Na godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine “Kajmakčalan” predstaviće svoje aktivnosti večeras od 18 sati u niškom Domu vojske Srbije. Iz Udruženja pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže u akciji pronalaženja i uređivanja srpskih vojnih grobalja na području Kajmakčalana.
Od Tvrđave, preko spomenika Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša, pa do Oficirskog doma i Gradske kuće, zainteresovani će imati prilike da prošetaju u utorak, 24. aprila, i da za ove znamenitosti dobiju objašnjenja arhitekte i istoričara.
Izložba o istoriji Jevreja na Balkanu i njihovom stradanju u Drugom svetskom ratu biće postavljena u Gimnaziji “Stevan Sremac” od 17. do 30. aprila.
Priču o logoraškoj svakodnevici, “jevrejskom pitanju” u Nišu, zatočenoj deci, logorskim lekarima, ali i ulozi Crvenog krsta kao posrednika između zarobljenika i porodica logoraša, ubuduće svim posetiocima logora „pričaće“ predmeti izloženi na spratu ovog muzeja.
Kockanje, ženskarenje, alkoholisanje, ali i nesebična lekarska i moralna pomoć logorašima, pa i sama pomoć pri velikom bekstvu iz logora na Crvenom krstu 12. februara 1942. godine, obeležili su tragično okončani život pred streljačkim vodom na Bubnju, doktora Velizare Pijade.
“Okultni savez Srbije” je kombinacija naučne fantastike i horora, u kome se mladi istoričar iz Niša Dušan Jevtić poigrava sa događajima koji su zabeleženi ili se naslućuju, aludirajući na neke probleme koji muče srpsko društvo.
Pet vekova duga vladavina Osmanlija na ovim prostorima završena je 11. januara 1878. godine, a ovaj datum Nišlije obeležavaju kao jedan od najznačajnijih za grad. Turci su, dan ranije, zbog velikih gubitaka zatražili primirje, a srpski vojnici su ušli u Niš.
Niš je u 2017. godini stavljen na mapu međunarodne politike zbog prepucavanja istoka i zapada oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Dok ruski zvaničnici tvrde da se radi samo o humanitarnom centru, američki smatraju da se tamo skriva špijunska baza. Međutim, istoričar Aleksandar Dinčić kaže da je na neki način upravo u Nišu još 1944. počelo koškanje između Amerike i Rusije, koje je tada čak odnelo živote i sa jedne, ali i sa druge strane.
Da bi bašte kafića u Kopitarevoj ulici u centru Niša, poznatijoj kao Kazandžijsko sokače, stajale na ravnoj površini, kako kaže gradski većnik Miloš Milošević, sa obe strane ove turističke ulice biće uklonjene kocke, a umesto njih će biti postavljene velike granitne ploče. Stručnjaci ocenjuju da je ovakav potez loš i da narušava staroniški šarm.
Na 560 metara nadmorske visine, u svrljiškom selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
Na Neškovom brdu, iznad Dimitrovgrada, odakle se kao na dlanu vidi grad na putu Evrope ka Aziji, leže zajedno u smrti, slavi i večnosti bivši neprijatelji iz srpsko-bugarskog rata 1885.godine. Tu ponosno i prkoseći svim podelama stoji spomenik “Pametnik”, jedinstvena i univerzalna opomena budućim generacijama i simbol besmisla rata.
Pored paprike i roštilja, Leskovac je bio prepoznatljiv i kao najveći centar tekstilne industrije na Balkanu, a malo ko zna da počeci njenog razvoja počivaju na neverovatnoj priči o domišljatosti i lukavstvu Leskovčana, koji su prve mašine krijumčarili iz Bugarske na naopako potkivanim konjima.
Vlasnik pivare i lokalni lekar su pre 134 godine dobili državnu povlasticu da u Aleksincu ispituju i eksploatišu rudno blago. Kroz istoriju rudnik je imao uspone i padove, zahvaljujući njemu ovo je bio bogat kraj, a iako je skoro tri decenije zatvoren ljudi su i danas nostalgični i sećaju se “zlatnog doba”.
Anegdote i priče o običnim, “malim” ljudima iz Dimitrovgrada, kao i one iz ratova, fotografije, stare mape nekadašnjeg Caribroda, pisma i dokumenta, samo su neke od stvari koje se mogu pronaći na onlajn Virtuelnom muzeju “Caribrod”. Pokretač muzeja uspomena Marjan Milanov, kaže da je on namenjen za nostalgičare, kao i za one koji bi da nešto nauče o Dimitrovgradu.
U svrljiškom Sabornom hramu brojne su ikone koje, pored verskog značaja, imaju veliku vrednost jer čuvaju istoriju ove varošice o kojoj nema mnogo zapisa. Na mnogima od njih stoje imena i prezimena darodavaca, kao i njihova zanimanja, pa tako znamo ko su u varošici, recimo 1933. godine, bili doktori, seoski sveštenici, učitelji i zanatlije.
Proizvodnja brašna na starinski način i vodenice koje još uvek rade u Srbiji su prava retkost, a jedna od onih čiji se točkovi još uvek okreću nalazi se u samom centru Bele Palanke, na ulazu u kompleks Vrelo.
Banja podno Rtnja i Ozrena, koju poslednjih godina poseti više od 100.000 turista za 12 meseci, mesto je u kome je boravio prvi zvanični turista u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, i to pre 180 godina.
Od onih koji potiču iz rimskog doba do onih posvećenih slavnom „Zvezdinom“ fudbaleru kao i običnoj domaćici, brojni spomenici u maloj varošici Beloj Palanci čuvaju istoriju ovog kraja od zaborava.
O tradiciji i običajima srpskog i kulturi ruskog naroda, na tematskim časovima istorije, učiće đaci niške Osnovne škole “Bubanjski heroji” i učenici nekoliko škola iz Rusije, najavljuje nastavnik Đorđe Bojanić. Ovo je, kako kaže, treća godina saradnje sa ruskim školama.
Dokumentarac “Ceo svet u jednoj dolini” o jednom od najvećih urbanih mitova niške prošlosti, nekadašnjoj Hipi dolini, snimljen je i biće prikazan 30. avgusta na Letnjoj pozornici, poslednje večeri „Filmskih susreta“.
