Novac dobijen od Ministarstva zaštita životne sredine iz dela Zelenog fonda, grad Pirot uložiće u sređivanje i završetak linije za sekundarnu separaciju otpada u Regionalnoj deponiji Pirot.
Kako bi odvojili smeće koje može da se reciklira, građani su pre nekoliko godina dobili plave kante, ali se one, kako je napisao jedan Nišlija putem aplikacije Prijavi problem, ne prazne dva puta mesečno, kako je naznačeno u Javnom komunalnom preduzeću „Mediana“. Ni nakon nedelju dana od poslatih pitanja, „Južne vesti“ od ovog preduzeća nisu dobile odgovor koji je razlog za gomilanje smeća i kantama i da li će se nešto promeniti.
Kako bi podigla i razvijala ekološku svest kod dece, upoznala ih sa pravilnim odlaganjem smeća i recikliranjem, Regionalna deponija Pirot objavila je nagradni konkurs za učenike osnovnih škola i decu svih predškolskih ustanova iz okruga. Konkurs ima 3 kategorije – predmet od reciklažnog materijala, fotografija i literarni rad.
Učenici od petog do osmog razreda osnovnih škola iz Vranja imaće priliku da pokažu svoje znanje iz ekologije i da pobedom na opštinskom takmičenju “Eko kviz” koje počinje 13. marta u Omladinsko – kulturnom centru, steknu pravo učešća na polufinalnom takmičenju koje će početkom maja biti održano u Vršcu.
Kontejner za otpad koji se reciklira kod „Ušitelj Tasine“ škole u Nišu, potpuno je izgoreo. Kako se može videti na fotografijama koje je JKP „Mediana“ objavila na društvenim mrežama, gorela je i kanta u parku Čair.
Građani u Pirotskom okrugu početkom naredne godine dobiće posebne kante za đubre, kako bi sami odvajali komunalni otpad koji će se dodatno separatisati na deponiji, najavljuju u Regionalnoj deponiji Pirot. Pored velikog broja kanti za domaćinstva, biće obezbeđena i 3 vozila koja će prevoziti đubre do deponije, gde će se odvajati staklo, plastika, papir i drugi materijali koji će se reciklirati.
Svega 2 od 25 sela, koliko ih je u opštini Sokobanja, ima organizovan odvoz smeća, zbog čega na svakom koraku niču divlje deponije i pretpostavlja se da ih ima stotinak. „Sokobanjsko ekološko društvo“ rešilo je da to promeni, pa planiraju da u svakom od sela nađu makar jednu osobu za saradnju, koja će im pomoći da popišu sve divlje deponije i prošire ekološku svest među meštanima.
Prodajom plastičnih flaša koji su sakupljali đaci i nastavnici Osnovne škole “8. septembar” u Pirotu, obezbeđen je novac kojim je kupljen UV sterilizator, a učenici škole su ga zajedno sa predstavnikom Udruženja Leka predali Hitnoj službi. Flaše su učenici počeli da sakupljaju od početka godine.
Da se od otpadaka lima mogu napraviti lampe i lusteri, odbačene gume mogu iskoristiti kao žardinjere za baštu, i od razne reciklažne robe napravi odeća – naučili su mladi Romi iz Niša koji su prošli kroz radionice koje su deo projekta “Papirnati život 2”.
Drvored ukrašen plastikom u različitim bojama, foto-panele od automobilskih guma kraj kojih će posetioci Palilulske večeri moći da se fotografišu i druge umetnine, napravili su učenici niške Umetničke škole od materijala spremnog za reciklažu, koji su dobili od preduzeća „Mediana“.
U dvorištu Osnovne škole “Jovan Jovanović” u niškom selu Malča đaci su zajedno sa članovima Rotarakt klubova iz 9 zemalja napravili zanimljivu privremenu skulpturu koju čine plastične flaše nanizane na žice od gvožđa. Ideja je, kaže mlada arhitektica Teodora Živković, da se pošalje poruka da je reciklaža zaista bitna.
Sa literarnim radovima na temu ekologije i zaštite životne sredine mogu se prijaviti učenici svih osnovnih škola u Pirotskom okrugu na konkursu Regionalne deponije Pirot, a najbolji radovi biće novčano nagrađeni. Mališani iz vrtića će raditi grupne radove, a najbolji će postati zaštitni znak deponije. Radovi se mogu slati od 14. do 28. maja.
Kako bi i Niš učestovao u očuvanju sredine i smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte, sledeće godine bi trebalo da bude otvoreno postrojenje za preradu biorazgradivog otpada. Kako objašnjava Sonja Popović iz Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“, u kome bi se ovo postrojenje napravilo, otpad sa zelenih površina bi se obrađivao kako bi mogao da se dalje koristi.
Već treću godinu zaredom se za tretman opasnog otpada izdvaja manje para nego što se u toku godine preradi, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije, a zbog toga je reciklažna industrija pred zatvaranjem. Pozivaju Ministarstvo zaštite životne sredine da reaguje, jer će u suprotnom sledeće godine da zaustave pogone i prestati da prerađuju otpad.
Kroz obuke, edukacije i opremu, vredne 50.000 evra, kaže u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte, nemačka organizacija GIZ pokušaće da pomogne sakupljačima sekundarnih sirovina u Nišu. Kako je ovo samo privremena pomoć ljudima koji se bave ovim za državu nepriznatim poslom, paralelno će Grad Niš pokušati da nađe način da ih uvede u uređeni sistem upravljanja otpadom.
Dvojica mladih Nišlija, Vojislav Kevrešan i Filip Lazarević, osmislili su kako da plakati koji se po svuda lepe po gradu i predstavljaju ruglo i otpad budu iskorišćeni za pravljenje termoizolacionih ploča, sa idejom da ova izolacija bude besplatna za socijalno ugrožene porodice. Tim projektom nedavno su pobedili na takmičenju za mlade na temu socijalnog preduzetništva „Social Impact Award“.
Do kraja 2019. godine sve domaćinstva u pirotskom okrugu, kako kaže direktor regionalne deponije Nebojša Petrov, dobiće kante za separaciju otpada, tako da će građani sami odvajati otpad, što do sada nije bio slučaj.
Građani koji imaju aparate na struju koji ne rade ili im više ne trebaju, mogu da ih se otarase, a da ne ugroze životnu sredinu. Za ovo će, kako kažu iz „Jugoimpeks E-reciklaže“ koja je zadužena da u Nišu uklanja električni otpad, dobiti i vaučere koje mogu da iskoriste za kupovinu.
Međunarodni dan životne sredine bio je povod da se u centru grada postavi kontejner za prikupljanje staklene ambalaže, a za uzvrat su Vranjanci dobijali platnene torbe. Bila je ovo prilika da se bacanjem nepotrebne staklene ambalaže rasterete podrumi, ali i probudi ekološka svest građana.
Oko 2.000 onih koji u Nišu sakupljaju i prodaju plastiku, kako kaže Direktor centra za cirkularnu ekonomiju Slaviša Mitrović, moglo bi da se registruje od naredne godine i da na taj način ovaj posao obavlja legalno. Tako bi, dodaje, sakupljači plaćali porez Državi, ali bi sa druge strane njima bio uplaćivan doprinos za posao koji obavljaju.