Zato što je, kako navode, konkurs bio nelegitiman i zato što su o dodeli novca odlučivali nestručni ljudi sa političkom agendom, 5 udruženja odlučilo je da ne prihvati novac koji im je dodeljen za medijske projekte kojima su konkurisali kod Ministarstva kulture i informisanja.
Sadašnji i budući novinari, blogeri, studenti i oni koji bi da se oprobaju u kreiranju medijskih sadržaja, kako kažu u niškom Media centru, mogu da se prijave za novi ciklus Multimedijalne škole novinarstva, koju će voditi stručni predavači. Prijave su otvorene do srede 13. juna u ponoć.
Pare svih građana Niša i na ovogodišnjem medijskom konkursu otišle su televizijama i agencijama, koje su u vlasništvu porodica Gašić i Radomirović. Od 54 miliona dinara, para svih Nišlija, koliko je Grad opredelio za projekte, čak 37,4 miliona dobili su „Zona plus“, „Niška televizija“, „Belami“, „Narodne novine“ i povezana PR agencija. „Južne vesti“ neće prihvatiti novac koji im je dodeljen, jer bi time dali legitimitet korupciji.
Kako se troši novac svih građana Srbije preko konkursa Ministarstva kulture i lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih sadržaja i gde je tu javni interes, urednica nedeljnika “Vreme” Jovana Gligorijević o tome je u novom “Zumiranju” razgovarala sa Jelkom Jovanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Tanjom Maksić iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Šta su to lažne vesti, koliko su zastupljene u srpskim medijima i kakve su posledice plasiranja istih, u 90. po redu emisiji „Zumiranje“ nedeljnika „Vreme“, govoril su novinarka „Raskrikavanja“ Vesna Radojević i narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Država, politika i novac, kao skriveni ubeđivači, vladaju svetskim medijima, jedan je od zaključaka učesnika niške promocije knjige “Gospodari medija” Marčela Foa. Naše medijsko društvo pliva u budalaštinama, koje podstiče vlast, dodaju učesnici, a velika odgovornost je i na samim novinarima kojima moral mora biti jači od gladi, odnosno eventualnog gubitka posla.
Iako je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović po zanimanju lekar, on je uoči sednice Gradskog veća na kojoj se glasalo o raspodeli para za medijske sadržaje, ušao u ulogu medijskog znalca, te je kritikovao tehniku leskovačkih medija, realizaciju programa i sadržaj novinskih priloga, način štampe, pa čak i optimalan broj zaposlenih. On je istakao da je poljoprivreda važnija grana od novinarstva u koju bi više trebalo da se ulaže.
Iako je Poverenik za informacije od javnog značaja još pre mesec i po dana naložio Poreskoj upravi da novinarima „Južnih vesti“ dostavi podatke o kontrolama niških medija, to do danas nije učinjeno.
Kako građani mogu da utiču na sadržaj elektronskih medija, prema rečima organizatora, biće glavna tema debate koja će se održati 15. maja u „Deli“ prostoru. Pored razgovora, biće predstavljena i internet platforma „Publika“, preko koje građani mogu da prijavljuju REM-u potencijalno neprikladan sadržaj.
U Srbiji je na delu polu-totalitarni sistem čija je logična posledica nepostojanje slobode medija, kaže bivši urednik bivših „Novina Vranjskih“ Vukašin Obradović. Objašnjava i da je Srpska napredna stranka autokratska stranka koja misli da može da vlada samo uz medije koji su „produžena ruka“ vlasti.
Da li je i koliko Srbija „bitan međunarodni igrač“ i da li aktuelnog srpskog predsednika zaista dočekuju sa najvećim državnim počastima i na istoku i na zapadu ili je reč o Vučićevoj ličnoj, unutrašnjoj propagandi, voditelj Filip Švarm je razgovarao sa bivšim diplomatom Radivojem Cvetićaninom i novinarem BBC-a u Srbiji Dejanom Anastasijevićem u emisiji „Zumiranje“ nedeljnika „Vreme“.
Loše stanje u medijima posledica je „državnog projekta“, rekao je Vukašin Obradović na tribini o medijima, prema kojem su slobodni mediji nepodobni. On dodaje i da medijski radnici imaju izbor da li će raditi kao službenici vlasti ili kao novinari. Glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“ Predrag Blagojević se nadovezao rekavši da umesto da budu psi čuvari javnog interesa, novinari bivaju korišćeni kao „psi čuvari vlasti, kojima se bacaju koske“.
Glavni i odgovorni urednik portala Infovranjske Saša Stojković dobitnik je NUNS-ove nagrade za istraživačko novinarstvo u kategoriji štampanih medija za serijal tekstova o sufinansiranju medija i gašenju nedeljnika “Vranjske”.
Zbog toga što je Ministarstvo informisanja, kako tvrde, obesmislilo proces konkursnog finansiranja medijskog sadržaja “imenovanjem velikog broja kompromitovanih medijskih i paramedijskih radnika u komisijama” koje odlučuju kome će otići novac za projekte, udruženja NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres su povukla svoje predstavnike iz tih komisija i zahtevaju formiranje novih.
Pravdajući otkaz racionalizacijom u Pozorištu koje angažuje „honorarce“, jer ima svega 10 glumaca, Saša Stojković novinar i glumac, koji je u vranjskom teatru proveo skoro 3 decenije odigravši preko 100 uloga, otpušten je sa posla. Ni on sam, kao ni Vranjanci, ali i NUNS koji je otkaz ocenio kao nastavak obračuna sa slobodom medija, nemaju dilemu da je otkaz posledica njegovog kritičkog izveštavanja najpre u ugašenom nedeljniku Vranjske, a potom i na portalu Infovranjske.
Već četvrtu godinu zaredom je IREX Indeks održivosti medija u Srbiji niži od onog iz 2000. godine, koji se smatrao najgorim. Ipak, pad u poslednjih godinu dana je najdrastičniji do sada. Po trenutnom stanju održivosti medija, među zemljama gde se to meri, iza Srbije su u Evropi i Evroaziji još jedino Turkmenistan, Uzbekistan, Azerbejdžan i Kazahstan.
Da su pritisci svake vrste konstantni i da mediji koji promovišu javni interes, a ne političke strukture, trpe brojne pretnje i pritiske, od finansijskih do nesaradnje vlasti, kao i da mediji nikad nisu bili ugroženiji na jugu Srbije, zaključak je diskusije o slobodi medija i stanju u lokalnim medijima u regionu u Bujanovcu koju su, povodom Svetskog dana slobode medija, organizovali portali JUGPress iz Leskovca i Titulli iz Bujanovca, uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
S obzirom na to da u Kikindi, kako kaže glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Kikindske“ Željko Bodrožić, nema prave opozicija, vlast u novinarima vidi svoje oponente. Zbog toga, dodaje, ne biraju sredstva i načine kako bi “ugasili” „Kikindske“.
Iako je na listi medijskih sloboda i bezbednosti novinara, prema izveštaju Reportera bez granica, Srbija u odnosu na prošlu godinu pala za čak 10 mesta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je to kao politikanstvo. Vučić je obraćajući se u Nišu, dodao i da je siguran da se svi novinari osećaju bezbedno, uz opasku da i njemu prete na društvenim mrežama.
Ko su sve bili kandidati i na osnovu čega su izabrani oni koji bi trebalo da raspodele 54 miliona dinara na niškom Konkursu za informisanje, građani za sada ne znaju. Iako je gradski sekretar za informisanje pre mesec i po dana obećao da će ti podaci biti objavljeni, sada odgovornost prebacuje na načelnika Gradske uprave.