Iako je oko 6.000 građana trebalo da plati višestruko uvećane račune za porez na zemljište koje je iz poljoprivrednog prevedeno u građevinsko, vladajuća većina u Skupštini Grada ukinula je ovu odluku. Gradonačelnik Niša tvrdi da nije znao za povećanje, a opozicija tvrdi da je ukidanje protivustavno. Odbornik DSS Goran Đorđević najavljuje da će ovakvu odluku “oboriti” pred Ustavnim sudom.
Iako zadovoljni odlukom da se nakon višestrukog uvećanja, porez na imovinu ipak umanji, Ujedinjena seljačka stranka zahteva da za ovu godinu, zbog loših vremenskih uslova, poljoprivrednici iz Niša i okoline uopšte i ne plate porez.
Poreska rešenja koja su poslednjih meseci stigla na adrese oko 6.000 domaćinastava iz okoline Niša, kojima se poljoprivredno zemljište, vodi kao građevinsko, biće najverovatnije poništena, jer je porez “nerealno veliki”, rekao je predsednik Skupštine Grada Rade Rajković. On dodaje da već postoji nacrt rešenja i da samo treba da se sprovede.
Odgovornost za višestruko veće račune za porez koji su stigli građanima u poslednjih mesec dana, jedni na druge prebacuju i niška vlast i opozicija. Dok gradonačelnik tvrdi da je Demokratska stranka 2011. promenila urbanistički plan jer je htela da gradi “nebodere u Čokotu”, predstavnici bivše vlasti odgovaraju da je SNS povećao cene 2014. godine.
Naslednici onih koji su imali poreske olakšice, a preminuli su, dobili su poreska rešenja na duplo veće iznose. Iz lokalne poreske administracije kažu da su uporedili podatke sa matičnom službom, i da su rešenja bez olakšica stigla na skoro 14.000 adresa u Nišu.
Prokupačka poreska administracija ponudila je građanima plaćanje duga za porez na imovinu u ratama uz otpis kamate, a uslov je plaćeni porez na imovinu za prvi kvartal ove godine.
Leskovački većnici odbili su preporuku Vlade treću godinu zaredom o povećanju poreza na imovinu, smatrajući da bi time ugrozili razvoj ionako slabe privrede u gradu.
Leskovačka vlast odlučila je da otpiše kamate na stara dugovanja nastala do 1. januara ove godine za porez na zemljište i imovinu, firmarinu i kamate na takse za zaštitu životne sredine.
Nameti građanima na ime poreza na imovinu su previsoki, a pored toga i zakasneli što sve dovodi u nezavidan položaj, kažu niškom odboru Socijaldemokratske stranke.
Na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine Leskovčani duguju preko 450 miliona dinara, podaci su Lokalne poreske administracije.
Leskovački većnici odlučili su da se iz gradskog budžeta izdvoje sredstva za dodelu besplatne pravne pomoći svim žrtvama porodičnog nasilja, a mera će se sprovoditi sa Centrom za socijalni rad.
U niškom odboru Demokratske stranke kažu da su građanima obećavane investicije i nova radna mesta, a da su od nove vlasti dobili samo poskupljenja i troškove.
Mnogobrojne Nišlije šokirale su se kada su dobile rešenja za plaćanje poreza na imovinu, uvećana i do 300 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Niš je odlukom Gradskog veća dobio 8 poreskih zona, umesto dosadašnjih 6. U nekima od njih će, nakon odluke o formiranju cena, porez na imovinu biti veći i do 30 odsto.
Poreskoj upravi su 72 osobe iz Niša, Leskovca, Vranja, Prokuplja, Pirota, Kuršumlije i Dimitrovgrada prijavile da su vlasnici imovine vrednije od 35 miliona dinara.
Posledice seta novih poreskih zakona osetiće svi građani. Zbog manjih poreskih prihoda, gradski budžet Niša biće manji do 16 %. To je ceđenje suve drenovine, ali u ovom trenutku jedino rešenje, kaže ekonomista doc.dr Igor Mladenović.
Eventualno uvođenje tzv. poreza na dvorište, da bi se popunio lokalni budžet, je nužno, ali ne i dobro rešenje. Bilo bi bolje povećati naplatu poreza na imovinu, a ključno je smanjivanje javnog sektora, ocenjuje ekonomista prof.dr Boban Stojanović.
Predsednik Društva ekonomista Niša
Prokupački većnici doneli su zaključak da se naloži lokalnoj poreskoj administraciji da u najskorijem roku na sve zakonske načine realizuje svoja potraživanja prema pravnim licima koja imaju milionske iznose za neplaćen porez.
Iako je Skupštine grada usvojila dugo najavljivanu odluku o smanjenju poreza na imovinu, ta povlastica moći da se primenjuje tek od naredne godine jer je rok za donošenje odluke istekao 13. juna.
