„Solidarna soul kujna“ iz Niša organizuje humanitarni bazar u nedelju, 10. avgusta, u Vivere pabu kako bi prikupili sredstva za obroke najugroženijim sugrađanima. Posetioci će moći da kupe knjige, slike, odeću i druge predmete, kao i da probaju hranu pripremljenu za ovu priliku. Sav prihod biće iskorišćen za nastavak rada kuhinje. U bašti Vivere paba […]
Većina ljudi u Srbiji je blizu siromaštva i svakome se može lako desiti da nema dovoljno novca za dostojanstven obrok, pa je zato važno da se pokaže solidarnost i pomogne onima koji su u nevolji kada za to imate mogućnost i volju – poruka je volontera niške „Solidarne soul kujne“ i beogradske „Solidarne kuhinje“ u […]
Region juga i istoka Srbije i tokom 2024. godine beleži najvišu stopu rizika od siromaštva u zemlji – 27,7 odsto, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Procenat ostaje daleko iznad republičkog proseka koji iznosi 19,7 odsto, čime jaz između regiona tradicionalno ostaje veliki, a zbog kojeg su jug i istok zemlje i dalje najsiromašniji […]
Niška „Solidarna soul kujna“, koja proteklih nekoliko nedelja deli besplatne obroke, organizuje u nedelju, 22. juna prvo veliko druženje „Svi smo mi na istoj strani, nikako drugačije“ gde će biti kuvanja, muzike, edukacije, a biće organizovano i prikupljanje donacija. Grupa Nišlija se nedavno okupila oko ideje o solidarnosti i činjenice da se svako već sutra […]
Okupljeni oko ideje o solidarnosti i činjenice da se svako već sutra može da se nađe u situaciji potrebe za toplim obrokom, nekoliko Nišlija se samo-organizovalo i protekle dve nedelje ispred Lutkarskog pozorišta služilo hranu. „Solidarnu Soul kujnu“ pokrenuli su da bi skrenuli pažnju društva da je obrok osnovno ljudsko pravo i napominju da nije […]
Opštinska uprava Ražnja kupuje preko tendera novi automobil, vredan više od 40.000 evra sa PDV-om. U dinarima, to je oko 4,7 miliona, što je ukupno 60 prosečnih plata u toj opštini, jednoj od najsiromašnijih u Srbiji. Iz Uprave tvrde da im je novo vozilo potrebno za stručno usavršavanje zaposlenih, svečane događaje, sastanke i službena putovanja. […]
Za 1.000 dinara građani su pre pet godina mogli da kupe osnovne namirnice i da im ostane za porodični sladoled. Sada, ne samo da ne bi mogli da kupe sladoled, već bi morali da se odreknu mleka ili jogurta da ne bi prekoračili taj iznos. Nova zvanična statistika pokazuje da Nišlije prosečno zarađuju 92.534 dinara. Ono što pokazuju novčanici razlikuje se od toga.
5.209 porodica i 10.360 pojedinaca u Nišu zavisi od socijalne pomoći, podaci su s kojima najveći grad na jugu Srbije dočekuje Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Iako iz Centra za socijalni rad kažu da ti brojevi opadaju, iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava ističu da borba protiv siromaštva mora da bude drugačija.
Iako se danas obeležava Svetski dan socijalne pravde, iz sindikata “Sloga” upozoravaju da je Srbija društvo nejednakosti, gde je većina građana siromašna dok manjina stvara lažnu sliku o blagostanju Srbije. U Nišu i na jugu Srbije je situacija izraženija jer, kako kažu, većina ljudi “preživljava” radeći za minimalac ili sa minimalnim penzijama.
Istraživanje Centra za razvoj građanskog društva „Protekta“ pokazuje da je skoro polovina niških domaćinstava energetski siromašna, jer za troškove energije daju od 40 do 50 odsto primanja. Najčešći problemi su loša stolarija i termoizolacija, vlažni zidovi i prokišnjavanje krova, a na konkurse energetske sanacije građani se ne prijavljuju zbog nepoverenja i jer nisu zainteresovani.
Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se danas, 17. oktobra, a Srbija ga, kako navode iz nevladine organizacije „Inicijativa A11“, dočekuje sa sve većim brojem realno siromašnih građana i sve češćim odbijanjem zahteva građana za dobijanje pomoći. Ističu da država ne ide u susret socijalno ugroženima, pa su zato i pokrenulikampanju „Neprijatelj je siromaštvo a ne siromašni“ kroz koju javno postavljaju pitanje – da li se država bori protiv siromaštva ili protiv siromašnih?
U Srbiji petina, a u Severnoj Makedoniji skoro 17 odsto građana živi u siromaštvu, a pred svima je već 10 meseci novi trošak – nabavka maski i dezinfekcija. O tome kako se u novoj situaciji snalaze oni koji žive na ulici ili za život zarađuju na pijačnoj tezgi i sakupljajući sekundarne sirovine, pišu novinari Južnih vesti i televizije 360 stepeni.
Više od četvrtine stanovnika Srbije tokom prošle godine živelo je u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Aktuelna pandemija će, predviđaju sociolozi, dodatno pokvariti ovu statistiku, pošto su mnogi izgubili posao, što ih je smestilo u rizičnu grupu i povećalo šansu da postanu siromašni. Nasuprot tome, bogati su još bogatiji.
U planinskom selu Tovrljane i obližnjim prokupačkim mestima živi 75 porodica, neke i u jako teškim uslovima. Zato Fondacija „Ana i Vlade Divac“ poziva one koji mogu da doniraju i pomognu da paketi namirnica stignu u ovaj siromašni kraj do Božića i ulepšaju im praznike.
Više od 5.000 niških porodica zavisi od socijalne pomoći, podatak je kojim najveći grad na jugu Srbije dočekuje Svetski dan siromaštva. Ipak, gradska većnica Tijana Đorđević Ilić kaže da, iako je i dalje veliki, broj siromašnih u Nišu poslednjih godina drastično opada.
Voždova, ulica čijim su trotoarima nekada koračali Stevan Sremac, Stanislav Binički, Branko Miljković, ulica u kojoj je nastala Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” i jedna od tri najstarije osnovne škole „Vožd Karađorđe“, kao i nadaleko cenjeno Narodno pozorište i danas ima značajne institucije, ali i najviše prodavnica polovne odeće.
Već 10 godina 69-godišnja Mira Pavlović živi u trošnoj kući u Knez Selu koja bi svakog trenutka mogla da joj padne na glavu. U Dom za stare ne želi da ide, kaže, već traži da joj neko obezbedi baraku u dvorištu u koju bi se smestila tokom zime.
Student, humanitarac i dobitnik najvećeg gradskog priznanja „11. januar“, Nišlija Jovan Milić, predstaviće svoju autobiografiju “I siromašni imaju san“ u sredu, 12. septembra od 12 sati u sali Univerziteta u Nišu. Prihod od prodaje knjige biće prosleđen Centru „Mara“.
Kolika je želja Nišlija, sa prosečnim primanjima od oko 40.000 dinara, da budu među prvih sto posetilaca prodavnice i dobiju vaučer od 1.500 dinara ili na otvaranju „H&M“-a ostvare popust od 20 odsto na jedan artikal, pokazuje slika stotina ljudi pred vratima.
Za to što ne postoji politika osmišljenog regionalnog razvoja i što u zemlji, pogotovo na jugu, ima nerazvijenih područja, odgovorna je prvo državna vlast, a zatim i lokalna vlast, smatra redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović.
