Kako da izrade biznis plan koji će im pomoći u ostvarenju preduzetničke ideje, na treningu koji organizuje Razvojni centar Mreža, uče mladi Romi i Romkinje iz Pirota, a iz ove organizacije pozvali su i udruženja Roma i građane Niša da im se pridruže.
Prošlo je čak 6 godina otkako je romska grupa „Kal“ nastupala u Nišu, a razlog za to je, kaže Dragan Ristić u emisiji “15 minuta”, suzavac koji je neko bacio na njihov koncert 2012. godine. Ipak, frontmen ističe da je ovog puta bio siguran da neće doći ni do kakvog incidenta i da je svirka na niškom keju „Prijatelji Šabanu“, pred početak „Nišvila“, bila sjajna.
Iako se često može čuti da su Romi u Evropskoj uniji mnogo prihvaćeniji, pre svega zato što postoje jasna pravila i dokumenti koje države članice moraju da poštuju, aktivistkinja i članica Nacionalnog saveta Roma Srbije iz Niša Marija Demić upozorava da se i u evropskim državama poslednjih godina dešavaju napadi koji su rasistički motivisani, te je zato, dodaje, za nas važniji put ka EU, nego sam ulazak.
Među 10 opština u Srbiji, koje su izabrane da budu deo programa čiji je cilj poboljšanje socio-ekonomskog položaja romske populacije u lokalnim zajednicama, kao i formiranje institucionalnih mehanizama za njihovu inkluziju, kako su saopštili iz Ministarstva rada, našle su se i 4 opštine sa juga Srbije.
Trubački orkestar Dejana Iliča iz sela Stubal kod Vladičinog Hana nastupio je revijalno na najvećem fsvetskom festivalu romske kulture i tradicije “Romane Dyvesa“ koji se ove godine održao 30. put u poljskom gradu Goržovu.
Za dva meseca Grad Niš treba da obezbedi lokaciju na kojoj će se graditi 50 stanova za Rome koji žive u naselju Crvena zvezda. Stambeno pitanje porodica koji žive u neuslovnom naselju rešavaće se, kako kažu u Gradskom veću, parama iz fondova EU, ali nije poznato kada bi čitav proces preseljenja trebalo da bude okončan.
Izgradnja 25 kuća za Rome na Stočnom trgu neće biti obustavljena zbog toga što su neke od parcela na kojima bi trebalo da se gradi u postupku restitucije, kazao je Ivan Petković iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Objašnjava da zemljište neće biti vraćeno, već bi naslednici trebalo da budu obeštećeni.
Niš bi, prema oceni predsednika Svetske organizacije Roma Jovana Damjanovića, trebalo da ima muzički festival posvećen kralju romske muzike iz ovog grada Šabanu Bajramoviću. Iako je sve još u fazi planiranja, Damjanović kaže da će se u najskorijem roku pozabaviti organizovanjem, a pomoć očekuje od niških vlasti.
Svetski dan Roma, 8. april, najbrojnija nacionalna manjina u Evropi iskoristila je da skrene pažnju na probleme sa kojima se njeni pripadnici susreću u Srbiji. Uprkos raznim reformama, kako kažu u Ligi Roma, skoro svi pokušaji poboljšanja života Roma ne daju rezultate, a kažu da je prva prilika da država učini nešto po tom pitanju ometanje izgradnje stanova za Rome u Nišu i Čačku.
Iako je Grad Niš već dobio građevinksu dozvolu da pravi 25 kuća za Rome u blizini Stočnog trga, zbog čega su se bunili stanovnici tog dela grada, dve parcele na kojima bi trebalo da se gradi su pod restitucijom. Iz Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava o ovoj situaciji obavestili su nišku vlast.
Iako se na nivou cele države sprovode različiti projekti i programi koji manjinskim zajednicama, naročito romskoj populaciji, pomažu da se uključe u većinsko društvo, prema rečima eksperta za socijalnu inkluziju Brankice Jeremić, problemi često leže u nekontinuiranom radu sa ovim zajednicama. To nije slučaj u Evropskoj uniji gde su prava manjina regulisana i posebnim konvencijama.
Zbog učestalih razbojništava, napada i krađa u delu Niša kod Stočnog trga, Mašinske industrije, pa sve do Medoševca, građani zahtevaju da se u ovom naselju otvori Policijska stanica. Kažu da bi bilo mnogo bezbednije kada bi policija konstantno bila u naselju.
Diskriminacija Roma je svakodnevica na koju su ovi ljudi navikli, a kako smatra Nišlija Osman Balić iz Lige Roma, ovakvu situaciju nije moguće promeniti bez promene kulturne politike i kulturnih obrazaca. Da su u Srbiji kršena ljudska prava pokazali su i izveštaji globalnog pokreta Amnesty international, a kako smatraju predstavnici romskih organizacija, položaj Roma se čak i pogoršava.
Uprkos različitim merama aktivnog zapošljavanja, situacija u kojoj su Romi nije se promenila nabolje. Čak je i više ljudi bez posla, zbog čega Liga Roma predlaže pokretanje romskih zadruga ili socijalnih preduzeća, kao i posebne agencije koje bi se bavile samo zapošljavanjem Roma.
Iako je, prema rečima gradske većnice Tijane Đorđević Ilić, pre 7 godina određena lokacija za gradnju stanova za Rome u Nišu, stanovnici Medoševca, koji od prošle godine kada je najavljena izgradnja negoduju zbog ove odluke, kažu da ranije nisu bili upoznati sa tim planom te da nisu mogli tada da reaguju.
Zbog toga što je već sasvim izvesno da će se 25 kuća za Rome, čiju će izgradnju većim delom finansirati EU, graditi na lokaciji kod Stočnog trga, u blizini Ulice Ivana Milutinovića, stanovnici Medoševca su negodovali i najavili čak i proteste. Kako su saopštili iz Saveta građana Medoševca, gradska vlast je zanemarila njihove predloge da se kuće rasporede po različitim delovima grada, umesto da budu izgrađene sve na jednom mestu.
Kuće za 50 romskih porodica trebalo bi da počnu da se grade u aprilu, na lokaciji koja je i prvobitno predviđena, u Ulici Ivana Milutinovića. Uprkos tome što su stanovnici Medoševca protestovali zbog odluke da se na ovom mestu napravi 25 kuća za Rome i obećanja gradske vlasti da će uvažiti zahteve ovih građana, iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kažu da je u toku procedura izrade dokumentacije i svega što prethodi izgradnji.
Svojim pričama, za koje inspiraciju dobijaju uglavnom slušajući sećanja svojih najbližih, mladi Romi iz Niša pune već treću knjigu. Zajedno sa pričama njihovih vršnjaka iz Beograda, uz edukaciju i pomoć GRUBB centra, knjiga koja govori o životu Roma, prevedena je na engleski, nemački i francuski jezik.
Oko 2.000 onih koji u Nišu sakupljaju i prodaju plastiku, kako kaže Direktor centra za cirkularnu ekonomiju Slaviša Mitrović, moglo bi da se registruje od naredne godine i da na taj način ovaj posao obavlja legalno. Tako bi, dodaje, sakupljači plaćali porez Državi, ali bi sa druge strane njima bio uplaćivan doprinos za posao koji obavljaju.
Nedovoljna informisanost, patrijarhalan način života, kao i osećaj straha i sramote, samo su neki od razoga zbog čega žene, naročito Romkinje, prema rečima članice organizacije “Izvor života” Azbije Karadžić, trpe nasilje u porodici.
