Predsednica Saveta za kulturno stvaralaštvo u Nišu i dalje će biti dirigentkinja Crkveno-pevačke družine “Branko” Sara Cincarević, rešenje je gradonačelnice, prema kojem Savet više neće davati mišljenje na zahteve za oslikavanje murala na zgradama i javnim objektima u gradu.
Vetrenjača koja predstavlja energiju vetra i uštedu energije, kofica koja zaliva useve zdrave hrane i biciklista koji usmerava na zdrave stilove života glavni su motivi murala koji su u parku Čair oslikali učenici Umetničke škole u Nišu. Novi mural od sada će krasiti amfiteatar u najvećem niškom parku, a ideja je da svima koju tu prođu skrene pažnju na zdrave životne navike.
Tri babušničke srednjoškolke nagrađene su na konkursu za idejno rešenje za babušnički mural, a prvonagrađeni rad Petre Pančić niški umetnik Eško Kurtić pretvorio je u prvi mural koji je osvanuo na zidu jedne stambene zgrade u Babušnici.
Mešanac Meda, koji je godinama živeo u Rentgenovoj ulici u Nišu pre nego što je krajem prošle godine uginuo, dobio je svoj mural u tom delu grada. Na inicijativu stanara, oslikala ga je niška umetnica Natalija Dimitrijević, koja kaže da će mural biti simbol uličnih pasa i podsednik da je Niš grad koji voli pse.
Mešanac Meda, koji je godinama živeo u Rentgenovoj ulici u Nišu pre nego što je uginuo krajem prošle godine, dobiće do kraja sledeće nedelje mural u tom delu grada. Počela je da ga oslikava niška umetnica Natalija Dimitrijević.
Stanovnici Rentgenove ulice u Nišu sakupili su oko 8.000 dinara za oslikavanje Medinog murala, a u međuvremenu im se javila umetnica koja je takođe poznavala psa i koja želi da to uradi besplatno. Oni samo treba da kupe materijal, doniraće i sami, pa veruju da imaju dovoljno novca.
“Poseban pas, koji je jednostavno voleo ljude” – tako stanovnici Rentgenove ulice u Nišu opisuju Medu, koji je godinama živeo u njihovom komšiluku. Nije imao vlasnika, sumnjaju da je izbačen na ulicu, ali je kod njih uvek imao hranu i toplu kućicu. Nedavno je uginuo, pa stanari sakupljaju novac za njegov mural. Kažu da tako žele da ga zauvek gledaju, a da on zauvek sluša njihove priče.
Niška arhitektkinja Jovanka Bončić-Katerinić, koja je kao prva studentkinja Više tehničke škole u nemačkom Darmštatu stekla diplomu 1913. godine, dobila je mural u svom rodnom gradu, u Ulici Generala Milojka Lešjanina, na fasadi Društva arhitekata. Oslikali su ga vranjski umetnici, koji se nadaju da će to podstaći građane da prouče biografiju Nišlijke koja je imala važnu ulogu u srpskoj istoriji.
Likovni susret “antimrako” biće održan drugi put u Slatini nadomak Leskovca, od 25. do 31. jula, u čast preminulog mladog umetnika Marka Antića. Organizatori kažu da je ideja da podrže i ohrabre mlade stvaraoce i najavljuju izložbe, likovne razgovore, program za decu i umetnički performans po motivima knjige “Ja sam Akiko” mladog leskovačkog pisca Stefana Tićmija.
Zastave Srbije i Rusije, kao i simboli podrške Rusima i simboli protiv NATO-a i Evropske unije oslikani su na igralištu u naselju Nikola Tesla u Nišu. Dok neki žitelji poručuju da je neprimereno da na dečijem igralištu budu bilo kakve političke i ideološke poruke, nadležni ne odgovaraju na pitanje o tome da li su odobrili da mural bude oslikan.
