Svi oni koji žele da prisustvuju istorijskom času na otvorenom o Prvom srpskom ustanku, obilazeći spomenik na Čegru nadomak Niša i Ćele-kulu, uz priču istoričara o zbivanjima, kako kažu u EU info kutku, moći će to da učine 16. oktobra.
Još 8. oktobra 1944. godine otpočela je operacija oslobađanja Niša, ali se to konačno desilo tek na današnji dan, pre 74 godine. Snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, Bugarske armije i sovjetskog vazduhoplovstva proterale su nemačke jedinice iz Niške Banje, a odatle krenuli i naterali ih da se preko Južne Morave povuku dalje.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić. Ovo je poslednji deo istraživanja iz monografije „Moravska divizija u Prvom svetskom ratu 1914-1918“, pošto su prethodna dva dela „Južne vesti“ objavljivale poslednjih dana.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, čije će istraživanje „Južne vesti“ objavljivati i narednih dana u čast 100 godina od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu.
Povodom 150 godina od rođenja sorbonskog đaka, istoričara, arhivista i diplomate akademika Mihaila Gavrilovića, u Nišu će biti održana izložba o njegovom životu i radu. Otvaranje postavke je 16. oktobra u 13 sati u galeriji Sinanoga.
Povodom oslobađanja Niša u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i od Turaka, Planinarski klub Preslap organizuje uspon na planinu Seličevicu, u nedelju, 14. oktobra, a mogu se „priključiti“ svi zainteresovani. Osim rekreacije, oni koji budu krenuli put planine smeštene nedaleko od Delijskog visa, moći će i da čuju ponešto o niškoj istoriji.
Izlaganja dvadeset istoričara sa beogradskog, niškog i novosadskog Univerziteta o događajima u Srbiji i Pirotu u 19. i početkom 20. veka, zainteresovani Piroćanci moći će da čuju 12. oktobra na naučnom skupu u svečanoj sali gradske Skupštine. On će se održati povodom 140 godina od Berlinskog kongresa, sticanja nezavisnosti Srbije i pripajanja Pirota Kneževini Srbiji, kao i 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.
Tezu da je pedagogija u Srbiji starija od one nastaloj u Grčkoj zastupaće autori knjige “Pedagogija kod Srba i njeni antički koreni” na tribini u Nišu, na kojoj će pored njih, govoriti i pseudoistoričar Jovan I. Deretić. Promocija knjiga i predavanje će se održati u gradskom prostoru, u Oficirskom domu, a dekanica Filozofskog fakulteta kaže da je neprimereno da Grad daje prostor za ovakva dešavanja. U SANU ne znaju ništa o predavačima, iako se oni predstavljaju kao akademici.
Jedan vek od proboja Solunskog fronta i oslobođenja u Prvom svetskom ratu biće obeležen u Nišu u petak 14. septembra, i to sa dva muzičko-scenska programa koje organizuju različite ustanove u isto vreme. U Narodnom pozorišu program organizuje Gradska opštine Medijana, a u sali Niškog simfonijskog orkestra obeležavanje godišnjice pripremili su Niški kulturni centar i Simfonijski. Oba organizatora kažu da nisu znala da ovi drugi nešto pripremaju.
Nekoliko topova iz Drugog svetskog rata tipa M37 i M35/6, posetioci prokupačkog Narodnog muzeja Toplica moći će da pogledaju u dvorištu ove ustnove narednih godinu dana. Radi se o topovima čehoslovačke proizvodnje iz firme „Škoda“ , kao i nemačke „Rejmetal“ u Dizeldorfu.
Tačno mesec dana nakon što je Gavrilo Princip u Sarajevu ubio vojvodu Franca Ferdinanda, Austro-Ugarska je uputila objavu rata Kraljevini Srbiji. Telegram kojim je počeo, ispostaviće se, najveći dotadašnji sukob u istoriji sveta, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić primio je 28. jula u hotelu “Evropa” u Nišu.
Kako je izgledao svakodnevni život u srednjem veku, a kako proslave i svečanosti na dvorovima slavnih Nemanjića i njihovih despota, kesara, velmoža, krajišnika, biće predstavljeno na 1. Međunarodnom festivalu srednjovekovne kulture od 13. do 15. jula u Vranjskoj Banji.
Povodom obeležavanja 140 godina od Berlinskog kongresa, nezavisnosti Srbije, ali i pripajanja Pirota Kneževini Srbiji, Udruženje istoričara Pirota organizuje sutra 3. jula, predavanje u čitaonici Narodne biblioteke.
Učeniku trećeg razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ Đorđu Pavloviću, iako pohađa prirodno-matematički smer, sudeći po rezultatima sa republičkih takmičenja, dobro ide istorija. Od osmog razreda osnovne škole on je najbolji na Republičkom takmičenju iz ovog predmeta.
Arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić će u utorak 29. maja povesti sve zainteresovane niškom Tvrđavom, najavljuju organizatori, a posebno će se osvrnuti na ostatke Osmanskog perioda, koji svedoče o svakodnevnom životu tog vremena.
Kako se Niš razvijao od mahala i sokaka do velikih bulevara, od kasabe do centra južne Srbije, predstavljeno je u knjizi “Ulice i trgovi grada Niša”. Dvojica Nišlija Živojin Stanisavljević i Milan Dimitrijević popisali su 1.462 ulice u gradskim i prigradskim naseljima, opisali njihovu istoriju, kako su i kad menjale imena i po kome ili čemu se sada zovu.
Priliku da gađaju lukom i strelom, vide kako je izgledala srednjovekovna nošnja, viteška oprema, oruđe i oružje, kao i da prisustvuju borbama vitezova, imaće svi oni koji posete festival “Zaštitnici tvrđave” koji je će od 8. do 10. juna biti održan u niškoj Tvrđavi.
Dokumenta i fotografije iz 19. veka, album sećanja na heroje iz Prvog svetskog rata, izložba posvećena Klimtu, pozorišni kabare, izložba uređaja proizvedenih u niškoj Elektronskoj industriji, samo su neke od postavki koje će večeras građani moći da vide na 16 lokacija u Nišu, na manifestaciji „Noć muzeja“.
Jedinstvena svedočanstva o Prvom svetskom ratu – fotografije, ratni dnevnici, vojnička pisma i dopisnice učesnika rata, koje su protekle 4 godine prikupljane u elektronski „Album sećanja“, biće predstavljene na izložbi koja se otvara u četvrtak 18. maja od 13 sati u niškom Domu vojske.
Radionicama za najmlađe, šetnjama gradom uz stručne vodiče, te posećivanjem ustanova kulture i Niš se pridružio proslavi Evropske godine kulturnog nasleđa. Ipak, dok su u Nišu aktivnosti uglavnom namenjene samim Nišlijama, Evropska unija pomaže svojim članicama da uz pomoć svog kulturnog nasleđa razvijaju turizam, pa one i profitiraju.
