Malo ko je tako verno i toplo oslikao dušu juga Srbije, kao čovek koji se rodio na današnji dan pre 170 godina u Senti. Iako je u Nišu proveo samo devet godina, Stevan Sremac, smatra se jednim od najvažnijih pisaca srpskog realizma, ali za Niš on je bio književni hroničar. Profesorka srpskog jezika i književnosti […]
Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu izdali su saopštenje u kojem izražavaju podršku kolektivu Gimnazije “Stevan Sremac” i njenim đacima, uz upozorenje da se ta škola pretvara u “poligon za političke obračune”. Odgovornost za napad na učenike Prve niške gimnazije traži i deo niške opozicije. 74 nastavnika i saradnika potpisala su saopštenje podrške nastavnicima “Sremca”, […]
I novu školsku godinu gimnazijalce Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” i Gimnazije „Bora Stanković“ dočekuje plafon koji i dalje predstavlja bezbednosni rizik. Zbog toga će deo učenika „Bore“ nastavu pohađati u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“, dok će đaci „Sremca“ biti premešteni u Osnovnu školu „Ćele-kula“. Iz nadležnog Ministarstva prosvete ćute na pitanja novinara Južnih vesti […]
Književna nagrada “Stevan Sremac” biće ove godine dodeljena 22. put u Nišu, za knjigu priča ili roman na srpskom jeziku objavljen 2024. godine. Iz Niškog kulturnog centra navode da je do 30. aprila otvoren konkurs za prijave. Svečana dodela biće novembra. O ovogodišnjem dobitniku će odlučiti žiri koji čine Vladislava Gordić Petković, Stana Dinić Skočajić […]
U niškim gimnazijama “Stevan Sremac”, “Bora Stanković” i “Svetozar Marković” nastave neće biti ni do kraja ove nedelje, odlučili su kolektivi. Još je neizvesno da li će se i kako odvijati nastava u Gimnaziji “9. maj”, a u pojedinim osnovnim i srednjim školama u Nišu časovi će biti skraćeni na 30 minuta. U tri niške […]
Maturanti Prve niške gimnazije “Stevan Sremac” blokirali su školu i do kraja radne nedelje će biti u učionicama bez obzira na to što, prema odluci Vlade Srbije, ranije nego što je planirano, počinje raspust. Poručuju da su uz studente, da nisu ničije vlasništvo, da je dosta ćutanja i da početak raspusta ne znači kraj borbe.
Nagradu “Stevan Sremac”, zvanično priznanje Grada Niša, ove godine će podeliti dvoje autora – Ljubomir Živkov za roman „Farkaždin“ i Dragana Todoreskov za knjigu priča „U čekaonicama“, odluka je tročlanog žirija.
Nakon prošlogodišnje pauze, novogodišnji Festival „Niš u srcu“ ponovo će biti održan na Trgu Stevana Sremca u Nišu i trajaće od 21. decembra do 1. januara. Organizatori najavljuju brojne muzičke nastupe, kao i štandove sa hranom, pićem, igračkama za decu, ukrasima i rukotvorinama.
U uži izbor za nišku nagradu “Stevan Sremac” ušlo je šest knjiga iz 2023. godine. Iz Niškog kulturnog centra kažu da je na konkurs stiglo 58 proznih knjiga.
Svega 10 meseci od oslobođenja Niša od Turaka 1878. godine, ukazom kneza Milana Obrenovića, 1. oktobra te godine počela je sa radom prva niška Gimnazija u privatnoj kući bega Đakovija u Jeronimovoj ulici u Nišu, koji je, prema tadašnjem popisu, od 12.801 stanovnika, imao 1.915 pismenih muškaraca i 73 pismene žene.
