Da bi doprineli boljem obrazovanju dece iz niških romskih naselja, posebno one sa ulice i iz siromašnih porodica koja su u vreme pandemije bila potpuno ili delimično isključena iz obrazovnog procesa, počinje realizacija projekta “Na putu ka svratištu” koji će trajati do kraja marta naredne godine. Cilj projekta jeste da se deca vrate u škole i da Romski kulturni centar, u kome će raditi sa decom, postane svratište.
12 učenika generacije pirotskih osnovnih i srednjih škola nagrađeno je sa po 12.500 dinara iz budžeta Grada, a novac su dobili po završetku školske godine na prijemu u Gradskoj upravi.
Za sve nastavnike, edukatore i aktiviste koji se bave obrazovanjem i žele da unaprede svoje veštine podučavanja putem video predavanja, 5. juna biće organizovana konferencija pod nazivom “Za bolje obrazovanje – Preuzmi inicijativu”. Skup će biti organizovan u Naučno-tehnološkom parku, a za oni koji nisu u prilici da dođu obezbeđen je video prenos.
Stariji osnovci i srednjoškolci nakon mesec i po dana pauze od danas su ponovo u školskim klupama. Nastava od kuće naročito teško pada stručnim školama, poput niške Medicinske, čiji program podrazumeva više od 40 odsto praktične nastave, kaže direktor Miroslav Savić.
Šest mladih Romkinja iz Niša deo su Pretty loud sastava, prvog ženskog romskog benda na svetu, a na Međunarodni dan Roma, 8. april, poručuju da maloletnički brakovi nisu tradicija, već krivično delo, kao i da je obrazovanje jedna od najvažnijih stvari za svaku romsku devojčicu.
Devet škola iz 6 gradova u Srbiji, a među njima i Građevinska tehnička škola “Neimar”, Elektrotehnička škola “Nikola Tesla” i Gimnazija “9. maj” iz Niša, dobiće od Fondacije “Ana i Vlade Divac” 3,5 miliona dinara, kako bi više od 7.000 učenika iz tih gradova kroz unapređenje savremene nastave i vannastavnih aktivnosti dobili kvalitetnije obrazovanje u domenu nauke, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike.
Nakon dužeg zimskog raspusta, učenici su se vratili u školske klupe, pa niži razredi nastavu prate iz učionice, dok za starije osnovce i srednjoškolce i dalje važi kombinovani model. U svim školama obezbeđeno je grejanje, kaže načelnik Školske uprave u Nišu, a pojedine su se za sada, kaže, prebacile na nastavu preko interneta, jer ih je ugrozila poplava.
Prošlo je devet meseci otkako su učenici u Srbiji imali prvi čas van učionice, za osnovce se ova praksa nije nastavila u novoj školskoj godini, dok su stariji razredi i dalje na onlajn nastavi. Prvo polugođe je završeno, svi sagovornici se slažu da je ovakav metod najviše uticao na društveni život dece, a o kvalitetu nastave tek slede analize. U Severnoj Makedoniji najveći problem bio je nedostatak uređaja za praćenje onlajn nastave sa kojim se suočavalo 40 hiljada učenika. O tome kako se obrazovni sistem snašao u novoj situaciji, pišu novinari Južnih vesti i 360 stepeni.
Kroz modul “INNOWAT” promovisaće se istraživanja u oblasti upravljanja vodnim resursima kako bi se razvila nova inovativna i interdisciplinarna rešenja u sektoru voda i podsticanja mladih istraživača da se uključe u istraživanje, kažu iz Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu. Dodaju i da za predavanja, koje će početi 15. februara na tom fakultetu preko „Moodle“ platforme, zainteresovani mogu da se prijave do 15. januara.
Da odluku da li će deca u vrtićima, osnovci i srednjoškolci otići na raspust zbog epidemiološke situacije neće donositi pod pritiskom javnosti, već ako tako savetuje stručni deo Kriznog štaba, kaže premijerka Srbije Ana Brnabić. Da li će ovo biti nova mera, ona kaže da će se znati nakon sutrašnje sednice Vlade.
Na koji od dva posla ujutru odlazi Marija Ranđelović, kao i kako uspeva da obavlja 2 funkcije istovremeno, pitanja su na koja novinari nisu uspeli da dobiju odgovore jer gradska većnica za obrazovanje i direktorka Narodnog univerziteta u Nišu nije na njih odgovorila. O njenom slučaju se još ne izjašnjavaju ni Agencija za sprečavanje korupcije, a ni predsednik niške Skupštine Boban Džunić, koji kaže da i dalje čeka da se sekretar tela kojim predsedava vrati sa odmora i da ga informiše da li je Ranđelovićeva podnela ostavku.
