Za razliku od Francuske ili Nemačke gde se lažne vesti plasiraju uglavnom na internetu ili manjim medijskim kućama, kako kaže direktorka Regionalne balkanske istraživačke mreže Marija Ristić, u Srbiji i uopšte na Balkanu lažne vesti emituju javni servisi i veliki privatni mediji. Na srpskim televizijama, kaže Ristićeva, svakog dana se emituje preko 50 % lažnih vesti.
To što je na niškom Konkursu za sufinansiranje medijskog sadržaja planirano da se po projektu plaća skoro duplo više para u odnosu na konkurs Ministarstva kulture i informisanja, prema mišljenju ministra Vladana Vukosavljevića to nije stvar kojom bi on i njegovo Ministarstvo trebalo da se bave.
Predstavnici građanskih organizacija složili su se da su neprofitni mediji potrebni kako bi se čule teme koje nisu interesantne komercijalnim medijima, te da je budućnost upravo u tome da nevladin sektor počne da osniva medije. U kreiranju sadžaja bi, kako su se složili na tribini u Nišu, trebalo prvenstveno da učestvuju građani.
Novinarska i medijska udruženja smatraju da je Nacrt Strategije razvoja javnog informisanja do 2023. godine, koji bi, prema najavama Ministarstva kulture i informisanja, uskoro trebalo da uđe u javnu raspravu – nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva, a kao najbolji izlaz predlažu formiranje nove radne grupe.
Iako na teritoriji opštine Medveđa ne postoji lokalna televizija, meštani će ipak moći da prate zasedanje Skupštine i to putem radio-talasa, za šta je, od para poreskih obveznika izdvojeno 1,5 miliona dinara.
Nakon što je Poreska uprava odbila da novinarima „Južnih vesti“ dostavi podatke o poreskim kontrolama niških medija, Poverenik za informacije od javnog značaja je naložio da to učine u “najhitnijem roku”.
Iako Niš nije grad koji raspolaže najvećom sumom za sufinansiranje medijskih projekata, niti najvećim budžetom, kako kažu u Nezavisnom udruženju novinara Srbije, upravo ovaj grad davaće najviše para po projektu, skoro duplo više i od Ministarstva kulture. U NUNS-u ističu da je sporan način na koji se došlo do toga da se na konkursu za 2018. niškim medijima plaća i do 9 miliona dinara za samo jedan projekat.
Do Brisela dopiru glasovi o gušenju medijskih sloboda u Srbiji, navodi potpredsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom Dubravka Šuica. Ako srpska vlast sama ne unapredi slobodu medija, moraće to da uradi u procesu pridruživanja, kao uslov za ulazak u EU, tvrdi Šuica.
Ovih dana čak dve poreske kontrole „češljaju papire” „Južnih vesti“, a u poslednjih pet godina ovaj niški portal poreska inspekcija posetila je još tri puta. Zaposleni u ovom mediju su ubeđeni da su česte kontrole, koje u velikoj meri ometaju njihov rad, osveta lokalnih vlasti zbog kritičkog pisanja. „Jasno je da na prvom mestu postoji interes da se utvrdi ko to nas, kako i zašto finansira, pod velom neke teorije zavere ili izdaje“, kaže za „Raskrikavanje“ direktor „Južnih vesti“ Vitomir Ognjanović.
Od svetski važnih događaja i njihovog značenja za region, do priča iż okruženja predstavljenih u globalnoj perspektivi, kako kažu u redakciji srpskog BBC-ja, naći će se na ovom intenrnet portalu.
Način izveštavanja o “slučaju Savamala” je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom dnevnih novina, pokazalo je istraživanje organizacije Civil Rights Defenders. Što je tiraž veći, to je izveštavanje medija pristrasnije, objektivnost manja, a krističnost prema vlasti najmanja, tvrde autori istraživanja.
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja protestuje zbog načina na koji je raspisan medijski konkurs u Nišu i maksimalan iznos koji jedan medij može da dobije povećan sa 4 na 9 miliona dinara. Od gradonačelnika Niša Darka Bulatovića traže da se, kako navode, sumnjive izmene hitno povuku i da komisija bude kompetentna.
Zbog toga što je Ministarstvo kulture i informisanja za ovogodišnji konkurs za finansiranje medijskih sadržaja podelilo medije po kategorijama, pa televizijama daje najviše, a internet portalima najmanje para, novinarska udruženja smatraju da je posredi diskriminacija i priprema terena za bogaćenje medija bliskim vlasti.
Nakon sukoba sa jednim od lidera albanske partije, koja je deo vladajuće većine, policajka je sa povredama završila u bolnici. Dok se povređena žena ne oglašava, političar tvrdi da je sukob bio samo verbalni, a MUP da se policajka sama povredila tako što je udarila u kamion. Izveštavanje makedonskih medija o ovome, otvorio je debatu o načinu na koji mediji prate međuetničke sukobe.
Iako je 8. marta objavljen niški konkurs za sufinansiranje informisanja, prema kojem su mediji mogli da se jave sa projektima vrednim do 4 miliona dinara, već narednog dana ovaj iznos povećan je na 9 miliona. To je više para nego što je i Ministarstvo informisanja spremno da da. I dok načelnik Gradske uprave tvrdi da se radi o nameri da niški mediji „zarade više“, pojedini medijski radnici smatraju da se “priprema teren za malverzaciju”.
Iako se generalno u Srbiji muškarcu dozvoljava da bude ljubomoran i nasilan, profesorka Zorica Mršević je na tribini u Nišu kazala da je medijska slika nasilja i femicida ipak drugačija nego ranije. Država ima dobre zakonske okvire za borbu protiv porodičnog nasilja, ali je, kako kaže, pitanje koliko ih „žestoko“ primenjuje.
Nakon što su oslobođeni krivice za pretnje koje su uputili uredniku „Južnih vesti“ Predragu Blagojeviću, pukovnik Dobrivoje Stanimirović i privatni detektiv Mija Janković su podneli protiv Blagojevića protivtužbe zbog “povrede časti i ugleda”. Njima je sporno to što su „Južne vesti“ izveštavale sa javnih suđenja.
Prema rečima prvog čoveka Leskovca Gorana Cvetanovića, koji kaže da, iako je nije voleo, iz matematike je imao peticu, pa je zaključio i prebrojao da je predsednicu Vlade Anu Brnabić juče u ovom gradu dočekalo više od “nekoliko desetina” ljudi.
I pored sumnje pojedinih lokalnih medija i NUNS-a da se radi o politički dirigovanoj raspodeli novca u kojoj su televizije povlašćene, Grad Vranje će ipak raspisati 2 javna poziva prema kojima će, od ukupno 17 miliona, čak 13,5 miliona pripasti TV stanicama, a svim ostalim medijima 3,5 miliona dinara. Televizije će i u konkursu za „ostale medije“ moći da konkurišu sa projektima za svoje portale.
Napadi i pretnje novinarima intenzivirali su se prethodne godine, a njihovim nekažnjavanjem oni koji napadaju i prete se stimulišu, zaključci su skupa o bezbednosti novinara, održanom u Nišu. Učesnici su napomenuli da će se bez slobodnih medija “ugasiti društvo”.
