Kako da naprave minđuše, narukvice, priveske i druge ukrasne predmete uplitanjem i vezivanjem tankih niti u neki motiv, i to onako kako su to radile zanatlije hiljadama godina pre nove ere u Troji i Mikeni, kasnije u Rimu i Vizantiji, a potom i na našim prostorima, naučile su polaznice kursa filigrana koji je u Nišu za samohrane majke organizovalo udruženje „Vilin vez“.
Ambasadorka Kanade Kati Čaba i supruga američkog ambasadora En Godfri oprobale su se juče u okolini Pirota na razboju za tkanje, a u tome su im savetima pomogle vešte tkalje, koje su se iz različitih delova Srbije okupile da podele svoje znanje u okviru pete Tkačke kolonije.
Udruženje „Radinost“ iz Aleksinca više od decenije radi na očuvanju starih zanata. Njihove plemenita misija je čuvanje tradicionalnih umeća poput šivenja, vezenja, heklanja i pletenja, a uz rad članovi umeju da zapevaju i poneku narodnu pesmu.
Odevni predmeti nastali od materijala koji se tkaju u Centru za stare i umentničke zanate u Beloj Palanci našli su se na pistama najvećeg modnog događaja u Srbiji, a njihov dizajner Slobodan Mitrović krenuo je i u izradu leptir-mašni sa etno motivima, za koje kaže, da su jedinstvene u Srbiji. Sledeći poduhvat mladog Belopalančanina su kravate sa motivima njegovog kraja.
Od četvrtka, 4. jula do nedelje 7. jula u niškoj Tvrđavi biće održana manifestacija “Čuvari nasleđa” na kojoj će se predstaviti zanatlije, a za decu i odrasle su pripremljene i interaktivne radionice. Posetioci će moći da se upoznaju sa bombondžijama, stolarima, veziljama, pletiljama, keramičarima, knjigovescima, ćurčijama, sapundžijama, grnčarima, šnajderima, slikarima.
Šesti Sajam starih zanata biće održan za vikend, 18. i 19. maja, u Kući starih zanata u Nišu, a svoje radove će predstaviti zanatlije iz cele Srbije, kao i gosti iz Bugarske.
Ono što su nekada pravile naše bake, sada izrađuju članice Udruženja “Kruna” iz Niške Banje, koje će svoje radove predstaviti danas i sutra, na izložbi pod nazivom “Kad zamirišu jorgovani”. Otvaranje je zakazano za 16 sati kod fontane.
U selu Ladovica, koje je postala poznata po pank festivalu “Pivski“ mlade generacije neguju duh radničke klase, a jedan od njih je i Miloš Stojković koji je četvrta generacija kovača.
Kujundžije, abadžije, ćurčije, grnčari, sapundžije, ikonopisci ili drvodeljci mogli bi da se nađu u niškoj Tvrđavi, u „Ulici starih zanata“, za čije se formiranje zalaže Udruženje zanatlija Niša. Iako zanatlije tvrde da imaju podršku Grada kada je reč o ovom projektu, o tome da li će ona biti sprovedena u delo, od Grada Niša „Južne vesti“ nisu dobile odgovor.
Od raznoraznih posuda za domaćinstvo do suvenira od gline, tako je izgledao drugi Sajam grnčarstva održan u jednom od sela pirotskog kraja – Poljskoj Ržani. U selu u kojem je grnčarnstvo bilo decenijama zastupljeno, svoje radove predstavilo je 10 grnčara koji nastavljaju tradiciju svojih predaka.
Da u veštim rukama jabuka ili rotkvica mogu postati cvet ruže ili predivan labud, a lubenica pravo umetničko delo, pokazuju radovi učiteljice Nakice Antić iz Svrljiga, jedne od retkih osoba kod nas koje se bave karvingom, a da nisu profesionalni kuvar.
Mališani iz vrtića i škola, ali i žene koje se profesionalno bave ovim zanatima, učestvovali su u Školi pletenja, heklanja i ukrasnog veza u okviru manifestacije „Dani Vranja“, a prodaja ovih proizvoda održava se danas u centru Vranja.
Iako se posao časovničara danas potpuno razlikuje od onog koji je nekada radio njegov deda Dobrivoje, inače majstor sajdžijskog zanata, Dragan Brančić i dalje ponosno čuva sećanja i održava tradiciju svoje porodice u Aleksincu. Veštine koje je učio od dede i oca preneo je i svojim ćerkama.
U Nišu i okolini još ima konja – njih četrdesetak u klubovima “Čegar” u Niškoj Banji, “Nonius” u Gornjem Međurovu i Udruženju za zaštitu životinja “Zoo Planet” u Kamenici. Kada im treba zamena potkovica i rezanje kopita, taj posao radi Žarko Jovanović.
Ormari, kreveti, stolice za osobe sa invaliditetom, garderoba za dečije domove, paketići i pregršt sličnih majstorija samo su deo onoga što više od dve decenije iz radionice jednog stolara iz Niša, potpuno besplatno, odlazi onima kojima je najpotrebnije.
Specifičan govor je jedna od prvih stvari koju gosti ptimete u Vranju. Vranjski dijalekt obiluje arhaičnim izrazima, pa se vrlo često mogu čuti reči poput ovam’, tam’, s’n, d’n, l’žov… Vranjanci kažu da iim je rečnik bogat, a govor ekonomičan.
Iako se Svrljig sa svih krajeva graniči sa mestima gde je karakterističan torlački tip narodne nošnje, svrljiška se od njega razlikuje i po mnogo čemu je jedinstvena u Srbiji. Karakterišu je regla, levka, dugan, paunovo pero i cvet kovilj.
Nerazdvojni deo autentične svrljiške narodne nošnje, ali i tradicionalnu obuću koja je i kroz mir i kroz ratove koračala sa Svrljižanima gde god bi krenuli, danas u ovom mestu izrađuje samo jedan čovek koji vrednim rukama čuva svrljiški opanak i njegovu izradu od zaborava.
Grnčari, tkači, drvodelje, kazandžije, pinteri, krznari, opančari i druge zanatlije predstavile su se Nišlijama na sabor narodnog stvaralaštva “Nišlijski sabor” koji se održava na keju do 21. avgusta.
Grnčari, tkači, drvodelje, kazandžije, pinteri, krznari, opančari i bombondžije neki su od zanatlija koji će se predstaviti na festivalu narodnog stvaralaštva „Nišlijski sabor“ od 18. do 21. avgusta na nišavskom keju.