Da bi opevao svoje detinjstvo i događaje iz tog perioda u selu Kočane kraj Doljevca, pesnik za decu Vlasta Cenić piše upravo na dijalektu kojim se služio kao dete. „Štrapke“, „Volele se šušumige“ i „Bate će se ženi“ samo su neki od naslova zbirki ovog autora koji smatra da je „narodni jezik izuzetno muzikalan i lepo zvuči“ i da pesma uvek dođe do ljubitelja poezije, iako ima reči koje možda ne razumeju.
Informacija koja je saopštena nakon nedavnog Saveta Nišavskog okruga da će zbog smanjenja dece 10% škola na ovom području do 2020. godine biti ukinuto, zabrinula je javnost. Međutim, načelnik Školske uprave iz Nišavskog okruga kaže da još nije definisana nova mreža škola i da će taj procenat spojenih škola biti znatno manji.
Dotrajala stolarija i hladne učionice, ali i, bar kako tvrdi direktor škole Dragoslav Minić, slava Sveti Nikola, razlog su zašto su od 19. decembra skraćeni časovi na 30 minuta u prokupačkoj Gimnaziji.
Jedinstvena po tome što je jedina škola na teritoriji opštine Sokobanja, sa 22 jedinice u gradu i okolnim selima, kao i činjenici da se nastava u matičnoj školi odvija u dve zgrade, od kojih je jedna zadužbina Mitropolita Mihaila iz 19. veka, Osnovna škola “Mitropolit Mihailo” decenijama uspeva da poštujući dugu tradiciju, odgovori brojnim izazovima modernog obrazovanja.
Više od 90% škola u Nišu nije dostupno i pristupačno učenicima sa invaliditetom, a tek 2 osnovne škole imaju liftove, a 3 toalete prilagođene takvim đacima, pokazalo je istraživanje niškog Odbora za ljudska prava. Tako Vuk i Dimitrije, koji su đaci Gimnazije “9. maj”, sede sami u učionici u prizemlju, dok njihovi drugari iz odeljenja imaju čas u kabinetima koji se nalaze na spratu zgrade.
U prošlogodišnjoj generaciji osmaka u Leskovcu je svaki peti đak bio vukovac, što je najveći procenat dobitnika Vukove diplome u Srbiji, dok je na drugom mestu Niš, pokazao je izveštaj o maloj maturi za školsku 2017/18. godinu koji je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Članstvo u studentskim organizacijama akademcima može omogućiti da steknu veštine i neformalno znanje iz različitih oblasti, a pružiti i priliku da nađu praksu, posao ili pokrenu svoj biznis. Jedna od ovakvih organizacija je i BEST, koja večeras u 18 sati u Centru za razvoj preduzentništva na Elektronskom fakultetu u Nišu predstavlja svoj rad.
Zvanje najboljeg edukatora u Srbiji ove godine je zaslužilo 10 učitelja i nastavnika osnovnih i srednjih škola, a među njima se našlo 4 sa juga zemlje – Jelena Babić, učiteljica u OŠ “Milić Rakić Mirko” u Prokuplju, Milica Andonović, nastavnica engleskog jezika u pirotskoj OŠ “Vuk Karadžić”, Slađana Radojlović, nastavnica u niškoj Ekonomskoj školi i Zoran Ilić, učitelj u OŠ “Svetozar Marković” u Leskovcu.
Zbog toga što još nije dobio objašnjenje od Srpske akademije nauka i umetnosti zašto su odbili njegovo članstvo u ovoj instituciji, genetičar iz Leskovca Miodrag Stojković, pred izbore koji će biti održani 8. novembra, traži objašnjenje i ponavlja da je bolji od 4 kandidata koji su prošli. Iz Akademije za N1 pak odgovaraju da je „sve urađeno po proceduri“.
Kako se vrednosti demokratije neguju i šire među učenicima i nastavnicima Osnovne škole „Radoje Domanović“, pokazali su đaci maskiravši se u folklornu nošnju različitih država i naroda. Ova škola je deo projekta Saveta Evrope, zahvaljujući čemu su protekle godine radili na prevenciji nasilja, inkluziji i toleranciji.
