Najprimamljivija mesta na jugu Srbije za turiste i dalje su Sokobanja i Stara planina, dok se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najmanje ljudi opredeljuje da poseti Vranjsku Banju i tamo prenoći. Broj turističkih poseta i dalje je u padu u odnosu na prošlu godinu, kada epidemija kovida nije bila u jeku, saopštavaju iz Zavoda.
Da je jug Srbije manje ekonomski razvijen još jednom je pokazala statistika, pošto republičku prosečnu platu od 60.926 nije dostigao nijedan grad i opština. Najbliži je Niš sa prosečnom novembarskom platom od 58.475 dinara, što je za skoro 2.500 dinara manje od prosečne zarade u Srbiji, dok je u Vlasotincu i Bojniku zarada za 20.000 dinara manja od tog proseka.
Ukupno 1.731.379 domaćih i stranih gostiju bilo je u Srbiji u prvih 11 meseci prethodne godine, a od tog broja u region Južne i Istočne Srbije boravilo je 383.181 turista, što ga je odmah smestilo iza zapadne oblasti i Šumadije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, turisti su prošle godine, u vreme pandemije, bili najviše naklonjeni banjskim mestima, a među najpoželjnijim druga je bila Sokobanja.
Od turista u Srbiji od početka godine do oktobra, domaći gosti su najviše bili zainteresovani za banjska mesta, pri čemu se u vrhu liste odmah iza Vrnjačke banje sa 66.307 noćenja našla Sokobanja, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Turiste su privukli i Zlatibor, Beograd i Novi Sad, a sudeći po ukupnom broju posetilaca u prvih 10 meseci 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine, više dolazaka je bilo na Staroj planini, u Banju Vrdnik i Divčibare, kažu iz TOS.
I dok je u u većini turističkih mesta u Srbiji u avgustu najviše bilo domaćih turista, Niš je u avgustu ugostio više stranih nego domaćih turista, pokazuju podaci Repubičkog zavoda za statistiku. Isti trend je zabeležen i u prvih 8 meseci ove godine.
Skoro 60.000 dinara iznosila je prosečna plata koju su u junu primili Piroćanci, što je za oko 300 dinara više od prosečne zarade na nivou Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na jugu Srbije najveću zaradu imali su zaposleni u Pirotu – 59.931 dinar, dok su najmanja primanja imali radnici u Bojniku – 41.108 dinara. Pirotski okrug ima i najbolji prosek plata – 56.047, odnosno 77.784 sa plaćenim porezima, dok je najmanji prosek u Jablaničkom okrugu – 45.714 dinara (63.095).
Da se u gradovima na jugu više parova razvelo u 2019. godini nego godinu pre, ali da je smanjen i broj onih koji su se venčali u odnosu na ranije godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Među 5 mesta sa najvišom stopom mortaliteta u Srbiji u 2019. godini, više od polovine je sa juga – Crna Trava, Babušnica i Gadžin Han, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Pri vrhu liste po najnižoj stopi umrih su Bujanovac i Preševo koji se nalaze i na listi među 5 mesta sa najvećom stopom nataliteta.
U 2019. godini skoro 10% više turista posetilo je Niš u odnosu na prošlu, a porast broja gostiju prošle godine zabeležen je i na Staroj planini, Prolom i Sijarinskoj banji. S druge strane, veliki pad poseta je zabeležen u Niškoj Banji koju je lane posetilo za 16,3% manje turista u odnosu na godinu pre, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, a predsednik ove opštine Dejan Jovanović kaže da statistika ne pokazuje pravu sliku jer ne obuhvata sav privatni smeštaj.
Da je na jugu i istoku najmanji procenat zaposlenih, a najveći onih bez posla, kao i da se najmanje gradi, pokazuje najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. Istovremeno, južnjaci i stanovnici istočne Srbije najviše troše na alkoholna pića i cigarete, što je prema rečima psihologa Jelisavete Todorović, logična posledica jer su oni za ljude najjeftinije utešno sredstvo.
U poslednjih 12 godina nikad više zaposlenih u Nišu i rekordna nezaposlenost – to je nedavno pokazala statistika, što je za gradonačelnika Darka Bulatovića činjenica za koju su, kaže, mahom zaslužne nove fabrike. Da one jesu popravile statistiku slaže se i urednica Nove ekonomije Ivana Pavlović, ali naglašava da je država milione dala da bi fabrike uopšte bile otvorene, a ističe da su brojke bolje i zbog masovnog odlaska ljudi iz zemlje.
Od 6 mesta sa najvišom stopom mortaliteta u Srbiji u 2018. godini, čak 4 je sa juga zemlje – Babušnica, Crna Trava, Gadžin Han i Ražanj, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. S druge strane, na jugu je prošle godine jedino bilo više rođenih od umrlih u Bujanovcu i Preševu.
Iako bi otvaranje poglavlja o statistici u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji trebalo da poboljša efikasnost i domete ovog polja u Srbiji, kako smatra Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, postoji i ono što ne može da reši usklađivanje sa EU zakonodavstvom. Suština problema u domaćoj statistici nije samo prikupljanje podataka, već je to njihova analiza i tumačenje.
Da je u gradovima na jugu više ljudi “stalo na ludi kamen” u 2017. godini, u odnosu na godinu pre, ali i da je povećan broj parova koji su se razišli, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najčešće, kaže statistika, brakovi “pucaju” u prvim godinama, a kao jedan od uzroka za to profesorka psihologije Jelena Opsenica Kostić vidi previše poziva na kompromise, a premalo kapaciteta da se kompromis u vezi ostvari.
Jug Srbije Svetski dan stanovništva 11. jula dočekuje sa ne tako veselom statistikom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2017. godini je u svim mestima na jugu zemlje, sem u Bujanovcu, veći broj umrlih u odnosu na broj rođenih. Crna Trava je u prošloj godini dobila najmanje novih stanovnika, tek njih sedam.
Neravnomeran razvoj regiona i „kaskanje“ juga Srbije za Beogradom i Vojvodinom, još jednom su potvrdile statistike. Svetla tačka su Pirot i Babušnica, koji su, prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, u decembru prošle godine upisane u statističke knjige kao grad i opština sa najvećim prosekom primanja u regionu.
Dok je prosečno primanje u Nišu, u poslednjem mesecu 2016. godine bilo 44.698 dinara, u januar je prosečna plata iznosila 38.876 dinara, što je umanjenje za 5.822 dinara, odnosno 13%.
Dok su stanovnici Svrljiga trenutno među najstarijima u Srbiji, najduži očekivani životni vek u Srbiji imaju stanovnici niške Opštine Pantelej. Prema zvaničnoj statistici, ženska deca rođena 2014. godine u ovoj opštini mogla bi da dožive 80 godina.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je ukupan broj dolazaka turista u Niš u januaru 2015. godine uvećan za 11,2 odsto u odnosu na isti mesec 2014. godine.
Turisti su odlučili da češće dolaze u Niš i u septembru i na taj način zadržali pozitivan ovogodišnji trend poseta najvećem gradu juga Srbije, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.