Za razliku od 1999. godine kada su u vreme pomračenja Sunca niške ulice bile puste i kada su na organizovano posmatranje ove pojave u Tvrđavi došli samo astronomi i novinari, ovog puta je tu bilo više stotina ljudi zainteresovanih da proviri kroz teleskop.
Kako je 105-godišnji Toma Dimo, Grk iz Fira u Albaniji, kao dečak doživeo povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko tamošnjih zavejanih planina jedna je od priča koju nosi dokumentarni serijal snimljen na ekspediciji „Tragovima srpske vojske u Velikom ratu“.
Idejom da na fotografijama kočije preplete sa automobilima, tramvaje sa autobusima, kaldrmu sa asfaltom i nemačke vojnike iz Drugog svetskog rata smesti u mart 2015. godine, Davorin Dinić „dirnuo je Nišlije u sentimentalnost“.
Dok ostale devojčice njenog uzrasta skupljaju lutke i gledaju crtaće, šestogodišnja Marija Kostadinović proučava pečurke, a čitavu prošlu godinu provela je na Jastrepcu berući ih.
Stotine zidnih, ručnih i stonih satova otkucava poslednje minute postojanja jedine časovničarske radnje u Obrenovićevoj ulici u Nišu. Nekad ih je u tom komšiluku bilo četrnaest, od popodneva neće biti nijedne.
„Poštenjačina“ i „plemeniti čovek“ neki su od opisa koji stoje uz ime Sulimana Šakirovskog u novinskim člancima u Srbiji i regionu, koji pišu o tome kako je „prosjak iz Niša“ vlasniku vratio torbu sa 3.500 evra, a za uzvrat dobio samo 10.
Bilo da pada kiša, peče sunce ili je mraz, nju uvek možete naći u Obrenovićevoj ulici u Nišu kako u kolicima čeka da prolaznici ubace novčanice u teglu – ali ne novac za nju, već za bolesnu decu kojima je neophodna pomoć da plate lečenje.
“Koliko bi mi sad bilo žao da se ne zovem Živojin!”, rekao je osmogodišnjak iz Niša svom dedi kada je saznao da će ga posetiti imenjak koji je započeo misiju da „staro srpsko ime vrati u život“ i upozna sve osnovce sa tim imenom u Srbiji.
Kuća u selu Kaletinac oronula, urasla u koprive do struka, vojnički sanduk, u uglu krevet… Ništa ne ukazuje na to da je na njemu spavao najpoznatiji ratni izviđač u istoriji srpske vojske čija je fotografija „Oko sokolovo“ obišla svet.
Priliku da o Higsovom bozonu slušaju baš od onih koji su radili na njegovom otkrivanju i da u razgovoru sa naučnicima „Ice Cube-a“ saznaju kako je istraživati na najjužnijoj tački na svetu, imali su niški gimnazijalci.
Provlačenje kroz uzane kanale visine do pola metra iza kojih se pogled iznenadno širi na grandiozne dvorane visoke do 30 metara ono je što avanturisti u poseti Cerjanskoj pećini kod Niša mogu da očekuju.
Vođenje običnog „ciganskog života“ istovremeno sa dostizanjem svetske slave, savršen sluh, nemiran duh i urođena sklonost ka džezu ono je o čemu prijatelji Šabana Bajramovića govore u filmu o „kralju romske muzike“.
Deset dana pre početka školske godine u Prehrambeno-hemijskoj školi u Nišu radna atmosfera – direktorka, njen pomoćnik i profesori čekaju da se osuši „prva ruka“, pa da nastave posao na koji su neki prionuli pravo s mora.
Posetioci „Dana banice“ birali su u Beloj Palanci da li će okusiti sukane ili gužvane pite, od integralnog ili belog brašna, sa sirom, koprivom, prazilukom, krompirom ili sa višnjama, šljivama, čak i bananama.
Iako se za to ne školuje, maturant niške Gimnazije „Svetozar Marković“ Ilija Fonlamov slika inspirisan religijskim i istorijskim motivima, a talenat koji su mnogi već pohvalili pokušaće da neguje na Sorboni.
Sedamnaestoro volontera iz 12 država sveta u Donjoj Toponici kod Niša upoznaju srpske običaje, jezik i kulturu, a ljubazni domaćini čine sve da se gosti osećaju kao kod kuće.
Restoran sa telećom glavom i junećim repovima u zgradi Hitne pomoći? Većina ljudi to smatra nemogućim. Ipak, u Nišu se kuvani specijaliteti i roštilj nude baš na ovako neobičnom mestu za restoran.
Šta se jelo, pilo, kupovalo, a gde stavljala „ondulacija“ dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kada je Niš imao „Batine“ cipele, „Lipmanov čaj“ i „Julijo Majnl“, može se videti u novinskim reklamama iz 1924. i 1933. godine.
„Četnička kafa“, „sos za razbijanje demonstracija“ i „gospodar prstenova“ samo su neki od zanimljivih naziva pića, hrane i soseva koji se nalaze na meniju niških kafana i restorana.
Kambodža, Kuvajt, Mongolija, Šri Lanka ili Indija nisu ostavili toliko jak utisak na putopisca iz Rima Paolu Perfeti kao Ćele-kula u Nišu.
