Dve decenije od početka bombardovanja Srbije, 24. marta biće obeleženo u Nišu državnom ceremonijom, uz moleban patrijarha Irineja i veliku vojno-policijsku paradu, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Projekcija dokumentarnog filma „Uranijum 238 – moja priča“, a potom i tribina o posledicama NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine koju organizuje Udruženje uranijumskih žrtava „Pljačkovica 99“ iz Vranja biće održani večeras od 18 sati u sali vranjskog Doma vojske.
Uz heroje sa Košara, koji su nedavno oslikani i u Nišu, kako kaže istoričar Mladen Stanković, i borci sa Paštrika su dobili mural, a oslikali su ih niški slikari Sava Mišić i Dimitrije Stojković. Tako je slika palih boraca upotpunjena, a između njih se nalazi i grb Prištinskog korpusa, koji ih „spaja“. Sledeće nedelje biće održana i tribina na kome će građani moći da čuju više o tome po čemu je poznata bitka na Paštriku.
Borci koji su „držali“ karaulu Košare, braneći Srbiju od kopnenog napada iz Albanije 1999. godine, osim bulevara, dobili su i mural u Nišu. Četvoricu poginulih heroja oslikao je Sava Mišić, dok je ideja potekla od dvojice njegovih prijatelja.
Uz prisustvo tridesetak gostiju iz raznih država sa istoka i zapada, u Nišu je otvoren dvodnevni simpozijum o posledicama NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Organizatori najavljuju prve pojedinačne tužbe protiv država članica NATO u septembru, a prve presude za 2 godine.
Naučni radovi o posledicama NATO bombardovanja Jugoslavije osiromašenim uranijumom biće izloženi na međunarodnom simpozijumu koji se održava 18. juna u amfiteatru Univerziteta, u zgradi Banovine.
Da li je i na koji način bacanje osiromašenog uranijuma u NATO bombardovanju tadašnje Jugoslavije uticalo na zdravlje građana Srbije, utvrđivaće specijalna Komisija koja je osnovana odlukom Narodne Skupštine. Predsednik ove komisije Darko Laketić, kazao je da će se prvo obići sporne lokacije u Vranju.
Na današnji dan, 1999. godine, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.
Polaganjem venaca i simboličnim prolaskom voza preko mosta na Južnoj Moravi, gde je na današnji dan 1999. godine poginulo više desetina ljudi, odata je počast civilima koji su stradali prilikom granatiranja voza u Grdeličkoj klisuri, kao i svim žrtvama tog rata u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom obeležavanja 19-godišnjice NATO bombardovanja sinoć u Aleksincu rekao da je NATO agresija žrtve pokušala da pretvori u brojke i statistiku, kao i da je napad na Srbiju bila igrica, ali da ipak „hoćemo partnerstvo sa onima koji su 1999. godine učinili strašne zločine, a ne i članstvo“ u alijansi.
Aleksinac je ove godine grad domaćin ceremonije obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju. Manifestacija koja je na nekoliko dana blokirala centralne aleksinačke ulice počinje večeras od 20 sati, a najavljen je dolazak državnog vrha na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.
Na dan početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, u subotu, 24. marta ,biće otvorena izložba radova mlade niške umetnice Ivane Spasić pod nazivom „Anđeli čuvari“ u niškom Oficirskom domu, a početak je od 18 sati.
Niški advokat i bivši gradski većnik Srđan Aleksić osniva savet koji će raditi na pripremi tužbe prema članicama NATO pakta zbog toga što su 1999. godine koristili osiromašeni uranijum u gađanju ciljeva u Srbiji. Niški advokat kaže da već postoji sudska praksa u Italiji koja je potvrdila postojanje veze između izloženosti dejstvu ove municije i oboljevanja od teških bolesti.
Posebno je bolno sećanje Nišlija na bombardovanje 1999. godine, rekao je danas u Nišu američki ambasador Kajl Skat i pomenuvši bombardovanje niške pijace, dodao da žali za svim nevinim žrtvama bombardovanja Srbije, ali i svih ratnih sukoba devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
Imenovanje ratnog komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i haškog osuđenika generala Vladimira Lazarevića za predavača na Vojnoj akademiji odstupa od načela EU, ocenjuje portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić i traži da politički lideri Balkana poštuju žrtve prošlih sukoba.
Bivši komandant Treće armije i Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, general Vladimir Lazarević počeo je da predaje budućim srpskim oficirima na Vojnoj akademiji. Svoja iskustva i znanja prvi put je prenosio podmlatku srpske vojske u četvrtak 26. oktobra, prenose nacionalni mediji.
Nakon što je jedan od najuticajnijih svetskih listova “Vašington post”, ocenio da su pohvale ministra odbarne Aleksandra Vulina generalu i haškom optuženiku Vladimiru Lazareviću “prkos Zapadu i približavanje Rusiji”, niški odbor Pokreta socijalsita piše da su to “prozivke američkog glasila koje propagira zločinačke akcije NATO”.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin u subotu u Nišu, na skupu “Da se ne zaboravi”, rekao je da bivši komandant 3. armije Vojske Jugoslavije i haški osuđenik Vladimir Lazarević, treba da bude “prepoznat kao najbolji među najboljima”. Liga socijaldemokrata Vojvodine to osuđuje, a “Vašington post” u svom tekstu takve izjave ocenjuje kao “prkos Zapadu i približavanje Rusiji”.
Policajci koji su poginuli tokom rata na Kosovu 1999. godine dobiće svoje ulice u Nišu. Procedura je završena, kaže predsednik Komisije za promenu imena ulica Bojan Marinković i najavljuje da će vrlo brzo i jedan niški bulevar dobiti naziv “Heroji Košara”. U planu je da ulice dobiju i poginuli vojnici, kao i Milica Rakić, trogodišnja devojčica poginula u NATO bombardovanju.
Pre 18 godina, na današnji dan 7. maja 1999, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. “Žute ubice” padale su i u Duvaništu i oko Kliničkog centra. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno.