Novčane nagrade koje se obično dodeljuju na Vidovdan najboljim niškim đacima, ove godine nisu uručene u junu, a posle nekoliko pomeranja rokova, iz gradskog Sekretarijata za obrazovanje rečeno je da će dodela biti organizovana 22. oktobra.
Deca romske nacionalnosti najčešće napuštaju školovanje, te su zbog toga u 4 osnovne škole u Aleksincu prošle godine počeli da koriste interaktivne bukvare, kako bi zainteresovali mališane da uče. Pedagoška asistentkinja Nataša Petrović, koja je prošla obuku i radi sa romskom decom, kaže da oni na drugačiji i interesantniji način uče slova, te da je to motivacija za njih da dolaze na časove.
Niški đaci koji su postigli značajne rezultate na takmičenjima prošle školske godine, i dalje nisu dobili novčane nagrade od Grada Niša koje se po tradiciji dodeljuju u junu. Roditelji učenika kažu da su razočarani kašnjenjem jer su iz Sekretarijata za obrazovanje ranije rekli da će Vidovdanske nagrade biti dodeljene do kraja avgusta, dok sada iz Sekretarijata kažu da će sigurno biti uručene u narednih deset dana.
Zbog spora oko vlasništva nad objektom, isturenom odeljenju OŠ “Lela Popović” u selu Paljina kraj Niša još pre 3 godine je isključena struja, a nastava se odvija nesmetano jer je obezbeđen agregat. Kako je takvo napajanje skuplje, a i jer je “nedopustivo da u 21. veku škola nema struju” gradski većnik Mirko Zečević kaže da se Grad Niš mora uključiti u rešavanje ovog problema.
Puno je dece migranata smeštenih u migrantskim centrima na jugu Srbije, a kako kažu u udruženju Sigma plus, veliki je problem što ne pohađaju škole. Razlog tome je, dodaju to što su roditelji nezainteresovani, a nastava se odvija na srpskom – jeziku koji migranti ne poznaju. U zemljama EU postoje službenici koji kroz razgovore motivišu roditelje da im se deca obrazuju, a u Švedskoj se angažuju migranti da mališanima prevode nastavu u školama.
Od 1. septembra, kada đaci ponovo sednu u školske klupe, oni koji pohađaju nišku Prvu tehničku školu „Milutin Milanković“ i Tehničku školu „12. februar“, umesto u ovde dve, krenuće u objedinjenu Srednju tehničku školu. Odlukom Vlade, spojene su i srednje škole u Kuršumliji sa školama koje su u ovu opštinu prebačene iz Podujeva, kaže načelnik niške Školske uprave Dragan Gejo.
Maturant Gimnazije „Bora Stanković” iz Vranja Đorđe Dimitrijević učesnik je kampa namenjenog učenicima završne godine srednjih škola i studentima koji će se obučavati za obogaćivanje „Vikipedije“ i drugih „Viki“ projekata. On je u kampu jedini srednjoškolac i jedini predstavnik juga Srbije.
Prema podacima republičke inspekcije u Srbiji, kako kaže genetičar iz Leskovca, doktor Miodrag Stojković, ima najmanje 1.200 lažnih doktorata, a poseban problem su neakreditovana odeljenja fakulteta i kupovanje diploma. U takvom stanju u obrazovanju, kako kaže, ne čudi ni to što oni sa najboljim referencama, među kojima je i on, ne ulaze u SANU.
U školama u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom okrugu prema podacima Ministarstva prosvete ima 105 nastavnika koji, prema aktuelnom pravilniku, nemaju adekvatno obrazovanje. U niškoj Školskoj upravi kažu da je reč o onima koji rade u seoskim školama jer “oni koji su stručni neće da rade u nedođiji”, a među nestručne se ubrajaju i oni “zatečeni”, odnosno oni koji su po starim pravilima mogli da rade, a sada ne.
Profesor srpskog jezika u niškoj Gimnaziji “Svetozar Marković” Milan Petrović, bio je gost emisije novog digitalnog radija “Protok”, koji je posvećen modernim tehnologijama, a govorio je o inovacijama u obrazovanju i projektima koji je osmislio za najmlađe.