Udruženja koja se bave unapređenjem kvaliteta života građana iz socijalno ugroženih kategorija i podrškom osoba sa invaliditetom, moći će za svoje programe konkurišu za novac svih građana, a ovogodišnji budžet je duplo veći i iznosi 31 milion dinara.
Izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u selu Berilje kod Prokuplja i u Solunskoj ulici gde žive mahom romske porodice, autobuska linija ka Žitnom Potoku gde takođe žive Romi, samo su neki od prioriteta kojim će se Grad Prokuplje baviti u narednom periodu, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta i uslova života Roma na ovim prostorima. Ipak, oni tvrde da im se život nije mnogo poboljšao od projekata, a da najveću korist imaju koordinatori koji ih realizuju.
Vođeni idejom da treba da urade nešto dobro za mesto u kome žive, srednjoškolci iz 14 gradova Srbije, među kojima su i Vranjanci, Nišlije, Leskovčani i Piroćanci, osmislili su kreativne projekte iz oblasti ekologije, sporta, turizma, kulture i društvene odgovornosti, koje će realizovati u svojim gradovima. Osim što će sa svojim idejama učestvovati na takmičenju, oni će po završetku programa projekte moći da predstave kao lokalnu inicijativu mladih u svom mestu.
Oni koji žele da se bliže upoznaju sa programima Evropske unije u okviru kojih se dobijaju i bespovratna sredstva ili da apliciraju sa konkretnim projektom, moći će to da urade na predavanju u Leskovcu koje se održava u sredu, 27. decembra od 11 sati u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija.
Svi oni koji su zainteresovani da apliciraju za učešće u nekom EU programu, a nisu upoznati sa načinom i uslovima kako bi aplicirali konkretnim projektom, mogu da se informišu u četvrtak, 28. novembra od 11 sati u skupštinskoj sali u Vranju.
Iako to, kako kaže, nije njegov posao, prvi čovek Leskovca Goran Cvetanović obišao je danas nekoliko gradilišta gde kasne radovi, kako bi “pritisnuo” izvođače. Većina projekata sa kojima se kasni radi leskovačka firma, a Cvetanović kaže da je izvođač novčano kažnjen, ali da ne zna kada će radovi biti završeni.
Izrada autobuskih stajališta u selu Belo Polje, sređivanje parka kod vrtića Crvenkapa ili izgradnja ograde na kanalu kod Momčilovog grada, neki su od 7 predloga za koji će Piroćanci moći da glasaju, a onaj sa najviše glasova biće realizovan naredne godine. U zavisnosti od potrebnog novca, kažu iz Gradske uprave, možda se realizuju i 2 projekta.
Danas od 12 do 14 sati u dvorištu Oficirskog doma biće održan Sajam udruženja koja se bave omladinskom politikom i prezentacija omladinskih projekata. Predstaviće se oko 20 omladinskih udruženja koja će promovisati svoje aktivnosti.
Kroz program Evropske unije – EU Pro, u Sokobanji se sprovode dva projekta vrednosti skoro milion evra. Pored uvođenja i razvoja geografskog informacionog sistema, u Sokobanji se novcem EU rekonstruiše postrojenje za preradu pitke vode „Carina“.
Uređenje dečijeg igrališta, Doma penzionera u selu Gnjilan ili rekonstrukcija javne česme, samo su neki predlozi za projekte Gradske uprave Pirot koji će se finansirati novcem od naplate poreza za imovinu. Glasanje za projekte je do kraja septembra, a predlozi se nalaze na flajerima koji su građanima podeljeni uz rešenja o porezu.
Novac od oportuniteta – odlaganja krivičnog gonjenja, sakupljen je i podeljen po projektima, a 37,2 miliona otišlo je na jug. Škole i biblioteke u Leskovcu, Prokuplju, Lebanu i drugim mestima dobiće nov nameštaj za učionice, a bolnice neophodnu opremu.
Prvo edukaciju, a potom i plasman proizvoda u neki od velikih domaćih trgovinskih lanaca, mogućnosti su koje nudi projekat Udruženja ENECA. Pravo da konkurišu imaju srpska mala i srednja preduzeća koja se bave preradom voća i povrća, a nisu sa teritorije Beograda ili Vojvodine.
Novi krov, stolariju i nameštaj, kao i bezbednije igralište, imaće mališani koji vreme provode u vrtiću “Dečja radost” u Lebanu. Novac za rekonstrukciju dobili su u okviru IPA programa koji finansira Evropska unija, a projekat će raditi sa bugarskom Opštinom Ćustendil.
Novac koji su dobili iz budžetskog fonda za lokalne samouprave, opštine Dimitrovgrad, Bela Palanka i Babušnica iskoristiće za realizaciju gastronomskih manifestacija, uvođenja E-uprave i za sređivanje skupštinske i fiskulturne sale. Najviše para dobila je Babušnica – 10,5 miliona dinara, a najmanje Bela Palanka – 856.000 dinara.
Mediji vidljivi na teritoriji Leskovca mogu se do 13. maja prijaviti na konkurs za projektno finansiranje, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno 20 miliona dinara. U toku je i prijavljivanje kandidata za komisiju koja će ocenjivati projekte.
Prema istraživanju „Raskrikravanja“ firma „RTV Belami“ u vlasništvu Nišlije Vidosava Radomirivoća preko projektnog sufinansiranja, od građana Srbije zaradila je u prethodne dve godine skoro 30 miliona dinara. U poslednje dve godine „Zona plus“ u vlasništvu sina načelnika BIA koštala je građane više od 17 miliona dinara, „Niška televizija“ oko 13, a „Kopernikus“ u vlasništvu poverenika SNS u Nišu 13,1 miliona dinara.
Udruženja i organizacije iz Crne Trave koja se bave unapređenjem kvaliteta života građana iz socijalno ugroženih kategorija i podrškom osobama sa invaliditetom, brigom o deci, unapređenjem i razvojem sporta, kulturnom baštinom i zaštitom životne sredine, mogu do 22. februara da se prijave na konkurs za sufinansiranje projekata iz ovih oblasti. Ukupan budžet je 3,16 miliona dinara.
Uštedu u budžetu, ali i pouzdaniju, odgovorniju i otvoreniju administraciju trebalo bi uskoro da dobiju Nišlije, s obzirom na to da je ovaj grad u saradnji sa Ćuprijom dobio projekat “Efikasno i efektivno upravljanje imovinom kroz uvođenje Geografskog informacionog sistema“.
Leskovačke udruženja koja se bave unapređenjem kvaliteta života građana iz socijalno ugroženih kategorija i podrškom osobama sa invaliditetom, mogu se do 15. januara prijaviti na konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata iz ovih oblasti. Ukupan budžet iznosi 15,5 miliona dinara.
Nakon završenih obuka kako održati posao, efektivno raditi i koji su načini saradnje, privrednici iz Medveđe, njih 25, dobili su novac za nabavku opreme ili adaptaciju prostorija, kako bi započeli novi ili unapredili postojeći biznis. Ukupno je za privrednike izdvojeno oko 5,2 miliona dinara.