Izbor ombudsmana i gradskog pravobranioca, urbanistički planovi, izveštaj o budžetu, povećanje poreza na imovinu, kao i pitanja koja se tiču nadležnosti gradskih uprava – biće na dnevnom redu 12. sednice Skupštine Niša, koja je zakazana za četvrtak, 13. novembar, od 9 sati. Istog dana biće održana i tajna sednica niškog parlamenta, na čijem je dnevnom […]
Povećanje poreza na imovinu u Nišu za oko 10% u trenutku kada grad beleži ozbiljne ekonomske i socijalne izazove predstavlja dodatno opterećenje za građane – reakcija je Gradskog odbora Stranke slobode i pravde na predlog Gradskog veća. Odluka o porezu čeka Skupštinu, komentari građana su uglavnom negativni, a reaguju i stranke. Privreda je pogođena padom […]
Nišlije će od 2026. godine, ukoliko predlog „prođe“ na sednici gradske Skupštine, plaćati porez na imovinu više u proseku za 10%. Tako će vlasnici stana na Bulevaru Nemanjića u drugoj zoni, starog 20 godina i površine 60 kvadrata, plaćati porez 11.854 dinara, što je za 1.000 dinara više nego ove godine, a oko 2.000 više […]
Odbornici Skupštine Grada Niša utvrdili su nove cene kvadratnih metara nekretnina i novi porez koji će građani plaćati oko 10% više naredne godine. Dok za vlast predstavlja matematičku realnost, uz olakšice za vlasnike jedne nekretnine, za opoziciju to povećanje je dodatno siromašenje Nišlija, ali i način da isplate dugovanja radnicima propalih firmi kojima će kroz socijalnu pomoć biti isplaćeno 2,1 milijarda dinara.
Naredne godine Nišlije će plaćati veći porez na imovinu, a razlog za to je, kako objašnjavaju nadležni, to što su i cene nekretnina porasle. Tako će vlasnici stana na Bulevaru Nemanjića, starog 20 godina i površine 60 kvadrata, plaćati porez 10.755 dinara, što je za 1.000 dinara više nego ove godine, a oko 2.000 više nego pre 4 godine.
Prokupačka vlast odlučila je da u 2025. godini poveća za 22% porez na imovinu građana, iako je planirana inflacija prema projekciji NBS za narednu godinu 3,7 odsto. Građani će, na primer, za stan od 50 kvadrata u prvoj gradskoj zoni plaćati 7.600 godišnje za novogradnju, dok će za kuću od oko 100 kvadrata građani po novom cenovniku izdvajati 10.000 dinara.
Četvrta sednica Skupštine Grada Niša zakazana je za četvrtak, 28. novembra od 9 sati, a na dnevnom redu naći će se, između ostalih tačaka, predlog da se osnuju dve nove gradske uprave, odluka o uvećanju cene poreza na imovinu i narodna inicijativa o besplatnim udžbenicima za osnovce koju je je podnela odbornička grupa „Kreni-Promeni“.
Nišlije će od 2025. godine, ukoliko predlog „prođe“ na sednici gradske Skupštine, plaćati porez na imovinu više u proseku za 10 %. Predlog nove odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra na osnovu kojih se određuje porez na imovinu pripremila je niška Uprava za finansije iz koje kažu da je razlog za uvećanje to što su i cene nekretnina porasle u ovoj godini u Nišu.
Osnovica za obračun poreza na stanove u Nišu u 2024. godini kretaće se u rasponu od 124.530 dinara, koliko iznosi u prvoj zoni, do 11.377, koliko iznosi osnovica u sedmoj zoni. Uvećane su osnovice i za porez na garaže, poslovne prostore, građevinsko i poljoprivredno zemljište. Reč je o povećanju od 0,8 do 3,4%, u zavisnosti od vrste nepokretnosti.
Stabilizacija tržišta nepokrenostni u Nišu omogućava da porez na imovinu neće biti značajno promenjen u narednoj godini, odlučeno je na sednici Skupštine Grada Niša. Dok iz Grada tvrde da porez može biti veći od 0.8% do 3.4% u zavisnosti od zone i vrste nepokrentosti, opozicioni odbornici ističu da je porez na imovinu samo u odnosu na prošlu godinu veći za 12%, a u odnosu na pre 10 godina za više od 300%.