Iako već nekoliko godina spomen-česma posvećena velikanu Stevanu Sremcu u Nišu tokom novogodišnjih praznika „postane“ jelka, negativnih reakcija do ove godine nije bilo. Ona je sada Pokretu „Dveri“ zapala za oko, smatraju da je reč o skrnavljenju spomenika i traže da se dekoracija skine. Organizatori poručuju da im namera nije bila da česmu unište, već su iskoristili to što ne radi tokom zime kako bi ulepšali taj deo Niša za praznike i omogućili građanima novogodišnju čaroliju.
Paket stikera “Idemooo Niš”, zasnovan na motivima grada i karakterističnom humoru, dostupan je na Viberu. Besplatan je za sve korisnike, a stikere je kreirala startup kompanija “JustStart”. Obuhvataju Tvrđavu, Spomen-park Bubanj, spomenik posvećen Stevanu Sremcu i druge motive najvećeg grada juga Srbije.
Originalni testament vladike Jeronima kojim je zaveštao kuću, novac i bogatu ličnu biblioteku za osnivanje biblioteke u Nišu, knjiga štampana 1788. godine, kao i lična bibloteka Stevana Sremca – samo su deo stalne postavke koja je otvorena u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” povodom obeležavanja 140 godina postojanja.
Dnevna soba bila mu je kafana. Zvali su ga srpski Čehov. Bio je profesor, učesnik ratova i vatreni liberal. Stevana Sremca opisivali su i kao usamljenog, povučenog i preosetljivog čoveka, a kažu i da je bio šarmantan i “vazda čist”. Nije voleo lekare, ali je na njihovu preporuku otišao na lečenje u Sokobanju, gde je i preminuo 12. avgusta 1906. godine, a preko puta kuće u kojoj je proveo poslednje dane postavljena mu je bista.
Četvrti komad po tekstu Dušana Kovačevića koji se igra u Narodnom pozorištu u Nišu, društveno i politički angažovana Limunacija, svoj „sudar sa publikom“ imaće u subotu 1. decembra, a direktor ove ustanove Spasoje Ž. Milovanović kaže da je predstava uvrštena u repertoar jer je tematika i dalje aktuelna. Kao sliku o našim naravima i običajima komad opisuje reditelj Nebojša Bradić.
Premijera predstave “Limunacija“, za koju je tekst pisao Dušan Kovačević po motivima priče Stevana Sremca, a režirao je Nebojša Bradić, biće odigrana u subotu, 1. decembra, na sceni Narodnog pozorišta u Nišu. To će biti druga ovosezonska premijera u ovom teatru i druga režija Bradića u Nišu, nakon što je pre skoro 4 decenije režirao svoju diplomsku predstavu na daskama niškog pozorišta.
Zbog velike zainteresovanosti građana, u Narodnom muzeju Niš saopštavaju da će do 15. maja biti besplatan ulaz u Književno – memorijalnu postavku Stevan Sremac/Branko Miljković.
Preko 100 eksponata koji se tiču stvaralaštva, kao i života pisca Stevana Sremca i “princa poezije” Branka Miljkovića izloženi su kao deo novootvorene “Književno-memorijalne postavke Stevan Sremac/Branko Miljković”.
Originalni rukopis „Zone Zamfirove“ i pripovetke „Ibiš-aga“, skice koje su kasnije postajala velika književna dela, kao i lični predmeti pisca Stevana Sremca poput radnog stola, stolice za odmaranje, drvenog štapa i biblije iz 18. veka, ali i lični predmeti pesnika Branka MIljkovića biće, u spomen-sobi Narodnog muzeja, stalno izloženi od 13. aprila.
Iako je u poslednjih desetak godina više puta najavljivano otvaranje spomen-soba slavnih pisaca Branka Miljkovića i Stevana Sremca, čija zaostavština decenijama čami po muzejskim depoima u Nišu, kako kaže direktor Narodnog muzeja Nenad Spasić, aprila ove godine, trebalo bi konačno da budu dostupni građanima njihovi eksponati. Spomen-sobe će, dodaje, biti postavljene u Ulici Aleksandra Nenadovića 2.
