Kako bi aktivno učestvovali u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, raspisan je javni poziv civilnim i neformalnim organizacijama sa juga Srbije. Za buduće projekte obezbeđeni su grantovi od pola miliona i milion dinara. Planirane su i info sesije u Nišu i Leskovcu 13. i 14. maja.
Svi zainteresovani pravnici, novinari i studenti mogu se prijaviti za obuku Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN), gde će imati priliku da steknu znanje i veštine za praćenje reforme pravosuđa.
Koliko građani teško dolaze do informacija, usluga i svega što je u nadležnosti javnih institucija koje finansiraju, tema je sedme epizode Robin Hud serijala.
Uličnom akcijom na kojoj će se devojčicama i devojkama deliti simbolični pokloni, ali i razgovarati sa njima, “SOS kutak za devojke” Odbora za ljudska prava u Vranju i Građanske inicijative obeležiće u ponedeljak , 11. oktobra Svetski dan devojčica. Akcija će biti održana na šetalištu kod Robne kuće u periodu od 13 do 15 sati.
Najmlađi Leskovčani danas su posetili aero i konjički klub, a na ovo druženje pozvao ih je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović putem zvaničnog gradskog sajta. I dok iz Cvetanovićevog kabineta kažu da je to druženje tradicija koju je gradonečelnik pokrenuo i da je on uvek tu, iz niškog Odbora za ljudska prava ocenjuju ovu aktivnost kao vrstu političke promocije i zloupotrebe dece.
Da su Nišlije upoznate sa radom lokalne samouprave i lokalnih institucija, ali da nisu dovoljno obaveštene o svojim pravima kao što slanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, učestvovanje u javnim raspravama i formiranje budžeta, govore dosadašnji rezultati ankete Odbora za ljudska prava Niš.
Koji su pravni, finansijski i etički aspekti fenomena masovnih tužbi, kako sprečiti negativne posledice i kakva je odgovornost organa javne vlasti, zainteresovani građani mogu saznati na onlajn skupu koji organizuje Koalicija Pravosudna baza jug.
Samo tokom prošle godine je 100 žena pozvalo SOS telefon Odbora za ljudska prava Vranju i zatražilo podršku i pomoć, rečeno je na tribini Odbora “Zašto je važno prijaviti partnersko nasilje” održanoj preko Zoom platforme. Problem nasilja nad ženama nije nešto što treba da ostane u četiri zida, a razlozi zbog čega ga žene ne prijavljuju su najrazličitiji, zaključak je tribine na kojoj se govorilo i o stereotipima vezanim za nasilje, ali i prevenciji ove društvene pojave.
Treća po redu akcija preventivnih ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom u Pčinjskom okrugu, od početka pandemije, organizovana je u subotu, 3. aprila u vranjskom Zdravstvenom centru, saopšteno je iz te ustanove. Pregledano je šest žena, uz primenu svih epidemioloških mera.
Odgovornost za svaki ženski život, za svaku suzu, za svaki dan života u strahu od nasilnika, zatražile su aktivistkinje Odbora za ljudska prava u Vranju performansom na gradskom šetalištu povodom Međunarodnog dana žena, koji su posvetile 27-godišnjakinji ubijenoj pre 18 dana u ovom gradu.
U Srbiji je za dve decenije ubijeno više od 300 žena, samo od početka godine u porodično-partnerskim odnosima su ubijene 3 žene, a za još jednu postoji sumnja da je ubio suprug, dok je u Pčinjskom okrugu od 2014. godine ubijeno 13 žena, kažu iz vranjskog Odbora za ljudska prava. Podaci, zaključuju, upućuju na to da zakonske mere i strategije usmerene na sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama nisu na adekvatan način odgovorile.
Povlačenje nacrta Plana razvoja Niša za period 2021-2027 sa javne rasprave, kao i početak izrade novog, ali u skladu sa važećim zakonima i propisima, zahtev je Nacionalne koalicije za decentralizaciju, ali i njenih partnera iz Niša. Primedbe i pitanja u vezi sa izradom ovog dokumenta uputili su Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte, a odgovore očekuju.
Zahvaljujući hidrauličnoj stolici koja se godinama nije upotrebljavala, žene sa invaliditetom u Vranju moći će da odu na preventivni pregled dva puta mesečno na odeljenjima radiologije i ginekologije Opšte bolnice u Vranju.
Da se žene invaliditetom susreću sa nizom barijera pokušavajaću da ostvare svoja seksualna prava i očuvaju reproduktivno zdravlje, od arhitektonski nepristupačnih zdravstvenih ustanova, preko nepristupačnosti informacija, do ukorenjenih stereotipa o invalidnosti, ocenjuju iz vranjskog Odbora za ljudska prava i kažu da u Vranju živi oko 2.500 osoba sa različitim oblicima invaliditeta.
Građani žele da budu pitani o tome kako se troši njihov novac kroz projektno sufinasiranje medija iz budžeta Grada, ali o tome ne znaju mnogo – deo je rezultata istraživanja koje je sproveo Odbor za ljudska prava. Rezultati su predstavljeni u debati „Kad finansiram želim da biram“, a gosti su kao problem istakli i nerazumevanje javnog interesa među građanima, kao i evaluaciju medijskog sadržaja.
Jedini način da građani znaju kako se troše njihove pare koje se daju medijima i agencijama na lokalnim konkursima je Mehanizam za definisanje javnog interesa u javnom informisanju. Taj dokument bi uredio načine i termine za konsultaciju i upoznavanje građana sa konkursom, raspodelom para, ali i njihovim željama.
Građani Niša su u poslednjih 5 godina dali nešto više od 3 miliona evra za sufinansiranje medijskih sadržaja kojim su konkurisali brojni mediji i agencije. Da li su oni baš hteli te teme i da li su uopšte znali šta plaćaju, niko ih do sada nije pitao. Odbor za ljudska prava Niš u svojoj anketi pita građane šta bi hteli da vide.
Niko nikada nije pitao građane šta im je potrebno od medijskih sadržaja, a pored toga potrebno je da građani tačno znaju šta se finansira njihovim novcem – neke su od poruka debate “Hoću važne teme, neću šećerleme” o projektnom finansiranju medija. Princip bahatosti ušao je u sve sfere društva, pa i u ovu, nikakva pravila se ne poštuju, rekli su učesnici.
Vlada Srbije ima svoje satelite u medijima i pravosuđu, a poslednjih nekoliko godina svedočimo razvoju novog fenomena – formiranja vladinih nevladinih udruženja, zakozvanih GONGO udruženja, slažu se zamenica javnog Apelacionog tužilaštva Lidija Komlen Nikolić i Saša Stojković, urednik i vlasnik portala „InfoVranjske“.
Nije moguće pretpostaviti koliko će odšteta biti po tužbi građana protiv države posle vanrednog stanja, ali će sigurno biti mnogo postupaka i pred domaćim i pred Evropskim sudom za ljudska prava, navodi pravnik Ivan Ilić. Državne mere za vreme pandemije korona virusa biće analizirane, a mnoge koje su bile neophodne nisu ni donete, smatra pravnica Nevena Petrušić.