Odbornik u niškoj Skupštini Miodrag Stanković smatra da povećanje poreza opterećuje građane, naročito one sa malim primanjima kojih, kako kaže, ima najviše pa predlaže da se domaćinstva oslobode poreza na imovinu i da se progresivno oporezuje svaka sledeća nekretnina koju građani imaju.
Prva i druga zona grada, prema kriterijumu za utvrđivanje poreza, od sada će biti spojene i kao centar grada računaće se i deo oko Delta planeta, što znači da će od sada i u ovom delu porez biti naplaćivan kao u prvoj zoni. V. d. zamenika načelnika uprave za finansije Nina Ilić kaže da će porez u svim zonama biti uvećan za 15-16 % pa će od sada za stan od 60 kvadrata na Bulevaru Nemanjića koji je star 20 godina, umesto dosadašnjih 7.200 dinara, porez biti 8.904 dinara na godišnjem nivou.
Da su cene nekretnina u Nišu uvećane u ovoj godini pokazuje i odluka o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra, koju je prepremila niška Uprava za finansije, a na osnovu koje se u obračunava porez na imovinu. To praktično znači da će porez biti veći u 2022. godini, pa će, na primer, za stan od 60 kvadrata na Bulevaru Nemanjića umesto 8.040 dinara, koliko je porez isnosio ove godine, vlasnici biti oporezovani sa 8.466 dinara.
U izmenama Prostornog plana kojim se šumsko i poljoprivredno zemljište pretvara u građevinsko zbog izgradnje solarne elektrane u selu Vrelo, hektari su prikazani u kvadratnim kilometrima, a urbanista Dejan Stojanović priznaje grešku i kaže da su problem bile dve nule. Iz NKD napominju da postupak izmene Prostornog plana mora da se ponovi zbog ove greške, a da će u suprotnom biti tužbi protiv odgovornih.
Nakon što je NKD utvrdio da će zbog planirane solarne elektrane u selu Vrelo stanovnici okolnih sela i prigradskih naselja porez na imovinu plaćati čak 16 puta više nego sad, i Gradski odbor Dveri u Nišu traži da nadležni povuku dokument kojim se šumsko i poljoprivredno zemljište pretvara u građevinsko. Napominju da taj plan znači da će oni koji nemaju ni kanalizaciju, ni puteve, ni zdravu pijaću vodu plaćati porez kao da žive u centru Niša.
Iako nadležni tvrde da je planirano da manja površina šumskog i poljoprivrednog zemljišta u niškom selu Vrelo ubuduće bude parcela za izgradnju solarne elektrane zbog zainteresovanih investitora, NKD upozorava da se površina građevinskog zemljišta zapravo uvećava čak tri puta. Sumnjaju da iza toga stoje veliki problemi koje gradska vlast ima sa punjenjem budžeta i da će zapravo zbog navodne solarne elektrane stanovnici nekoliko sela i prigradskih naselja porez na imovinu plaćati čak 16 puta više nego sad.
O „ozbiljnom i velikom planu“ za oporavak srpske ekonomije u vreme pandemije virusa korona i vanrednog stanja govorio je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a Udruženje novinara Srbije (UNS) traži da se pomoć pre svega odnosi na mala i srednja preduzeća, među kojima je i većina medija. Posebno za štampane i lokalne medije, UNS traži oslobađanje od raznoraznih poreza i naknada.
Uređenje dečijeg igrališta, Doma penzionera u selu Gnjilan ili rekonstrukcija javne česme, samo su neki predlozi za projekte Gradske uprave Pirot koji će se finansirati novcem od naplate poreza za imovinu. Glasanje za projekte je do kraja septembra, a predlozi se nalaze na flajerima koji su građanima podeljeni uz rešenja o porezu.
Umesto na 8, Grad Niš će ubuduće biti podeljen na 11 zona po kojima će se obračunavati porez na imovinu građana, odlučeno je na sednici Skupštine Grada. To će naredne godine dovesti do smanjenja poreza na zemljište i objekte u odnosu na 2017. godinu, objašnjavaju gradski čelnici.
U okviru projekta reforme poreza na imovinu, koji finansira švajcarska Vlada sa 6 miliona franaka, učestvovaće 40 srpskih opština, a kako je najavio ministar Branko Ružić, 5 opština koje pokažu najbolje rezultate podeliće milion švajcarskih franaka. Iako je projekat prvobitno vezan za istočnu Srbiju, ako se budu prijavile, takmičiće se i opštine sa juga.
