Pošto nijedan zahtev medijskih udruženja nije ispunjen, kako kažu u Medijskoj koaliciji, odlučili su da privremeno „blokiraju“ dijalog sa predstavnicima Koordinacionog tela Vlade Srbije. Pored neispunjenih zahteva, dodaju da je veliki problem i to što se na medijskoj sceni stanje „iz dana u dan pogoršava“.
Tokom ove godine novinari “Južnih vesti”, napisali su i objavili 8.934 teksta. Ispratili najvažnije događaje, otvorili brojne teme, uticali na društveno-politička dešavanja na jugu Srbije, a po prvi put je na naša pisanja reagovalo i Tužilaštvo. U 2019. godini novi ljudi, novi sadržaji, modernije, brže, jače i bolje.
Od januara 2019. godina redakcija „Južnih vesti“ biće jača za dugogodišnju novinarku i dopisnicu brojnih medija sa juga Srbije Gordanu Bjeletić. Ona se u najčitaniji regionalni onlajn medij vraća posle nekoliko godina provedenih na N1, a još aktuelni glavni i odgovorni urednik Predrag Blagojević kaže da je ovaj transfer „nadgradnja na već jakim temeljima“.
Tekstovi o pucnjavi u centru Niša, teškoj saobraćajnoj nesreći u Knjaževačkoj i tragediji na pružnom prelazu u Donjem Međurovu najčitaniji su u 2018. godini na portalu „Južnih vesti“. A u prvih pet se našao i tekst o autobusima kojima su ljudi dovoženi na miting ispred fabrike „Leoni“ neposredno pre njenog otvaranja u Nišu i tekst o izvršiteljima.
“Prva ruka” Medijske strategije, u čijoj izradi su učestvovala i reprezentativna medijska udruženja, okupljena oko Medijske koalcije, kako kažu, predata su Vladi Srbije. Dodaju da sam tekst sadrži u ogromnoj većini predloge i rešenja za koje se već duže vreme zalažu. U Medijskoj koaliciji ističu i to da je stanje u medijima nikad gore.
Najbolja reportaža, najbolji uređivački rad u lokalnim medijima i novinarski poduhvat tri su nagrade koje će se dodeljivati počev od sledeće godine, a u čast prerano preminule novinarke iz Vranja Slađane Veljković.
I pored toga što je inspektor u Policijskoj stanici Medijana od novinara “Južnih vesti” Stefana Markovića tražio da kaže ko su izvori koji su mu dostavili lične podatke portparola Opštine Medijana Dušanke Kitanović i ukazali na malverzacije u Opštini Medijana, u Osnovnom javnom tužilaštvu kažu da oni to nisu naložili, već da je bilo samo potrebno utvrditi da li su podaci nabavljeni neovlašćeno i da li su eventualno zloupotrebljeni.
Nakon što je Savet REM-a optužio novinarku Gordanu Sušu i glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Danas“ Dragoljuba Petrovića da “bezuspešno spinuju”, “vode kampanju protiv njih” i “bave se agitpropom”, reagovalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine koje zahteva od REM-a da se upristoji.
Podsećajući da nema političke garniture koja poslednjih decenija nije obećavala promptno rešavanje ubistva novinara, ali da u najvećem broju slučajeva odgovorni nisu kažnjeni, iz NUNS-a pozivaju vlast u Srbiji da preuzme odgovornost za to što niko nije odgovarao za napade na novinare. Inače, u 2018. godini NUNS je zabeležio 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara.
Za reportažu o dečaku Kosti koji je jednoj porodici u teškim trenucima doneo radost i nadu u bolje dane, nagrađena je novinarka Jelena Stojković, dopisnica redakcije “Večernjih novosti” iz Vranja i nekadašnja saradnica “Južnih vesti”. Stojkovićeva je jedna od dobitnica nagrade „Dr Marko Mladenović“ koja se dodeljuje za medijski doprinos borbi protiv depopulacije u Srbiji.
Od kada su „zapušena usta velikom broju novinara, ugašene emisije i ućutkani mediji“, kaže Olja Bećković u FoNetovoj emisiji „Kvaka 23“, „velika grupa analitičara, profesora, umetnika, intelektualaca, nema gde da se pojavi, jer se na nacionalnim televizijama pojavljuje samo vlast“. Bećkovićeva veruje da se mediji i novinari guše i sklanjaju upravo zato što imaju podršku javnosti.
Mediji koji se ne drže standarda propisanih novinarskim kodeksom, šire lažne vesti i mržnju, kako kažu u Nezavisnom udruženju novinara i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, ne bi trebalo da budu prostor na kojem će se preduzetnici oglašavati. Zbog toga ova 2 udruženja pozivaju privredna društva da “pokažu društvenu odgovornost” i da ne sarađuju sa takvim medijima.
Prepoznatljivi glas koji je nekad budio Nišlije kroz jutarnji program i najčuveniji radijski voditelj juga Srbije odlazi u penziju. Posle Radio Niša, nakon više od 40 godina novinarske i radijske karijere, svoje slušalice i diktafon o klin okačiće i Ozren Rašić.
Nagradu „Dušan Bogavac“ koja se dodeljuje za etiku i hrabrost, kako je saopštio žiri, ove godine dobiće redakcija informativnog portala „KoSSev“
Đorđe Radošević, doajen televizijskog novinarstva i prvi urednik Dopisništva RTS-a u Nišu, preminuo je u utorak, 9. oktobra, u 82. godini života.
U državi, kakva je Srbija, u kojoj su medijske slobode i novinari sve ugroženiji, predlaže se inkvizitorska krivična norma zbog koje bi pripadnici „sedme sile“ mogli da budu kažnjeni i sa tri godine zatvora.
Za razliku od Srbije, gde istraživačke priče u kojima novinari ukazuju na korupciju u javnom sektoru najčešće prođu bez ikakve reakcije nadležnih organa, u Sloveniji, kako kaže bivša novinarka i članica organizacije Transparentnost Slovenija Simona Habičič, policija i tužilaštvo obavezno reaguju kada novinari ukažu na nezakonite radnje.
Trebalo je da unapredi stari Registar javnih glasila i značajno transparentnijim učini rad srpskih medija, njihovu vlasničku strukturu, ali i prihode iz javnih budžeta. Ipak, državni Registar medija je u velikoj meri zatvoren, netransparentan, ali i nefunkcionalan i nekredibilan izvor informacija u delu koji obuhvata veb portale, pokazala analiza Asocijacije onlajn medija.
Ištvan Kaić, saradnik Insituta za javnu politiku, moraće da isplati uredniku KRIK-a Stevanu Dojčinoviću 70.000 dinara jer je na svom sajtu iznosio neistine o njemu nazivajući ga „lažnim novinarom“ i urednikom organizacije „lažno registrovane kao medij“, presudila je sudija Višeg suda u Beogradu Irena Trifunović Radulović.
Nema sindikata, plata je od 100 do 300 evra, bez ikakvog ugovora i radnog staža, time i bez ikakvih radnih prava – skoro identična je situacija u novinarstu u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu. Istovremeno, često o svom položaju ne žele da govore javno, neretko naglašavajući da se stide, pokazalo je regionalno istraživanje.
