Da su građani svesni toga koliko je zelenilo važno za zdravu životnu sredinu i mikroklimu u gradu, govore brojni protesti širom Srbije kada su seča drveća i betoniranje zelenih površina u pitanju. Zaposleni u Zelenilu JKP Mediane potvrđuju da je svako drvo važno, ali da seku bolesna stabla i ona koja su rizična. Nekada se, ipak, seku zbog izgradnje objekata.
Sredinom septembra na mostu ispred tunela Progon iznad Dimitrovgrada postavljena je dekorativna rasveta, a istovremeno je posečeno preko 70 stabala crnog bora koja su bila ispod mosta i koja su zaklanjala pogled na svetleći most. Dok građani smatraju da je načinjena velika šteta i da nije bilo razloga sa seču, nadležni tvrde da ne znaju ko je to uradio, a šumarska inspekcija je slučaj prijavila policiji.
Muškarac je, prilikom seče drva za ogrev, nastradao na licu mesta kada je na njega palo stablo u šumi, saopštila je vranjska policija.
Dok se građani Pirota žale na posečena stabla u centru grada i smatraju da se seku ona zdrava, iz Direkcije za planiranje i uređenje građevinskog zemljišta odgovaraju da se ona seku planski zbog rekonstrukcije trotoara, ali i da će nakon završetka radova biti zasađena nova.
Stanovnici zgrada na Sinđelićevom trgu u Nišu od 7:30 dežuraju na zelenoj površini gde je juče počela seča drveća zbog izgradnje javne garaže. Kako kažu, oni se smenjuju na po dva sata i brane stabla od testera.
Kada su primetili da radnici Zelenila seku lipu pored parkinga na Sinđelićevom trgu u Nišu, nekoliko stanara izašlo je da zaustavi seču drveća. Lipa je ipak posečena, ali stanari najavljuju nastavak protesta zbog gradske odluke da se na tom mestu napravi javna garaža.
U prvih 8 meseci ove godine u Šumskom gazdinstvu “Toplica” koje se na teritoriji Prokuplja, Blaca, Kuršumlije i Merošine prostire na površini od 68.514 hektara, bespravno je posečeno 4.260 kubnih metara šume. Najveća šteta šumama u Toplici pričinjena je duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, na potezu između opština Kuršumlija i Podujevo, gde je u istom periodu bespravno posečeno čak 3.567 kubika drva.
Nakon što su aleksinačko šetalište i ulaz u Grdelicu ostali bez desetina stabala koja su nedavno posečena, ostalo je pitanje šta će biti sa tim drvećem. I dok u Koridorima Srbije kažu da će drvored iz Grdelice koristiti socijalno ugroženi građani, stablima iz Aleksinca grejaće se preduzeće JKP „Komunalne usluge“ koje ga je i poseklo.
Nakon što su ukazali na to da su stabla sa aleksinačkog šetališta isečena bez odobrenja nadležnih i po scenariju beogradske gondole, iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštavaju da su podneli i krivične prijave protiv odgovornih za seču drvoreda. Zahtevaju od Ministarstva životne sredine da vanredno ispita Opštinu Aleksinac, jer tvrde da je prekršila zakon.
Muškarac iz Niša poginuo je jutros na Suvoj planina kada je, kako su saopštili u policiji, prilikom seče drva za ogrev, stablo palo na njega.
Da je aleksinačko šetalište “zabetonirano” bez ijedne dozvole nadležnih i procedura koje moraju biti ispoštovane pre seče stabala – zaključio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Ističu da su stabla posečena bez odobrenja i po ranije isprobanom receptu beogradske gondole, čiju izgradnju je ova organizacija privremeno uspela da zaustavi.
Brutalni napad na građanskog aktivistu – tako iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju ocenjuju paljenje automobila Dušana Ostojića iz Aleksinca, koji je poslednjih meseci bio protiv seče drvoreda u ovom gradu. Zato pozivaju policiju i tužilaštvo da što pre identifikuju počinioce i otvore istragu o mogućoj političkoj pozadini koja se krije iza zapaljenog automobila.
Radnici sa testerama su od jutros ponovo na glavnom šetalištu u Aleksincu i nekoliko stabala već je posečeno. I pored negodovanja građana i mišljenja stručnjaka da stabla ne treba uništavati, već je nekoliko lipa pretvoreno u panjeve. Ministar zaštite životne sredine rekao je da veruje stručnjacima, ali da na osnovu fotografija misli da ne treba seći sva stabla.
Dok nadležni tvrde da 45 stabala ugrožava kanalizaciju i da je Šumarski institut izdao odobrenje da se poseku i uklone sa šetališta u centru Aleksinca, građani sumnjaju u to, a opozicija je podnela krivične prijave. U akciju odbrane drvoreda uključio se i zamenik predsednika Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije Dejan Nikolić koji poziva ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da zaustavi seču lipa.
Iako je seča stabala deo projekta uređenja šetališta u Aleksincu i posao je firmi koje su pobedile na tenderu, nekoliko drveta je juče poseklo aleksinačko javno-komunalno preduzeće “Komunalne usluge”, kako kažu, po nalogu Opštine i pored negodovanja građana. Opozicioni odbornik Boban Ranđelović najavljuje krivične prijave.
Počela je seča lipa na glavnom šetalištu u Aleksincu, koje bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da budu zamenjene javorom. Međutim, Aleksinčani nezadovoljni uništavanjem stabala, sprečavaju radnike da nastave sa testerisanjem.
Pošto se u Nišu poslednjih meseci teško diše, građani su se zapitali zbog čega se širom grada seku stabla koja obezbeđuju kiseonik. Iz JKP „Mediana“ kažu da se drveće seče zbog truleži, a da će na skoro svim mestima biti zasađeno novo.
Za 9 meseci u Šumskom gazdinstvu „Toplica“ od šumokradica je oduzeto 493 kubika ogrevnog drveta, a nadležni kažu da se krade i u državnim i u privatnim šumama. Za znatno veću oduzetu količinu u odnosu na prošlu godinu dosta je pomogla i policija koja, prilikom kontrole saobraćaja, kontroliše i propratnu dokumentaciju za seču i promet, ali u zvaničnim brojkama nema podataka sa administrativne linije sa KiM gde su najčešće krađe šuma.
Dok u Udruženju „Temska“ iz Pirota kažu da je na prostoru Arbinja, strogom rezervatu prirode na Staroj planini u toku brutalna seča najkvalitetnijih šuma, u Javnom preduzeću „Srbijašume“ tvrde da u strogom rezervatu nema seče, niti je bilo, te da je na širem lokalitetu koji se naziva Arbinje dozvoljena seča šuma saglasno sa planskim dokumentima iz šumarstva i iz oblasti zaštite prirode.
I dok veliki broj građana tvdi da je nelegalna seča šuma svakodnevnica u pirotskom kraju, u Šumskom gazdinstvu Pirot kažu da je od početka godine do sada otkriveno tek 25 slučajeva nelegalne seče, dok je protiv 16 osoba podneta prijava. Iz Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“ navode da je veći problem nepošumljavanje, kao i to što su kazne blage za šumokradice.