Podizanje novih spomenika, novi naziv ulice, rebalans budžeta, program poslovanja i izveštaji o radu javnih preduzeća i ustanova – neke su od tačaka 38. sednice Skupštine Niša, koja je zakazana za četvrtak, 25. april, od 9 sati. Na dnevnom redu su i GUP, PGR i drugi važni urbanistički planovi, koji se odnose na “Novi Niš”, Pantelej i zonu Nišave i starog „Vulkana„.
Jedinstveni spomenik Ćele-kula iz Niša mogao bi da se nađe u društvu Kineskog zida, piramida u Egiptu, Stounhendža, Troje, Maču Pikčua, Notr Dama, Kipa slobode, Akropolja, Opere u Sidneju, ako bude na Uneskovoj listi svetske baštine kao materijalno kulturno dobro. Grad Niš će, uz pomoć predstavnika francuske Nice, početi sa prikupljanjem dokumentacije kako bi neki od spomenika kandidovali. Ćele-kula je, prema rečima gradonačelnice Niša, na prvom mestu, ali će odluka biti tek doneta.
Studentkinje niškog Elektronskog fakulteta Aleksandra Stojković, Aleksandra Dinković i Ana Janaćković prave 3D modele najvažnijih spomenika, crkava i manastira jugoistočne Srbije. Digitalizacijom kultnog nasleđa žele da motivišu ljude da se vrate u obilaske muzeja i veruju da će ovakvim 3D modelima doprineti boljoj prezentaciji epicentara kulture ovog dela Srbije.
Vlada Srbije proglasila je hidroelektrane „Sićevo“ kod Niša i “ Vučje“ kod Leskovca za spomenike kulture, što praktično znači da je država dužna da brine o njima i da je zabranjeno da na bilo koji način oštete ili unište.
Spomenik Stevanu Sinđeliću na Čegru godinama je u lošem stanju – površine su ispucale, ploče dotrajale, a oštećen je i jedan od topova iz Cerske bitke, pa Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu izdvaja oko 3,4 miliona dinara za sanaciju i restauraciju.
Monumentalni spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji je ubijen na današnji dan, 9. oktobra 1934. godine u Marseju, predstavlja impozantan deo identiteta Niša, a njegova istorija obeležena je mnogim prepravkama, rušenjima i obnovama. Prema podacima istoričara Bobana Jankovića spomenik iz 1939. godine tenkom je srušila nova komunistička vlast 1945. godine, da bi skoro 60 godina kasnije spomenik bio izliven ponovo, kada je trg ponovo nazvan po kralju.
Iako su nadležni najavljivali da će biti izgrađen u parku Svetog Save na proleće ove godine, spomenika nenasilju u Nišu još nema, a nema ni naznaka da će ga uskoro biti, pošto je propao tender za radove na njegovoj izradi. Razlog je što se nijedna firma nije odazvala pozivu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, iz koje o toj temi ćute. Procenjena vrednost radova je 2 miliona dinara.
Igrište, opština Kuršumlija, jug Srbije, selo gde je napravljen prvi spomenik u Srbiji junacima Gvozdenog puka sada ima i trešnjev top, omaž miru i anti-ratni simbol. „Top je simbolično napravljen za sve usijane glave koje sada zveckaju oružjem i prizivaju ratove. Ja mislim da ako započne treći svetski rat sa tehnologijom koja sada postoji, četvrti bi se vodio upravo ovakvim topom“ – kaže Života Jevremović, tvorac drvenog topa od trešnje koji umesto granata ispaljuje konfete ili bele golubove u znak mira i ljubavi. Ovaj top će se ispred podignutog spomenika Gvozdenom puku u tom selu simbolično oglašavati svake godine 11. 11. u 11 sati i 11 minuta i na taj način obeležavati Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Dok su iz vladajuće stranke napominjali da je spomenik donacija egipatskih prijatelja, opozicija je tražila spomenik Zoranu Đinđiću, a SPS Slobodanu Miloševiću. Nekadašnji zamenik gradonačelnika Miloš Banđur rekao je da u materijalima nije pronašao ponudu o poklonu spomenika, te da moraju da postoje zasluge i saradnja pre podizanja spomenika.
Neki od predloga novog Saveta za kulturu Niša jesu da se popišu prazni zidovi koji bi mogli da dobiju murale, kao i da se podignu spomenici Milunki Savić i Kralju Milanu, kaže predsednica Sara Cincarević. Ona je u emisiji “15 minuta” govorila i o tome koje manifestacije bi trebalo da dobiju status festivala od kulturnog značaja, o horu “Branko” čiji je dirigent već više od tri decenije, pripremama za Muzički edikt, kao i o tome kako da Nišlije žive u “kulturnijoj sredini”.
