Niš i okolina godinama čekaju regionalnu deponiju koja će trajno rešiti problem odlaganja smeća, a odlukom gradskog parlamenta umesto Regionalne razvojne agencije Jug, posao preuzima Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Zapravo se čekao koncesionar nakon dva propala javna poziva, a kamen spoticanja u dogovorima bila je cena koja ne bi znatno uvećala račune građanima.
Prosečna godišnja plata polukvalifikovanog i obučenog radnika, cena iznajmljivanja kancelarijskog i industrijskog prostora, kao i troškovi električne energije, izvoza, uvoza i stopa poreza na dobit – neki su od kriterijuma na osnovu kojih su Niš i Leskovac stavljeni na listu malih evropskih gradova budućnosti. Objavio je britanski FDI magazin, a urednica Kortni Fingar kaže da su gradovi rangirani na osnovu kriterijuma isplativosti i da lista nije sponzorisana.
Niš je grad u kojem direktor javnog preduzeća poslovanje proglašava tajnim, načelnik Gradske uprave ne javlja se novinarima i grad koji se prošle godine od 145 samouprava našao na 106. mestu po indeksu transparentnosti. USAID i Grad Niš rade na projektu za unapređenje transparentnosti, ali pored najavljenih mehanizama konkretne mere su izostale. Sastanaku o transparentnosti u Gradskoj kući gradonačelnik Niša nije prisustvovao.
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte (KLERP) napravila je program ekonomskog razvoja Niša, a do 19. februara svi zainteresovani građani i privrednici mogu da daju sugestije, predloge i kritike na taj plan. Održaće se i javna tribina 18. februara u podne u Privrednoj komori.
Iako je prvobitna lokacija za izgradnju vrtića u niškoj Opštini Palilula bilo dvorište OŠ „Kralj Petar Prvi“, roditelji i škola su se pobunili i izabrana je nova – ponovo dvorište škole, ali Specijalne sa domom učenika „Bubanj“. Rokovi još nisu poznati, ali jeste da je u pripremi projektno-tehnička dokumentacija i da bi u novom vrtiću u Nišu trebalo da bude mesta za oko 270 dece.
Na prostoru u Donjem Međurovu, do fabrike “Jura”, na kojoj je pre nekoliko godina “Dajtek” započeo, pa stao sa svojom investicijom, srpska kompanija sa austrijskim vlasništvom “Qualis Electronics” zainteresovana je da gradi fabriku i uposli 210 radnika. U Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte kažu da će oni u narednom periodu raditi na elaboratu koji će pokazati da li fabrika i može tu da se gradi zbog sudskog spora koji traje.
Fasada zgrade Oficirskog doma u Nišu, koja je rekonstruisana pre samo četiri godine, već je oronula. Zašto za tako kratko vreme i da li će biti obnovljena ne odgovaraju iz Gradske uprave. Još jedna problematična jeste i zadužbina Đoke Jovanovića u Voždovoj ulici, čija fasada je renovirana prošle godine i već je naprsla na nekim mestima, ali iz KLERP-a uveraju da su radovi još u toku.
Iako je izmenjen i Plan generalne regulacije kojim se izmešta put kako bi se dve parcele spojile i napravila veća površina za izgradnju kineske fabrike “Šinju” u Nišu, Kinezi su za sada kupili samo jednu parcelu, sa jedne strane puta. Početak izgradnje najavljen je u naredna 3 meseca.
Niški festival nauke “Nauk nije bauk” naredne godine biće organizovan uz finansijsku pomoć Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Marijan Mišić, direktor Gimnazije “Svetozar Marković” koja organizuje ovaj festival, navodi da će naredne godine manifestacija biti u znaku pametnih gradova.
Po 10 mladih iz Niša, Sardinije i Tirane učiće i stvaraće džez muziku, a “diplomski rad” će im biti nastup na 3 muzička festivala, a jedan od njih je Nišvil, koji je i finansijer ovog projekta. Najveći trošak za ovaj interkulturalni džez program snosi Evropska unija, a odlukom Gradskog veća, priključio se i Grad Niš.
