija „Lesnina“ koja se bavi prodajom nameštaja takođe je zainteresovana da gradi objekat na toj lokaciji.
Direktor nedavno formiranog preduzeća „Aerodromi Srbije“ Mihajlo Zdravković govorio je o investicijama na „Konstantinu Velikom“, pa bi, prema njegovim najavama, do kraja godine trebalo da se traži izvođač radova koji bi ugradio svetla za pistu. Nije se odustalo ni od nove terminalne zgrade, ni tornja.
Tri godine nakon kupovine i ulaganja u HUP „Evropa“, nijedan od hotela u Surdulici, Crnoj Travi i na Vlasinskom jezeru ne radi. Investitor iz Katra Ali Abdula Ms Al-Macki je otišao, a njegov nekadašnji partner iz Vlasotinca Goran Anđelković kaže da je sve propalo kada se on povukao iz posla. Posetioci Vlasinskog jezera obajšnjavaju da će zbog zatvaranja hotela najviše ispaštati sportisti.
Auto-put će doneti bolji kvalitet života za svakog građanina u Pirotskom okrugu, kaže potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a njegovi efekti, iako deonica od Niša do granice sa Bugarskom još uvek nije puštena u saobraćaj, već se vide u Pirotu i ostalim opštinama okruga. Najveći deo radova na istočnom kraku finansiran je kreditom Evropske investicione banke od 265 miliona evra.
U kategoriji gradova koji imaju najbolju promociju strategije za privlačenje direktnih stranih investicija, na ceremoniji koju organizuje fondacija “Emerging Europe” uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, našao se i Niš. U konkurenciji je ukupno 10 gradova centralno-istočne Evrope, a ime pobednika će biti objavljeno večeras u Londonu.
Kako bi ubuduće privukli investitore u svoje krajeve, Bojnik i bugarski Zemen radiće na unapređenju infrastrukture. Novcem EU projekta, u kojem zajedno učestvuju, promovisaće svoje krajeve i rekonstruisati važne objekte.
Nakon što su Rusi gotovo preko noći napustili proizvodnju u Vranju i zatvorili magacine i prodavnice širom Srbije, radnicima i kupcima se otvorenim pismom obratio investitor koji je naveo da niko neće biti oštećen, kao i da je matična kompanija počela sa primanjem uplata namenjenih obeštećenju kupaca i zaposlenih.
Deo radnika ruske firme “Spilit”, čiji su vlasnici i rukovodioci napustili fabriku i ne odgovaraju na pozive, juče je dobio otkaze. Neki su to prihvatili kao nužno zlo, dok su drugi odbili da potpišu.
U doljevačkom selu Pukovac, bugarska farmaceutska kompanija „Sofarma“ počela je izgradnju distributivnog centra koji će, kaže predsednik Opštine Doljevac Goran Ljubić, zaposliti 70 ljudi.
Oko 400 radnika ruske firme „Spilit“ koja od 2017. godine radi u iznajmljenom pogonu vranjskog „Jumka“, ostali su na ulici, bez reči objašnjenja, jer su vlasnici iz Rusije prosto – nestali. Mašine su i dalje u fabrici, duguje im se samo poslednja plata, a od Rusa ni glasa. Iz Gradske uprave kažu da ni oni nisu uspeli da s njima stupe u kontakt, a da imaju informaciju da se slična situacija sa istim vlasnicima dešava i u Somboru.
Pogon kompanije Šinju, u kome će praviti svetla za automobile, mogao bi da bude izgrađen između Ulice Ivana Milutinovića i Nišave, na putu ka Medoševcu. Ova informacija pojavila se na Fejsbuk stranici Saveta građana Medoševca, a kako su naveli u objavi, fabrika bi delom trebalo da bude i na lokaciji na kojoj su ranije planirani stanovi za socijalno ugrožene.
Kineska kompanija koja pravi svetla za automobile trebalo bi sledeće godine da počne da pravi pogon u Nišu, u kome bi, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo da bude zaposleno 1.000 ljudi.
Kako bi formirali Industrijsku zonu Opština Bela Palanka krenula je da otkupljuje privatne parcele od građana, a predsednik Goran Miljković se nada da će time dodatno privući investitore sa kojima se, po njegovim rečima, ozbiljno pregovara. Do kraja 2020. godine Miljković obećava 500 novih radnih mesta.