Pored bisti Justina Popovića, Đorđa Tasića, Jovana Hadživasiljevića i dr Franja Kopše, gradski park u Vranju postaće bogatiji za još jednu – bistu Stane Avramović Karaminge, čuvene vranjske pesmopojke koja je decenijama čuvala, negovala i drugima prenosila izvornu vranjsku pesmu, a veruje se i da je autorka pesme “Dimitrijo, sine Mitre” koja je ušla u srpsku kulturnu baštinu.
Iako je 2. novembra ispred Gradske kuće predstavljeno najbolje idejno rešenje za spomenik nenasilju u Nišu, nepunih mesec dana kasnije ocenjeno je da su sve ponude ipak neprihvatljive i nepotpune i obustavljena je nabavka. Članica žirija i većnica za kulturu Adriana Anastasov kaže da je reč o “tehničkim nedostacima” i da će spomenik svakako biti izgrađen naredne godine.
Nakon Beograda, i Niš bi mogao da dobije spomenik Stefanu Nemanji, na inicijativu Udruženja stvaralaca Niša “Car Konstantin”. Ideja je da on bude izgrađen u porti Pantelejske crkve, a inicijatori kažu da čekaju saglasnost nadležnih i da žele da daju deo novca za spomenik, kako navode, najpoznatijem Nišliji po ubeđenju.
Grobno mesto i spomenik crnogorskog junaka serdara Jola Piletića, koji se nalaze na niškom Starom groblju, nisu više devastirani, pošto su ih obnovili poštovaoci iz Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije. Piletić je i jedan od graditelja građanskog Niša nakon oslobođenja od Turaka, a njegovi potomci kažu da su inicijativu pokrenuli pre nekoliko godina, kada su uvideli da njegovo ime počinje da pada u zaborav. Održan je i pomen u njegovu čast.
U toku su prva zvanična istraživanja srednjovekovnog utvrđenja Koprijan, odnosno Kurvingrad, u Malošištu kod Doljevca. Arheolozi su do sada pronašli srednjovekovnu grnčariju, životinjske kosti, čaure i metke iz Prvog svetskog rata, klinove, klanfe i kameno tocilo. Sama tvrđava je, međutim, znatno uništena, naročito nelegalnim kopanjima, kaže rukovodilac istraživanja Vesna Bikić sa Arheološkog insituta u Beogradu.
Nadležni iz grada pokrenuli su inicijativu za obnovu jednog od najstarijih spomenika, srednjovekovnog utvrđenja “Markovo kale” kod Vranja, a radnici JKP “Komrad” trenutno uklanjaju šiblje i visoko rastinje između trasa bedema i staze u podnožju kako bi pripremili teren za za arheološko istraživanje sa spoljašnje strane bedema.
Jedan od zaboravljenih heroja Topličkog ustanka poručnik Dimitrije Begović uskoro će dobiti spomen kompleks na Radan planini u selu Vlasovo kod Prolom Banje, na mestu gde je ubijen i gde se nalazi njegov grob. Inicijativa je potekla tokom održavanja Svetopličkog vidovdanskog sabora u Kondželju kod Prokuplja, a podržali su je načelnik Topličkog upravnog okruga Zlatan Miljković, predstavnici svih topličkih opština i privrednici koji žele da pomognu izgradnju.
Kako bi srednjovekovni objekat Ivan kulu u istoimenom selu kod Kuršumlije, koja važi za jedinstveni kulturno-istorijski spomenik proglašen za nepokretno kulturno dobro, afirmisali kao još jednu turističku ponudu u svojoj opštini, predstavnici lokalne vlasti će u saradnji sa nadležnima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu započeti uređenje prilaznih staza, prostora oko kule i postavljanje info-tabli sa osnovnim informacijama o ovom lokalitetu.
Jedan od zaboravljenih heroja Topličkog ustanka, komitski komandant poručnik Dimitrije Begović koji je žrtvovao svoj i život cele porodice u ime slobode i časti, na mestu gde je sahranjen i ubijen, u selu Vlasovo kod Prolom Banje, dobio je spomen-obeležje. Uređen je prostor oko samog grobnog mesta, popločana staze do glavnog puta i izrađen kameni sarkofag.
Jedan od zaboravljenih heroja Topličkog ustanka, komitski komandant poručnik Dimitrije Begović koji je žrtvovao svoj i život cele porodice u ime slobode i časti, mogao bi već tokom sledeće godine da dobije spomenik na mestu gde je sahranjen i ubijen u blizini mesta Ripivode, desetak kilometara od Prolom Banje u Kuršumliji, najavljuju iz prokupačkog Muzeja.