Asfaltiranog puta starog nekoliko decenija koji vodi od Ulice Dimitrija Tucovića ka niškom naselju Rasadnik uskoro neće biti, jer je plan da se spoje parcele koje seče da bi tu izgradili kinesku fabriku „Šinju“. Dok neki građani negoduju, nadležni kažu da je sve u skladu sa zakonom i planovima. Početak izgradnje najavljuju za narednu godinu iako trenutno ni Kinezi, ni Grad, ni država nisu vlasnici pomenutih parcela.
Nakon dugogodišnjeg rukovođenja niškom Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj i projekte (KLERP), Milan Ranđelović podneo je ostavku na tu funkciju, jer je imenovan za v. d. direktora privrednog društva, koje će upravljati Naučno-tehnološkim parkom. Istog dana kada je podneo ostavku, pred Gradskim većem se našao predlog za novog direktora KLERP-a, a takva eksperesna procedura razbesnela je zamenika gradonačelnika Niša Miloša Banđura.
Iako se spekulisalo da bi kineska kompanija “Šinju” postrojenje mogla da gradi na putu ka Medoševcu, u Kancelariji za ekonomski razvoj i projekte kažu da su Kinezi ipak odabrali industrijsku zonu “Zapad” i parcele nedaleko od aktuelnog postrojenja “Leonija”. Izgradnja bi trebalo da počne u prvom kvartalu naredne godine.
Kako bi povećali konkurentnost, unapredili poslovanje, privukli investicije i povećali broj zaposlenih, kako kažu u Kancelariji za lokalni ekonmski razvoj i projekte (KLERP), mikro, mala i srednja preduzeća iz Niša moći će da konkurišu da dobiju pare za svoj razvoj. Planirana suma za ovu namenu je 30 miliona dinara.
I ove godine će Niš mala, mikro i srednja preduzeća u gradu pomoći otplatom kamate na kredit koji uzmu za svoje poslovanje, a u Kancelariji za ekonomski razvoj i projekte kažu da najmanja suma koja se uzima od banke mora biti 100.000, a najviša 1,5 miliona dinara.
Obilazak i akcije ispred niških preduzeća i ustanova odbornik Niške inicijative Srđan Nonić jutros je nastavio ispred dve kancelarije – za mlade i lokalni ekonomski razvoj i projekte. Kaže da su neki zaposleni bili ljubazni, neki mu poručili da bi da mu „zalepe šamar pred kamerama“, dok su ga iz KLERP-a kritikovali što ih „vređa na društvenim mrežama“.
Tribine oko sportskih terena u Rovčetu u niškoj Tvrđavi rekonstruisane su bez građevinskih dozvola, potvrđuje dokumentacija niške građevinske inspekcije. Iako je inspekcija u januaru 2018. zbog toga naložila rušenje izgrađenih objekata, Grad to nije učinio, već ih je legalizovao. Međutim, oni koji su to učinili kažu da se legalizacija odnosi samo na ono što je građeno do novembra 2015, a ne na radove koji su izvođeni u periodu rekonstrukcije.
Trideset preduzeća u Nišu koja se bave mikro-biznisom dobiće po 2.400 evra predviđenih za razvoj poslovanja, usvojeno na današnjoj sednici Gradskog veća. Grad, odnosno niški poreski obveznici, učestvuju sa 40% a većinski ostatak plaća Vlada Nemačke. Oprema i materijal glavne su donacije preduzećima.
U kategoriji gradova koji imaju najbolju promociju strategije za privlačenje direktnih stranih investicija, na ceremoniji koju organizuje fondacija “Emerging Europe” uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, našao se i Niš. U konkurenciji je ukupno 10 gradova centralno-istočne Evrope, a ime pobednika će biti objavljeno večeras u Londonu.
Centralni trg u Niškoj Banji sa betonskim fontanama, građen sedamdesetih godina prošlog veka, u avgustu bi trebalo da bude obnovljen. Radnici od kraja maja rade na rekonstrukciji, a predsednik Opštine Niška Banja Dejan Jovanović ističe da će obnovljen trg sa fontama biti značajan ne samo za privlačenje turista, već i za pokretanje novih projekata poput avantura parka.