Projekcijom filma, dodelom nagrada za doprinos u oblasti zaštite prirode i predstavljanjem stalne postavke muzeja, u prostorijama Mesne zajednice staroplaniskog sela Temska, zvanično će se otvoriti Muzej odbrane reka Stare Planine i dokumentaciono-informativni centar.
Novim prostornim planom Pirota, većina od 58 potencijalnih lokacija za gradnju mini-hiroelektrana koje su se nalazile u prethodnom krovnom urbanističkom dokumentu izbačene su, čime je okončana višegodišnja borba meštana staroplaniniskih sela i ekoloških akrivista za očuvanje planinskih reka. Novim planom ostale su potencijalne lokacije na Nišavi, nizvodno od Pirota.
Gomile smeća i divlje deponije čest su prizor srpskih planina, a jednu takvu, koja se godinama stvara na Staroj planini kod nekadašnjeg hotela „StarA“ očistio je japanski biciklista koji se tu našao tokom svog proputovanja kroz Srbiju.
Tribine, predavanja, radionice, planinarske ture, koncert, izložba fotografija i kratkog filma – sve ovo tokom 3 dana dešavaće se u staroplaninskom selu Topli Do na „Festivalu slobodnih reka“ od 21. do 23. avgusta.
Pod sloganom „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“ ekološki aktivisti, među kojima je i pokret „Odbranimo reke Stare Planine“, protestovali su juče ispred Vlade, zahtevajući još jednom zabranu izgradnje mini-hidroelektrana i zdravu životnu sredinu.
Da bi se promenio model upravljanja Parka prirode Stara planina, članovi istoimenog Društva za zaštitu životne sredine iz Pirota do 15. juna prikupljaće potpise u centru grada na 2 lokacije, a istovremeno aktivisti prikupljaju potpise i u ostalim opštinama kojima granična planina pripada – u Zaječaru, Dimitrovgradu i Knjaževcu.
Nakon što su je presreli u šetnji Pirotom proteklog vikenda, premijerka Srbije Ana Brnabić pozvala je predstavnike pokreta Odbranimo reke Stare planine u Vladu Srbije na sastanak.
Kako bi se promenio model upravljanja Parka prirode Stara planina, čime bi lokalno stanovništvo imalo veću korist i učestvovalo u njegovom upravljanju, pirotska nevladina organizacija krenuće sa prikupljanjem potpisa i traži podršku građana.
Zbog neizvesnosti epidemiološke situacije u Srbiji u narednim mesecima i bezbednosti učesnika i posetilaca, otkazana je petodnevna gorštačka Hajlender avantura koja je trebalo da se održi na Staroj planini od 13. do 17. juna.
Želja meštana Pakleštice da, u saradnji sa studentima i profesorima Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, obnove seosku školu, zasad će ostati neispunjena, jer Mesna zajednica nema pravo korišćenja objekta, a sa Gradskom upravom ne postižu dogovor o tome. Dok inicijatori projekta kažu da postoje slični primeri u praksi, iz Gradske uprave kažu da ne može na taj način da se upravlja objektom, ali da će oni u budućnosti pokušati da ga srede.
Ljubitelji prirode i planinari koji žele da se okušaju u petodnevnoj gorštačkoj avanturi, mogu to učiniti na Staroj planini od 13. do 17. juna na „Hajlender avanturi“ koja se po prvi put održava u Srbiji. Start avanture je na Babinom Zubu, odakle će učesnici krenuti put Beleđa, ka selu Dojkinci, a potom preko Arbanaškog kladenca i kamenog sela Gostuša stići na Zavojsko jezero, gde je i cilj.
Kao i prošlog vikenda, Savez za rekreativni sport i ovog vikenda organizuje akciju „Svi na sneg“, a destinacija će biti Babin zub. Iz Saveza pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže u nedelju, 8. marta i provedu „lep, zimski, sportsko-rekreativni dan“ na obroncima Stare planine.
Starijim meštanima udaljenih staroplaninskih sela pomoć je najpotrebnija tokom zime, kada sneg zna da napada i više od pola metra, a nakon prvog većeg snega ove godine u Pirotu kreću „Zimske patrole“ kojima se doprema pomoć onima kojim je potrebna. U akciji učestvuju Crveni krst, Štab za vanredne situacije i Radio-klub Pirot.
Da je predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji se nalazi pred poslanicima Skupštine Srbije namerno napisan preširoko, te da time ostavlja mogućnost da se mini-hidrocentrale grade i van prostornih planova, smatraju u Inicijativi Odbranimo reke Stare planine i pozivaju poslanike da ne glasaju za ovaj predlog zakona.
Pored tvrdnje da njemu ne smeta kvalitet vazduha i da traje kampanja o decenijskom problemu, predsednik Srbije rekao je da se vodi kampanja i protiv izgradnje mini-hidroelektrana, koje su po njemu najveći izvor zelene energije, a izgradnja bi doprinela kvalitetu vazduha. Iz inicijative Odbranimo reke Stare planine poručuju predsedniku da se bolje informiše i da se izgradnjom MHE ne bi smanjilo zagađenje, jer bi sve proizvele tek 1 odsto struje.
Povodom Svetskog dana snega u nedelju, 19. januara, Ski snoubord klub Stara planina za pirotske školarce organizuje besplatni odlazak na Staru planinu i skijanje pod nadzorom trenera. Broj učesnika je ograničen, pa u klubu pozivaju decu i mlade da se prijave što pre.
Požari koji su krajem oktobra zahvatili Staru planinu i Pčinjski okrug načinili su veliku štetu po ekosistem kome će decenije biti potrebne za oporavak, a stručne komisije JP Srbijašume utvrdile su da je na graničnoj planini gorelo 235 hektara šume i šumskog zemljišta, dok je na teritoriji Vranja, Bosilegrada i Trgovišta opožarena površina bila mnogo veća – 4.130 hektara. Još nije procenjeno kolika je materijalna šteta, a prikupljeni podaci sa terena su obračunavaju.
Različite varijante narodnih lirskih pesama, prema mišljenju stručnjaka, najveće su bogatstvo usmene lirike, a u okolini Pirota još se mogu čuti pretežno od žena koje su ih nekada najčešće pevale uoči Đurđevdana i pred Božić. Dok se u poslednje vreme Stara planina najviše pominje u pričama o odbrani reka, ima i onih koji o njoj brinu čuvajući od zaborava narodnu tradiciju.
Nagradu “Izuzetan tim 2019” koju dodeljuje agencija Fabrika dobili su aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine za borbu za očuvanje reka Srbije. Aktivista Milan Simonović iz ORSP kaže da je nagrada potvrda da zalaganje oko ideje zaštite reka daje rezultate. Prošlogodišnji laurelat bila je ženska odbojkaška reprezentacije Srbije.
Poslednjih 17 godina 11. decembar se praznuje kao Međunarodni dan planina, a ove godine tema su mladi koji na njima (ne)žive. Nije tajna da planinska sela napuštaju i mladi i stari, a oni koji su u njima odrasli i ostali kao goruće probleme ističu težak zemljoradnički i stočarski život, sa malim zaradama, infrastrukturu – kanalizaciju i vodovod, kao i prevoz do sela. Smatraju i da manjak sadržaja ne spada među vodeće poteškoće.
