Ljudi koji žure za voz, red pred telefonskom govornicom, puna kafana na spratu, gužve na šalterima, kiosci sa svežim novinama, kafom i čajem za poneti – tako je nekada bilo na Železničkoj stanici u Nišu. Pre desetak godina, dnevno je odatle putovalo skoro 1.000 putnika. Zapuštena, ruinirana i zarobljena u prošlom vremenu, niška Železnička sada “isprati” tek nešto više od 200 putnika u toku dana.
Niška JKP „Mediana“ platiće 3 miliona dinara „Belamiju“ reportaže o poslovima za koje je svakako zadužena. To je četvrta godina zaredom u kojoj ta radio-televizija dobija na tenderu „Mediane“ za emitovanje i snimanje informativnog filma, što građane ukupno košta 12 miliona dinara.
Nove reportaže o svojim aktivnostima niška JKP „Mediana“ platiće parama građana 2,5 miliona dinara televiziji koju izabere na tenderu. Informativni filmovi o poslovima za koje je Mediana svakako zadužena koštali su građane u poslednje tri godine više od 9 miliona dinara.
Nehigijena i nestabilni limovi koji čine deo “krova” Otvorenog tržnog centra u Nišu glavni su problem, kažu zakupci, koji mesečno za tezgu plaćaju oko 9.000 dinara. Cene robe znatno su niže nego u drugim prodavnicama, ali kupaca svakako ima manje. CD bačen iza tezgi, na kome piše “Grad duhova”, možda najbolje opisuje stanje u niškom OTC-u.
Decenijama Sinđelićev trg ulepšava zgrada Narodnog pozorišta satkana od upornosti, ljubavi i želje za razvijenjim kulturnim životom u Nišu. Moderna građevina preživela je neke od najtežih trenutaka naše istorije i pokazala da je umetnost zaista večna. Brojni umetnici su ostavili pečat u niškom teatru i većina ga doživljava kao svoj dom, a ne poslovni prostor. Na ulazu vas dočekuju Stevan Sremac i Branko Miljković, a kada izađete, iznova se vraćate.
Novinarka „Večernjih novosti“ Daliborka Alihodžić, urednica portala „Slobodna reč“ Sanja Petrov i novinar „Kurira“ Zoran Šaponjić dobitnici su priznanja „Slađana Veljković“ koje se ove godine dodeljuje po treći put u čast preminule dopisnice „Večernjih novosti“ iz Pčinjskog okruga.
Severozapadno od Pirota, skutano nedaleko od kanjona reke Temštice na Staroj planini, naselje Temska već vekovima dočekuje putnike namernike. Poznato je po manastiru Sveti Đorđe, vodopadu Bukovački dol, odmaralištu HE Temac i brojnim drugim prirodnim i istorijskim karakteristikama. Poslednjih decenija možda najviše po borbi njenih meštana da sačuvaju reke.
Vlaška i planina Greben, deo Stare planine i njeni vodopadi, nezaobilazni kanjon reke Jerme ili Smilovsko jezero, gotovo su neotkrivene destinacije za većinu domaćih turista, a mnogi su ih spoznali tek ove godine, kada zbog epidemiološke situacije nije moglo da se putuje u inostranstvo na letovanje i odmor. Ove destinacije su dobro poznate sa druge strane granice, u Bugarskoj, ali su zbog zatvaranja granica i svih mera u borbi protiv kovida, turisti iz susedne zemlje ove godine bili u manjini.
Đaci Poljoprivedne škole „Radoš Jovanović Selja“ iz Prokuplja na stručnoj praksi zajedno sa nastavnicima obrađuju školsko poljoprivredno imanje od petnaest hektara. Ovih dana su brali papriku i pripremali kontejnere za zasejavanje zelene salate u plasteniku, a u voćnjaku je održan čas rezidbe šljiva. Gaje i druge vrste voća, zatim kukuruz, detelinu, krompir… Posla ima i preko zime.
Da bi se o bombardovanju civila kasetnim bombama u Nišu 1999. godine stvorila celovita slika i taj događaj ostao upamćen, novinar, istoričar i borac za ljudska prava Pol Polanski iz Amerike razgovara sa Nišlijama koje su tim napadima svedočile.
I u najpopularnijem timskom sportu, on na koš baca sam jer u društvu ne sme. Sportski novinar iz Niša Aleksandar Nikolić posle transplantacije matičnih ćelija koštane srži imunitet gradi od nule, pa je na oprez, na kakav je zbog pandemije sada prinuđen ceo svet, već navikao. Odgovoran i vedrog duha, ali ne uplašen – takav je bio i tokom bolničkih izolacija, pa čak i u trenucima kada su lekari izlečenju davali šansu od samo 10 odsto.
