U prvoj polovini 2018. godini, prema istraživanju Otvorenog parlamenta, najaktivniji poslanik u Skupštini Srbije sa juga bio je predsednik Nove stranke Zoran Živković sa 105 obraćanja. Prati ga Nišlijka Jelena Žarić Kovačević iz Srpske napredne stranke sa 47 i predsednik Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić iz Svrljiga sa 42 obraćanja. Najviše ćute Dušan Milisavljević iz DS i Hadži Milorad Stošić iz PUPS.
Izglasavanjem novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Prokuplje je danas, uz Bor, glasovima 136 odbornika u Narodnoj skupštini dobilo status grada.
Iako poseduje 2 stana u Beogradu i radi kao jedan od pomoćnika direktora beogradske bolnice „Dragiša Mišović“, narodni poslanik SNS Darko Laketić prijavljen je na adresi u Prokuplju, pa je za putne troškove i sopstveni prevoz samo u prošloj godini sa blagajne Skupštine podigao 608.383 dinara.
Zbog centralizacije stranke, ali i države, kako sam kaže, Milan Lapčević nije više član Demokratske stranke Srbije. Ostaće narodni poslanik u Skupštini, a najavljuje i formiranje regionalnog političkog pokreta. Inicijalna varnica je i otimanje aerodroma, kako navodi, jer se tako Niš pretvara u “ispostavu Beograda”.
Inicijativa Fondacije “Tijana Jurić” uskoro bi trebalo da se nađe pred narodnim poslanicima, koji treba da odluče hoće li volja više od 158.000 građana Srbije biti pretočena u zakon. Reč je o kažnjavanju najtežih zločina poput ubistva dece, maloletnika i trudnica, za čije počinioce traže da zauvek ostanu iza rešetaka.
Promena izbornog zakona po kojoj bi građani znali koga biraju za poslanike, gradonačelnike i odbornike i kako bi oni odgovarali građanima i kako se ne bi skrivali iza lidera partija, suština je građanske inicijative “Biram koga biram”, koju su u srpskom parlamentu predstavili Nacionalna koalicija za decentralizaciju iz Niša i poslanik Dušan Milisavljević.
Gosti 55. emisije „Zumiranje“ nedeljnika Vreme su narodni poslanici koji govore o protestma „protiv diktature“, nastavku rada Narodne skupštine, kao i njenoj predsednici Maji Gojković.
Nakon što je Ivica Tončev postao državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i vratio poslanički mandat u Narodnoj Skupštini, na njegovo mesto došla je narodna poslanica SPS iz Niša Ivana Dinić.
Kao glavni uzrok ogromnog deficita u gradskoj kasi, zbog kojeg je na zasedanju Vlade u Nišu grdio gradonačelnika Darka Bulatovića, premijer Srbije Aleksandar Vučić vidi prekomerno zapošljavanje Nišlija u javnim ustanovama.
Sa liste “Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”, a kao član SDPS u republički parlament ušao Nišlija Predrag Jelenković, nekadašnji član DS, LDP i jedan od osnivača “Niške priče”.
Teritorijalna zastupljenost poslanika u Narodnoj Skupštini nije ispoštovana, pokazuje istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju, a kako kažu, u skupštinskim klupama najviše ima Beograđana.
Zbog obaveza u republičkom parlamentu član Pokreta “Dosta je bilo” iz Niša Miloš Bošković će vratiti svoj mandat u gradskoj skupštini, dok će isto učiniti i Jelena Popović zbog odlaska u inostranstvo.
Oni koji su dobili najveću podršku građana Srbije na poslednjim izborima seli su u poslaničke klupe, a među njima je i 21 južnjak sa lista koje su ušle u parlament. Zakletvu svečano položili uz predsednikovanje najstarijeg poslanika Dragoljuba Mićunovića.
Narodni poslanik DSS Milan Lapčević na prvo zasedanje novog saziva Narodne Skupštine došao je u narodnoj nošnji, jer je, kako kaže, hteo da pošalje poruku da Srbija ne sme da se odriče prošlosti, ali i da kroz spoj tradicionalnog i modernog gleda u budućnost.
Najviše predstavnika sa juga u republičkom parlamentu, njih 12, imaće SNS, dok će po jednog poslanika imati DS, DSS-Dveri i Dosta je bilo.
Bez obzira na to što samo jedna od 7 albanskih partija učestvuje na srpskim parlamentarnim izborima, Albanci juga Srbije će samim učestvovanjem na izborima Partije za demokratsko delovanje u budućem parlamentu skoro sigurno imati bar jednog poslanika.
Republička lista proglasila je liste Romske i Ruske stranke, listu Srpsko ruskog pokreta, Republikanske stranke i liste “Mladih sa stavom”, kao i Grupe građana za preporod Srbije, a na njima je 68 južnjaka.
U 10 gradova i opština u Srbiji počelo je prikupljanje potpisa za izmenu izbornog zakona prema kojem bi se narodni poslanici birali po imenu i prezimenu, a ne kao deo političke liste. Inicijativa krenula iz Niša, a podrška se traži od svih građana.
Iako su brojna udruženja građana još pre 6 godina predala inicijativu da Pirot postane Grad, nadležno ministarstvo je to ignorisalo, da bi sada ovaj predlog usvojen kao inicijativa političara.
Opština Pirot je, uz Kikindu i Vršac, postala grad nakon što su narodni poslanici sa 156 glasova „za“ usvojili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji koji ovo propisuje.