Drugi deo grafičkog romana Dejana Stojiljkovića “Duge noći i crne zastave: Đavolji sanovnik” biće predstavljen niškoj publici u petak, 2. februara, u 17 sati u u kafeu Saloon 1995. Strip adaptacija romana je štampana u formi frankofonog albuma na 80 stranica, a izdanje sadrži i obiman tekstualni dodatak u kome se nalaze eseji, ilustracije i skice.
Sonje Atanasijević, rođene Lebančanke koja decenijama živi u Beogradu, ali ističe da joj je veza sa rodnim krajem neizbrisiva i da ga često pominje u svojim romanima. Glavna ideja romana je Šekspirova misao – da je svet velika pozornica na kojoj svako ostvaruje svoju ulogu.
U najužoj konkurenciji za godišnju nagradu „Dušan Radović“, koja se dodeljuje za najbolju književnost za decu i mlade, našao se i roman „Daske“ novinara i pisca iz Niša Uroša Dimitrijevića. Reč je priči o odrastanju u rodnom gradu, u koju je utkao dogodovštine iz svog detinjstva, a to je njegov drugi roman nakon uspešnog prvenca koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu.
Horor roman Zadušnice niškog pisca Dejana Ognjanovića našao se među 38 naslova koji su ušli u širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine.
Bajkoliku priču smeštenu u Selu na rubu razuma, u kojoj se glavni junaci zajedno suočavaju sa smrću i krivicom, donosi novi roman Guguto memeto leskovačkog pisca Stefana Mitića Tićmija. Kako Tićmi kaže, ova priča je namenjena odraslima, ali se nada će u njoj uživati i deca „koja su smela i hrabra da uplove u ovaj magično hororasti svet na rubu svih rubova, na kraju svih krajeva“.
Junak prvog romana za decu pisca Ivana Drajzla nakon završenog petog razreda morao je ekrane da zameni životom na selu sa babom i jako bojao da će mu biti dosadno, ali ipak tražio da ostane i duže. Drajzl, inače rodom Aleksinčanin, u tek objavljenom romanu Dobro jutro, Kolumbo piše o posebno važnoj temi poslednjih godina, ekranima koji su zamenili realan život mnoge dece, pa se nada da će privući pažnju i roditelja. Ovaj roman promociju će imati na predstojećem niškom Sajmu knjiga.
Četvrti horor roman Dejana Ognjanovića “Zadušnice” biće predstavljen u maloj sali Niškog kulturnog centra u četvrtak, 7. decembra u 17:30.
Sa njegovom pričom u knjizi čitaoci neće moći da se u potpunosti identifikuju, ali će ih naterati da razmišljaju o izborima koje prave i njihovim posledicama – tako svoj prvenac koji je nazvao Iskušenik opisuje mladi novinar iz Niša Nikola Đukić. Prvi utisci čitalaca su da se brzo čita i „drži pažnju“, prenosi autor, a promociju najavljuje u rodnom gradu za par meseci, kao i novu priču smeštenu u Niš.
„Daske“ su novi roman mladog novinara i pisca iz Niša Uroša Dimitrijevića, u kome je na neki način oživeo likove iz prvog romana, koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Nišlija sada živi u Parizu, radi u strip industriji i živi svoj san, ali je pisao o svom rodnom gradu i odrastanju u njemu. Nova priča nije autobiografska niti nastavak njegovog prvenca, ali je dogodovštine iz svog detinjstva utkao i u ovu knjigu. U knjižare širom Srbije stiže posle prvomajskih praznika, a promociji u Nišu nada se u junu.
U konkurenciji od 10 autora, niška gradska književna nagrada “Slaviša Nikolin Živković” za najbolji neobjavljeni književni rukupis napisan na srpskom jeziku, koja se tradicionalno dodeljuje 3. aprila na rođendan niškog pisca, pripala je Nikoli Pantiću za roman “Na putu do čoveka”.
Za roman “Pokojnik drugog reda” niški pisac i novinar Stefan Marković dobio je nagradu “Miroslav Josić Višnjić”, koja se dodeljuje za najbolju prvu proznu knjigu autora do 35 godina. On kaže da ga naročito motiviše to što je neko prepoznao i priznao njegov rad onda kada satira i proza apsurda prolaze ispod radara jer je apsurd postao svakodnevica.
„U vrelini topčiderske noći, neko je svirepo presudio Milošu Obrenoviću, srpskom knezu i oslobodiocu. Vlast, ali i njegova porodica želi da zataška ubistvo i saopštava narodu da je knez umro prirodnom smrću. Ipak, njegov naslednik, knez Mihailo reši da povede istragu i angažuje Jevrema Utvića, inteligentnog egocentrika i razvratnika, koga proganjaju demoni prošlosti.“ Ovo je kratak opis knjige Branislava Jankovića „Vetrovi zla“ na osnovu koje se sprema serija od 12 epizoda.
Za roman “Povratak iz pakla” Vukosavu Delibašiću biće uručena nagrada “Slaviša Nikolin Živković” u subotu, 3. decembra u 12 sati na 57. Niškom sajmu knjiga u hali „Čair“. Ova nagrada dodeljuje se za najbolji neobjavljeni rukopis napisan na srpskom jeziku.
„Pokojnik drugog reda“ roman je prvenac pisca i novinara iz Niša Stefana Markovića i od juče je u prodaji. Govori o čoveku koji na dan svoje sahrane odlučuje da ne želi da bude pokopan. Autor kaže da je alegorija jasna – okruženi smo mrtvim ljudima koji ni sami nisu svesni da su mrtvi. Nada se da će knjiga da podstakne čitaoce da makar malo razmisle o sopstvenim sudbinama.
Roman “Hromi” Vladimira Vučkovića, književnika sa juga Srbije, nastao po istinitom događaju iz vremena neposredno pre Drugog svetskog rata, biće predstavljen ljubiteljima knjige u prostorijama prokupačke Narodne biblioteke “Rade Drainac” večeras od 19 sati.
U okviru manifestacije „Molijerovi dani“ Departman za francuski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu u sredu, 18. maja, organizuje književni razgovor sa francuskim piscem Frankom Buisom o njegovom romanu Nijedne žene sin.
Promocija knjige “Prvi srpski tajkun” Aleksandra Gajovića biće održana večeras od 18 sati u gornjem foajeu niškog Narodnog pozorišta. Osim autora romana, govoriće urednica i novinarka Prvog programa „Radio Beograda“ Tanja Gajović.
Nagrada Grada Niša za književnost za decu i mlade “Maleni cvet” za 2021. godinu pripala je Zlatku Vasiću za knjigu „Šušššti ševar“, saopštavaju iz Niškog kulturnog centra i najavljuju svečanu dodelu u junu.
Nišlije su iz Narodne biblioteke “Stevan Sremac” u Nišu u 2021. godini najviše pozajmljivale ljubavne romane Jelene Bačić Alimpić i roman Bore Stankovića “Nečista krv”, dok je među stranim ostvarenjima najpopularnija bila drama Fredrika Bakmana “Čovek po imenu Uve”.
Prvi roman Čarobna zemlja autorke Marije Ivanović iz Medveđe izašao je iz štampe i donosi avanturu, magiju, mudrost i dečije igre. Knjiga govori o porodici Ivanov u kojoj žive tri generacije, a kada se obližnja Čarobna zemlja nađe u opasnosti, njihova predstavnica Ljupka Voletić biće prinuđena da zatraži pomoć najmlađih.
