Dok profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić smatra da pregovore između Albanaca i Srba treba “zamrznuti” jer bi rešenje po pitanju granica bilo “brzo i kuso”, novinar Milivoje Mihajlović napominje da Kosovo nije splav, pa da se otcepi i nestane i zato ističe da dva naroda moraju da se dogovore.
Dok Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose kaže da eventualni referendum o Kosovu mora imati konkretno pitanje, Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije ne veruje da bi građani glasali za nezavisnost Kosova, uz obrazloženje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne razume Srbiju koja “ćuti, ali ne dozvoljava da je udare po ponosu”.
Opasna je iluzija da će se međunarodne okolnosti promeniti i da zamrznuti konflikt ide Srbiji u korist, objašnjava predsednik Levice Srbije Borko Stefanović, a član predsedništva Liberalno demokratske partije Đorđo Žujović, saglasan sa Stefanovićem, navodi da takvo rešenje nije ni održivo.
Dok traje politička “borba” između predstavnika Srbije i Kosova oko razgraničenja na jugu Srbije, Albanci i Srbi koji žive i rade u Preševskoj dolini razmišljaju pre svega o tome kako da prežive uz opasku da ne veruju političarima.
Zahtev Albanaca sa juga Srbije da se Kosovu pripoji cela Preševska dolina ili ništa, prema najavama iz Prištine, biće tema narednog sastanka Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu. Trebalo bi da oni o tome razgovaraju u septembru, na jednom od završnih sastanaka o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ipak, zasada nema potvrde ni iz Beograda, ni iz Brisela.
Predsednik Upravnog odbora Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative Dušan Milenković je stava da bi odustajanje od sporazuma Beograda i Prištine dovelo do regresije postojećih odnosa, dok predsednik Predsedništva Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović smatra da nije vreme za donošenje velikih istorijskih sporazuma.
Dok predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi traži pripajanje cele Preševske doline Kosovu, sa sve Medveđom, a ne korekciju granica, prvi čovek Preševa Šćiprim Arifi naglašava da ako je cena pripajanja Preševske doline Kosovu da Srbija dobije sever Kosova, onda će radije ostati “pod Srbijom”.
Poslednjih dana intenzivno se govori o Tačijevoj ideji pripajanja Preševske doline nepriznatoj Republici Kosovo. Po Tačijevoj logici, Kosovu bi trebalo da pripadne i Medveđa, a prvi čovek Leskovca Goran Cvetanović, ocenjuje da je tako nešto nemoguće, jer su u toj opštini Jablaničkog okruga većinsko stanovništvo Srbi.
Predsednik Kosova Hašim Tači pozvao je političke lidere Albanaca sa Kosova i juga Srbije da se ujedine oko pripajanja Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu, a kosovska opozicija navodi da Tači manipuliše osećanjima Albanaca iz Preševske doline. Premijerka Nemačke Angela Merkel izrekla je odlučno „ne“ bilo kakvoj novoj promeni granica na Balkanu.
Problemi Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi treba da budu uključeni u briselski dijalog Srbije i Kosova, navodi predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi i ocenjuje da Srbija dugoročnih nepokazivanjem volje da ih integriše u društvo, pokazuje da ih ne želi.
Dok Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost tvrdi da Srbija u aktuelnom zahuktalom procesu rešavanja statusa Kosova ne bira između sporazuma i zamrznutog konflikta već bira da li će kapitulirati ili ne, Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava naglašava da je potreban sporazum da bi srpsko i albansko društvo izašlo iz konflikta i da prestane narativ “mi smo dobri, oni su zli”.
U jeku priče o podeli Kosova ili razmeni teritorija, kosovski predsednik Hašim Tači najavio je referendum na kome bi građani Kosova odlučili da li su za pripajanje južnih srpskih opština – Preševa, Bujanovca i Medveđe takozvanoj Republici Kosovo.
Smena vlasti Aleksandra Vučića bi, kako je rekao lider Nove stranke Zoran Živković u emisiji FoNet-a „Kvaka 23″, trebalo da bude ključna stvar okupljanja opoziconih stranaka. Živković se osvrnuo i na problematiku Kosova, rečima da je “najvažnije da Srbi na Kosovu žive bezbedno, kao što žive bilo gde u Srbiji, bez obzira na to kako se Kosovo bude u budućnosti nazivalo“.
Iako i prema svedočenjima pojedinih građana, na jugu ima onih koji u ime Albanaca kupuju stanove i zemlju od Srba, i dalje se bez zvaničnih podataka i dokaza govori o albanskoj “okupaciji” ovog dela srpske teritorije. Ministar Nebojša Stefanović je rekao da “policija neće da dozvoli fiktivno prijavljivanje” i menjanje demografske slike juga Srbije, dok predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da će „uskoro iznaći sa zvaničnim podacima“.
O trajnom rešavanju kosovskog problema, u novom izdanju emisije “Kosinus”, govorili su naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković koji je naveo da jedino što možemo da prihvatimo je Kosovo i Metohija u okviru Srbije, kao i naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Predrag Milidrag koji navodi da Srbija ne može da se odrekne svoje teritorije.
Omladinci Srpske napredne stranke izveli su akciju u centru Niša u kojoj su zatražili da Vuk Jeremić dobije 200.000 evra od katarske ambasade, ulicu u Njujorku i da se legalizuje pranje novca preko konsultantskih firmi. Ovaj naprednjački performans održan je nedaleko od mesta gde Jeremićeva Narodna stranka skuplja potpise protiv predaje Kosova.
Stranka koju predvodi nekadašnji predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) i bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić – Narodna stranka, skupljaće potpise protiv davanja članstva Kosovu u UN, a akcija u Nišu održaće se u subotu, 28. jula, ispred prostorija stranke u Obrenovićevoj.
Usred sve aktuelnije priče o statusu Kosova, podeli ili razmeni teritorija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da ako ne dođe do razgraničenja sa Albancima, ljudi u Srbiji treba da budu spremni da brane Vranje za 40 godina.
Dok profesor Ustavnog prava Vladan Petrov nije za odlaganje rešavanja problema Kosova, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da treba biti mudriji i da “nije vreme” za odluku o konačnom statusu. Obojica su se saglasili, u emisiji „Kosinus“, da Srbija ne treba da pristane na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić bio je gost u ovonedeljnom izdanju Fonetove emisije „Kvaka 23“. On je govorio o statusu Kosova i odnosima Beograda i Prištine.