Tamara Osmajlić i Vranjanac Stefan Stojanović izabrani su na konkursu “Izuzetne žene Srbije”, koji je sredinom januara raspisala Ambasada Holandije u Srbiji, da oslikaju mural inspirisan Jovankom Bončić Katerinić u Nišu.
Deset izuzetnih žena koje su svojim radom inspirisale druge, biće na muralima širom Srbije u okviru projekta “Izuzetne žene Srbije”, a od gradova na jugu biće oslikane u Nišu i Aleksincu. Umetnici koji žele da učestvuju mogu svoje ranije radove mogu poslati na konkurs, za odabrane su obezbeđeni materijal i honorari.
Za oslikavanje murala u Nišu od sada je potrebno odobrenje Uprave za društvene delatnosti, a oni koji žele da ga nacrtaju moraju prvo da podnesu zahtev sa obrazloženjem i imaju saglasnost vlasnika zgrade ili stambene zajednice. Jedan od uslova, kako piše u Pravilniku koju je usvojilo Gradsko veće, jeste da murali ne smeju da budu neprimerenog izgleda ili sadržaja koji može da podstakne na mržnju ili diskriminaciju.
Selektor reprezentacije Srbije, Nišlija Dragan Stojković Piksi, prisustvovao je utakmici između ”Radnika” i ”Kolubare” gde je u poluvremenu na Gradskom stadionu u Surdulici svečano otkriven njegov mural. Popularni Piksi zahvalio je na velikoj časti koja mu je ukazana da se nađe na muralu pored velikog Maradone.
Pobedom nad selekcijom Portugala (1:2), fudbalska reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo u Kataru koje će se održati naredne godine, a na Gradskom stadionu u Surdulici od nedavno je osvanuo mural posvećen selektoru, Nišliji Draganu Stojkoviću Piksiju, koji se „nalazi u društvu“ Dijega Armanda Maradone.
Mladi iz Grdelice okupljeni u grupi Antimrako i učenici Umetničke i Škole za tekstil i dizajn oslikali su mural ispred vrtića Cvrčak u Leskovcu, u čijoj se blizini nalaze i Bolnica, Dom zdravlja i park.
Mračnu Milojevu ulicu u Jagodin mali raznim bojama su oživele tri niške umetnice, a u okviru projekta “Povećanje bezbednosti i uređenje javnih prostora” koji je podržala Lokalna fondacija Niš. Projekat su osmislile takođe tri Nišlijke, a jedna od njih je Natalija Milićević koja kaže da im je cilj da tu ulicu srede i pretvore u sokače oslikano u muralima i koje će biti mesto za bezbedno šetanje i druženje.
Učenici Škole za tekstil i dizajn iz Leskovca zavšili su mural ispred dečjeg vrtića ”Cvrčak” preko puta leskovačkog parka Devet Jugovića i tako ulepšali zid pored kojeg svakodnevno prolaze mališani koji dolaze u vrtić, ali i mnogobrojni Leskovčani, s obzirom da se u blizini nalaze Dom zdravlja, kao i Opšta bplnica.
U Nišu je poslednjih godina oslikano mnogo različitih murala na zidovima zgrada, a regulacija u tom polju bi tek trebala da zaživi, jer je Gradsko veće usvojilo rešenje u kome se navodi da je oslikavanje murala na spoljnim delovima zgrada i objektima javne namene dozvoljeno po odobrenju Gradske uprave za društvene delatnosti.
Na zidovima niških zgrada poslednjih godina oslikane su brojne znamenite ličnosti, replike i scene iz filmova i istorijski motivi, a menja se i stav građana o crtanju po fasadama – nekada se na to gledalo kao vandalizam, a danas nailazi na pozitivne reakcije. Sociolozi i umetnici kažu da murali grad čine prepoznatljivim i daju lokalnim talentima šansu, ali podsećaju na odgovornost institucija i poručuju da Nišlije treba više da se pitaju kako žele da grad izgleda.