Sa novom funkcijom većnice za obrazovanje u Nišu, Marija Ranđelović mogla bi da se nađe u sukobu interesa. Da li je tu sumnju otklonila ostavkom na direktorsko mesto u Narodnom univerzitetu u Nišu i da li je od Skupštine tražila mišljenje o nespojivosti njenih funkcija, nema potvrde od predsednika ovog tela Bobana Džunića. O ostavci nije želela ni ona da govori, već kaže da sve zavisi od toga kako će se nadležni izjasniti o njenom slučaju. Iz Agencije za sprečavanje korupcije kažu da su primili zahtev Marije Ranđelović i da o njemu još odlučuju.
Jedna od 100 škola iz celog sveta koje će predstavljati svoje dobre prakse tokom Svetske nedelje obrazovanja jeste Ekonomska škola iz Niša. Oni će podeliti priču o svojoj školi i Srbiji, baveći se temom „Izgradnja programa za poboljšanje zapošljivosti, preduzetništva i životnih veština“.
Osnovna škola “Vladimir Bukulić” u Tularu kod Medveđe, “bogatija” je za 3 računara koje im je donirala Fondacija “Alek Kavčić”. Kako kaže Aleksandar Kavčić, osnivač Fondacije, školu pohađa 20 đaka, pa će tako svako moći da radi na računaru, a štampač će koristiti za štampanje udžbenika kada oni postanu besplatni i dostupni na internetu, što je glavni projekat Fondacije.
Jedna od prvih gimnazija u Srbiji koja sada nosi ime jednog od najznačajnijih pisaca srpskog realizma, Vranjanca Bore Stankovića, osnovana je na današnji dan, pre 139 godina u Vranju, tri godine nakon oslobođenja grada od Turaka. Do pre 30 godina, kada je po drugi put otvorena kao Gimnazija “Bora Stanković”, bila je “Nemanjina gimnazija”, kako se prvobitno zvala ili “Vranjska gimnazija” kako su je zvali prvi đaci. Bila je smeštena u zgradi Haremluka i imala samo dva razreda, pretvarana u policijski kazamat, zatvarana u oba svetska rata, delila se na mušku i žensku, da bi postala Gimnazija “Bora Stanković” koju danas pohađa oko 780 učenika.
Od septembra će u niškoj Gimnaziji „9. maj“ 20 učenika započeti novi nivo školovanja u specijalnom sportskom odeljenju koje će, pored Niša, imati i Beograd, Novi Sad, Subotica, Kragujevac, Užice i Novi Pazar. Prijemni za sportsko odeljenje ne postoji, a zainteresovani osmaci će 8. i 9. juna morati da predaju potvrdu određenog saveza da su selektovani u nekom sportu ili da su republički prvaci.
Kako bi kroz savete pomogli roditeljima, deci, ali i učiteljima i vaspitačima da se lakše snađu pri učenju na daljinu, neki od studenata Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, među kojima su u oni sa juga, staju pred kamere svojih telefona i snimke kače na Youtube-u. Tim se širi, a Nišlija koji je deo ove ekipe Stefan Ljubomirović najavljuje da će biti i motivacionih saveta, predloga aktivnosti koje mogu da se rade kod kuće i šaljivih klipova.
Da su prednosti koje donosi dualno obrazovanje unapređivanje prakse i veća šansa za posao, ali i da je neophodna saradnja između stručnih škola i kompanija koje se uključuju u taj proces, slažu se direktori niških škola, predstavnici kompanija i učenici, koji su se okupili na promociji Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja u Nišu.
Projektna nastava uz koju će deca na zanimljiviji način da uče, duže pamte i znaju da primene stečena znanja, ranija pismenost dece, predškolski pripremni obavezni program, digitalizacija, novi predmet „digitalni svet“ i mnogo para za nastavu i učenje – neke su od najava ministra prosvete Mladena Šarčevića za strategiju obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine koja je u pripremi.
Leskovčanin Miodrag Stojković, jedan od najpriznatijih srpskih genetičara, biće deo grupe koja će kandidovati naučnike za Nobelovu nagradu u oblasti medicine. Stojković kaže da je velika čast ponovo biti deo ovakve naučne populacije.