Nastupom trubačkog orkestra Nebojše i Feta Sejdića, kao i koncertom “Crnih mambi” u nedelju, 20. juna na festivalu “Me sem Šaban” biće obeležena 85. godišnjica od rođenja velikana romske muzike Šabana Bajramovića.
Na dan smrti legendarnog niškog pevača Šabana Bajramovića Federacija romskih osnovaca i srednjoškolaca (FROS) podelila je humanitarne pakete niškim školama, dok je muzički deo festivala „Me sem Šaban“ zbog vremenskih uslova pomeren za 20. jun. Tada će „Crne mambe“ sa gostima nastupiti kod Šabanovog spomenika na nišavskom Keju.
Delta Mississippi Blues Museum u kome se nalaze legati najpoznatijih bluz muzičara Amerike, namerava da organizuje postavku o kralju romske muzike Šabanu Bajramoviću, saopštavaju iz Nišvila. Ovaj potez američkog muzeja, kako navode, znači da bi Šaban predstavljao prvog Srbina i Roma u svetu koji bi postao deo njihove postavke.
Pre 12 godina preminuo je Šaban Bajramović, a muzički svet je izgubio jedan prepoznatljiv vokal i energiju. Magazin „Time“ ga je uvrstio među 10 najvećih bluz pevača na svetu, a na godišnjicu njegove smrti nisu ga zaboravile ni njegove “Crne bambe” čija truba se čula i danas na Nišavskom keju, kraj spomenika legendi.
Na spomenik Šabanu Bajramoviću na amfitetaru nišavskog Keja neko je dodao rasklopljen pištolj. Dejan Marković koji je uslikao “novu postavku” na Keju kaže da je verovatno reč samo o šali, ali i da može da ima neku skrivenu poruku upućenu protiv Roma jer je spomenik već bio na meti vandala.
Ljubitelji romske i world muzike ove godine će imati prilike 8. juna na Letnjoj pozornici u Tvrđavi na festivalu “Me se Šaban” da čuju izvođenje „Crnih mambi“, trubača Nebojše Sejdića, ali i novosadskog benda „Apsolutno romantično“. Dan ranije, kažu učesnici, u Niškom kulturnom centru biće održana tribina o životu i delu muzičara Šabana Bajramovića.
Nakon što je prethodnih godina snimao brojne džezere koji su na Nišvilu izvodili pesme Šabana Bajramovića i govorili o njemu, niški reditelj Željko Mitrović “staviće tačku” na dokumentarac posvećen kralju romske muzike kadrovima koji će biti usnimljeni na predstojećem koncertu grupe „Gipsy Kings“ u Beogradu.
Na amfiteatru nišavskog keja u utorak 7. avgusta, publiku će na zagrevanju pred glavni program „Nišvila“ zabavljati sastav poznatog gitariste „Spiritus Movens“, orkestar koji predvodi rumunski virtuoz na harmonici Emi Dragoi, kao i Nino Ademović, a u sredu 8. avgusta na koncertu „Prijatelji Šabanu“ nastupiće beogradski „Duo Moderato“, urbani romski bend „Kal“, tradicionalni trubački orkestar Žarka Stamenkovića i norveški „Rognan hornorkestra“.
Na kočijama, uz pratnju konja i zvuke njegovog najvećeg hita „Đelem, đelem“, gipsana statua Šabana Bajramovića napravljena po kalupu spomenika na niškom keju stigla je do Hamama u Tvrđavi i ubuće će on „živeti“ u Nišvil džez muzeju, koji će zvanično biti otvoren u petak, 3. avgusta.
Na amfiteatru u centru Niša spomenik Šabanu Bajramoviću ovog jutra osvanuo je ogrnut jaknom, a kako je poslednjih dana stanovnike juga Srbije zadesilo jesenje vreme i uporne kiše, izgleda da je neko želeo da kralja romske muzike zaštiti od padavina.
Inicijativa Udruženja Veseli Romi i Svetske organizacije Roma, u avgustu bi trebalo da bude i ostvarena jer organizuju festival u čast kralja romske muzike i Nišlije Šabana Bajramovića. Plan je da festival, koji će, kako najavljuju, da okupi muzičare iz Poljske, Rumunije, Bugarske, Makedonije i Srbije, bude održan sredinom avgusta na Letnjoj pozornici.
Već 10 godina je Niš, ali i čitav svet bez kralja romske muzike Šabana Bajramovića i upravo u njegovu čast 7. i 8. juna biće upriličena manifestacija “Me sem Šaban”. Organizatori kažu da će 7. juna na amfiteatru na Nišavi biti muzičko veče, dok je naredni dan predviđen za foto-izložbu i tribinu u prostorijama Niškog kulturnog centra.
Balkanero, barbutaš, aktivista, kralj romske muzike, lokal-patriota, trošadžija, samo su neki epiteti koji mogu da se “prilepe” za Šabana Bajramovića, složili su se učesnici debate Južnih vesti “60 minuta”, nekadašnji urednik Radio Niša Dragoslav Petrović, sociolog Dragoljub Đorđević i osnivač džez-festivala Nišvil Ivan Blagojević.
U junu se navršava 10 godina od smrti rođenog Nišlije Šabana Bajramovića, kralja romske muzike, koji je bio priznat u svetu, više nego u svom komšiluku, a tim povodom se večeras od 18 sati u studiju “Južnih vesti” organizuje debata na tu temu.
Na današnji dan pre 82 godine rođen je Nišlija Šaban Bajramović, koji je za života širom sveta stekao status legende romske muzike. Iz Nišvila najavljuju da će replika spomenika na keju biti izložena u džez muzeju, čije se otvaranje planira u turskom hamamu u Tvrđavi.
Niš bi, prema oceni predsednika Svetske organizacije Roma Jovana Damjanovića, trebalo da ima muzički festival posvećen kralju romske muzike iz ovog grada Šabanu Bajramoviću. Iako je sve još u fazi planiranja, Damjanović kaže da će se u najskorijem roku pozabaviti organizovanjem, a pomoć očekuje od niških vlasti.
„Nišvil“ će ove godine, kako navode iz organizacije festivala spojiti kralja i kraljicu romske muzike, kao što je to urađeno i za njihovih života 2005. godine, kada su zajedno nastupali Šaban Bajramović i Esma Redžepova. U okviru programa „Prijatelji Šabanu“ 8. i 9. avgusta, na amfiteatru na keju, kako najavljuju, nastupiće orkestar „Esma’s Band Next Generation“ koji je pratio legendarnu pevačicu na mnogim svetskim festivalima.
Kralj romske muzike i jedan od najpoznatijih niških muzičara Šaban Bajramović umro je na današnji dan pre 8 godina. I dok se ova godišnjica obeležava u Beogradu na “Mikser festivalu”, u Nišu nema omaža ovom značajnom umetniku.
Dan kada se navršava 80 godina od rođenja Šabana Bajramovića biće 17. aprila obeležen velikim koncertom Gorana Bregovića i Crnih mambi, promocijom dokumentarca o kralju romske muzike i okruglim stolom o njegovom stvaralaštvu, ali ne u Nišu gde je rođen, već u Sarajevu.
Deset pesama kralja romske muzike, među kojima su “Djelo, djelo”, “Koj si gola Roma” i “Akaja rat”, čine album američke pevačice Eve Saline koja je nakon više od 20 godina bavljenja balkanskom muzikom napravila tribjut Šabanu Bajramoviću, što je dovodilo i u selo Pavlovac na jugu Srbije.
