Sporazum o dobijanju kredita od Evropske investicione banke od 25 miliona evra kojim će se delimično finansirati gradnja gasovoda od Niša do bugarske granice, potpisali su ministar finansija Siniša Mali i potpredsednica EIB-a Liliana Pavlova. Sporazum treba da potvrdi i Skupština Srbije, početak izgradnje najavljen je za leto, a kraj radova za 2 godine.
Zbog zatvaranja leskovačkih pijaca tokom marta i aprila prošle godine usled pandemije, što je, kako kažu iz tog Javnog preduzeća, uslovilo loše poslovanje, rad sa gubicima se nastavio i u zimskim mesecima ove godine, zbog čega će biti zatražen kredit od 5 miliona dinara. Zatražili su i žiranta, JKP Vodovod, čiji je Nadzorni odbor prihvatio molbu, ali rešenje mora sačekati odluku leskovačkih odbornika, s obzirom na to da je Skupština grada osnivač svih javnih preduzeća.
Poslovanje “NišStana”, prema rečima direktora Miroljuba Čupića, stabilno je i pored toga što im je na poslednjoj sednici parlamenta odobreno podizanje kredita od 10 miliona dinara. Za finansijske probleme direktor krivi pandemiju i loš profil zaposlenih – više je administrativaca nego majstora, a majstori, kako kaže, zarađuju pare.
I ove sezone će Gradska toplana plaćati deo računa Nišlijama koji koriste daljinsko grejanje u energetski neefikasnim zgradama i troše iznad proseka, a direktor Predrag Milačić kaže da je to oko 10 % korisnika. Ponovo podižu i kredit od 250 miliona dinara kako bi platili dug za gas, a Gradsko veće im je još jednom odobrilo i dozvoljeni minus od 50 miliona dinara, ali Milačić kaže da prosečno koriste ispod četvrtine ovog iznosa.
Na sednici Gradskog veća 1. oktobra odobreno je još jedno zaduživanje niškog Javnog komunalnog preduzeća “Mediana” od 40 miliona dinara za tekuću likvidnost. To je, kako kaže direktor Dragoslav Pavlović, samo jedan od 6 ovakvih kredita koje “Mediana” ima, a plan mu je da ih svede na nulu.
Iako već otplaćuju jedan kredit po osnovu dozvoljenog minusa od 50 miliona dinara, još jedan od 40 miliona za kapitalne investicije i 2 lizinga, niški “Parking servis” zatražio je i dobio odobrenje Gradskog veća za još jedan kredit po osnovu dozvoljenog minusa od 30 miliona dinara. Razlog je, kako piše u obrazloženju, otežano poslovanje zbog pandemije virusa korona.
Kako bi nabavili osnovna sredstva i nesmetano obavljali svoju delatnost, iz JKP Naissus su tražili i dobili odobrenje Gradskog veća za zaduženje od 560.000 evra. U preduzeću kažu da još nisu uzeli ni cent, a da će dinamika zaduživanja zavisti od potreba. Mediani odobren još jedan kredit za tekuću likvidnost.
Iako je vanredno stanje trajalo kraće od 3 meseca, u Narodnoj banci Srbije kažu da odluka kojom se otplate kredita prolongiraju na 90 dana, ostaje na snazi. Ovu pogodnost do sada iskoristilo, kako kažu, 94% klijenata banaka u Srbiji.
Kamate za investicione kredite koje će pirotski preduzetnici moći da podignu kod poslovnih banaka, finansiraće se iz budžeta Grada. Krediti će se odobravati za period do 3 godine, a iz budžeta svih građana za subvencionisanje kredita izdvojeno je 3 miliona dinara.
Vranjski odbornici usvojili su odluku o zaduživanju Grada zbog realizacije kapitalnih investicija u 2020. godini, kao što su izgradnja vrtića i izgradnja ulica. Prema rečima gradskog većnika za finansije Bojana Kostića, kreditno zaduženje biće 120 miliona dinara, a taj novac će se iz gradskog budžeta vraćati do 2025 godine.
Prvi stanari u nove tri lamele u ulici Majakovskog trebalo bi da se usele na leto 2021, rok za kraj gradnje je decembar 2020, a da bi ove socijalne stanove završili Gradska stambena agencija podiže kredit od 198 miliona dinara. Odluku je usvojilo Gradsko veće, a potrebno je da je usvoji i Skupština grada.
Kako bi izgradili kotlarnicu na gas u naselju Dubočica, ali i rekonstruisali mrežu, leskovačka Toplana planira da u narednoj godini podigne kredit. Prema rečima v. d. direktora Miloša Mićića, zadužiće se kod Nemačke razvojne banke, a planiraju da podignu 2 miliona evra kredita. Ovo preduzeće u narednoj godini planira da nabavi 3 nova vozila, a cene grejanja, tvrde, neće se menjati.
Već tradicionalno, poslovanje Gradske toplane potpomaže komercijalni kredit od 250 miliona dinara. I ove godine posluje se na taj način, kako kaže sekretarka Sekretarijata za komunalne delatnosti Vladislava Ivković, da bi se na vreme platio energent Jugorosgasu.
Kreditno zaduživanje javnih preduzeća Niša odobrilo je Gradsko veće, a Javno komunalno preduzeće „Naissus“ koji diže oko 56 miliona da bi kupili sredstva za rad, biće istovremeno i jedan od jemaca JKP „Gorici“ koja će deo kredita od 60 miliona – potrošiti na dugove.
Investicione kredite kod Direktne banke, u Poštanskoj štedionici i kod Credit Agricole banke, do kraja godine moći će da podignu Piroćanci preduzetnici, a kamate će finansirati Grad Pirot.
Zbog toga što će se neki od kapitalnih projekata, poput izgradnje gradskog trga, rekonstrukcije vodovodne mreže i nekoliko ulica raditi u toku ove i naredne 2020. godine, te će za njih uzeti manji kredit, leskovački budžet rebalanskom je smanjen i sada iznosi 4,2 milijarde dinara.
Promo tekst„Crédit Agricole“ banka odobrava kredite u okviru Programa podrške malim preduzećima u nabavci opreme koji sprovodi Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije. Pored subvencije države od 25%, klijenti mogu iskoristiti i veoma povoljne fiksne kamatne stope i grejs period.
Kredit od 40 miliona dinara podiže Javno komunalno preduzeće „Mediana“, dok Javno preduzeće „Nišstan“ planira da raspiše tender za 3 kredita za dozvoljeni minus od po 5 miliona dinara. Razlog za to je, navode predstavnici ovih preduzeća, redovno poslovanje.
U okviru nabavke nove mehanizacije, preko kredita kod Komercijalne banke, Javno komunalno preduzeće „Mediana“ uzima nove auto-čistilice. Ovo zaduženje je odobrilo Gradsko veće Niša, a reč je o svoti od 75 miliona dinara.
Žustra rasprava obeležila je jučerašnju raspravu o budžetu za 2019. godinu u leskovačkoj Skupštini Grada, pa su tako predstavnici većine opisivali budžet kao realan i sveobuhatan, te istakli da njegov rast pokazuje i rast privrede, dok ga je sa druge strane opozicija okarakterisala kao nerealan i teško ostvariv i napominjala da je veći u odnosu na ovogodišnji jer će Grad uzeti kredit.