Čak 17 vodenica na potezu od nepuna 2 kilometra između sela Donji i Gornji Dušnik, u opštini Gadžin Han, i dalje ima čar da zavede prolaznike koji ih, najčešće, posete i slikaju. Meštani o njima sa setom pričaju, a većini zaplanjskih potočara samo u sećanjima starijih stanovnika, zidovi stoje uspravno i kamen se i dalje vrti. U stvarnosti ih grli korov, savijaju snegovi i lome vetrovi.
Svetla i reklame koje pojačavaju usamljenost grada sa tek po kojim zalutalim čovekom, policijske patrole i crne mačke, ali i gospođe koje sa terase ljubazno otpozdravljaju na “dobro veče, kako ste” – tako je izgledao prvi policijski čas u Nišu u 21. veku.
Odevni predmeti nastali od materijala koji se tkaju u Centru za stare i umentničke zanate u Beloj Palanci našli su se na pistama najvećeg modnog događaja u Srbiji, a njihov dizajner Slobodan Mitrović krenuo je i u izradu leptir-mašni sa etno motivima, za koje kaže, da su jedinstvene u Srbiji. Sledeći poduhvat mladog Belopalančanina su kravate sa motivima njegovog kraja.
Vekovna tradicija duvačkog orkestra, bio on vojni, đački ili gradski, prekinuta je pre nekoliko godina u Dimitrovgradu odlaskom u penziju profesora isturenog odeljenja muzičke škole iz Pirota. Kako bi ponovo oformili kvalitetan duvački orkestar, grupa entuzijasta pokrenula je Festival duvačkih orkestara Caribrod koji se već 3 godina održava i ima internacionalni karakter.
Vekovna tradicija duvačkog orkestra, bio on vojni, đački ili gradski, prekinuta je pre nekoliko godina u Dimitrovgradu odlaskom u penziju profesora isturenog odeljenja muzičke škole iz Pirota. Kako bi ponovo oformili kvalitetan duvački orkestar, grupa entuzijasta pokrenula je Festival duvačkih orkestara Caribrod koji se već 3 godina održava i ima internacionalni karakter.
Iako tragovi naselja datiraju iz vremena pre nove ere, u zvaničnim spisima ime Dimitrovgrada prvi put se pominje u 15. veku u osmanlijskim dokumentima pod imenom Tekvin binari. Od tada je promenio više naziva, Spribrod, Carski brod, Zarinbrod, da bi se za vreme Turaka ustalio naziv Caribrod, ali nije ustanovljeno kada je i zvanično dobio taj naziv. Tako se i zvao do 1950. kad je promenio ime u Dimitrovgrad, po bugarskom revolucionaru Georgi Dimitrovu koji je bio optužen za paljenje Rajhstaga, da bi se ove godine pokrenula inicijativa da mu se vrati naziv Caribrod.
Autogrami ličnosti poput Angele Merkel, Bila Gejtsa, Andree Bočelija, Sebastijana Kurca i drugih poznatih sportista, javnih ličnosti, glumaca i političkih lidera iz Srbije i sveta deo su kolekcije mladog Vlasotinčaninina Jovana Stankovića. U svojoj kolekciji ima preko 500 autograma, a ljubav prema ovom hobiju podstakla ga je da osnuje prvo Srpsko filografsko društvo.
U godini kada se obeležava 100 godina od osnivanja Fudbalskog saveza Jugoslavije, fudbalski radnici i ljubitelji fudbala u Pirotu obeležili su svoj jubilej – vek fudbalske igre u Pirotu. Prvu utakmicu odigrali su u dvorištu Gimnazije saveznički vojnici, a za prvu pravu fudbalsku loptu zaslužni su braća Nikolić koji su je doneli iz Francuske. Danas, u Pirotskom okrugu ima 35 registrovanih klubova i preko 2.000 fudbalera, sudija i fudbalskih radnika.
Samo jedan klub igra Košarkašku ligu Srbije na jugu zemlje nekada svetskih i evropskih prvaka, aktuelnih olimpijskih i evropskih vicešampiona. Nekadašnja Mladost, sada Napredak iz Aleksinca, u svojoj 62 godine dugoj istoriji ovu godinu će upisati zlatnim slovima. Plasman u najviši rang, posle Superlige, istorijski je uspeh kluba koji je zato i dobio nagradu Sportskog saveza opštine.
